arrow up
Од Пријебоја десно – Чуић Крчевина

Пустoш усрeд Плитвицa

Унутaр Нaциoнaлнoг пaркa, aли бeз стaнoвникa: 1991. у Чуић Kрчeвини je живjeлo 28 стaнoвникa, дa би дaнaс Бoшкo Ћуић oстao jeдини стaнoвник oвoг сeлa и чувaр живoтa у њeму Нaциoнaлни пaрк Плитвичкa jeзeрa прeдстaвљa културну и прирoдну бaштину у циjeлoм свиjeту пoд зaштитoм УНEСЦO-A. Збoг тe чињeницe, зa вeћину људи je нeпoзнaницa и дa су мнoгa мjeстa унутaр нaциoнaлнoг пaркa прeд изумирaњeм. Jeднo oд тaквих je и Ћуић Kрчeвинa. Пут путникa нaмjeрникa у oвo сeлo ћe дoвeсти укoликo oд Приjeбoja скрeнe дeснo, уским и кривудaвим путeм. Oд пoлa сeлa сe дoдaтнo сужaвa пa вишe пoдсjeћa нa бициклистичку стaзу нeгo нa пут прeмa jeднoм сeлу. Нa пoчeтку сeлa примjeћуjeмo двa aпaртмaнскa

Парастос за страдале Билогорце

ПАРАСТОС ЗА СТРАДАЛЕ БИЛОГОРЦЕ 31. ОКТОБРА

Субота, 31. октобра 2015. са почетком у 11 сати у храму Св. Марка у Београду Послиjе исцрпног истраживања у оквиру дjелатности Завичаjног удружења „Билогора“ утврђен jе, надамо се коначан, списак жртава источне Билогоре у рату 1991-1995. и непосредно послиjе њега. Ради се о 66 страдалих, углавном Срба, али и Хрвата и припадника других националности коjи су изгубили живот у саставу ТО општине Грубишно Поље или због тога што су били у приjатељским или родбинским везама са српским становништвом. Од укупно 25 погинулих у воjним формациjама, 17 их jе погинуло на подручjу Билогоре, шест на другим ратиштима, а двоjицу присилно мобилисаних Срба у хрватску паравоjску убили су њихови саборци изван борбених

Српска баштина је за вјечност

Предсjедник Србиjе Томислав Николић рекао jе вечерас да jе Србиjа вjечна и да jе српска баштина за вjечност, истичући да Србиjи и српском народу нико не може да одузме хуманост. Николић jе нагласио да ће Грачаница, Пећка Патриjаршиjа, Високи Дечани и све што jе српско, заувиjек и остати српско. „То jе реалност, све друго би било последица силовања и одрицања под силом“, рекао jе Николић на међународноj научноj конференциjи „Страдање и хуманизам. Ваљавска болница 1914-1915“, одржаноj у Ваљеву поводом обиљежавања стогодишњице Ваљевске болнице. Говорећи о Ваљевскоj болници као симболу страдања и хуманизма, Николић jе рекао да се Србиjа и данас брине о стотинама хиљада миграната избjеглих од рата и глади

Требиње

Потребан простор за рад и спомен-собу

Предсjедништво Борачке организациjе Требиње саопштило jе да треба наћи адекватан простор за спомен-собу и просториjе за рад ове организациjе, као и просториjе за функционисање Стрељачког клуба „Леотар РВИ“ и Стрељачког савеза инвалида Републике Српске. Потреба за простором услиjедила jе након што jе на посљедњоj сjедници градског парламента прихваћена одлука о приступању измjени Регулационог плана „Засад поље“. У саопштењу Борачке организациjе Требиње подсjећа се да jе на диjелу локациjе некадашње касарне „Лука Вукаловић“, гдjе jе Борачка организациjа, одлуком Владе Републике Српске 2007. године, добила дио обjекта површине 1.067 метара квадратних, Регулационим планом „Засад Поље“ предвиђена изградња Палате правде. Предсjедништво jе због тога затражило да се организуjе састанак о овоме са наjодговорниjим

Двије деценије Бањалучког одреда

Лукач на обиљежавању 23 године Шестог одреда

Министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач требало би да у недjељу, 1. новембра, у Бањалуци присуствуjе обиљежавању 23 године Шестог одреда Специjалне бригаде полициjе. Поводом овог догађаjа, биће уприличена смотра Специjалне jединице полициjе, служење парастоса погинулим припадницима Шестог одреда, те презентациjа ратног пута овог одреда као и пригодна обраћања, саопштено jе из Министарства унутрашњих послова Републике Српске. Смотра Специjалне jединице полициjе требало би да почне у 12.00 часова, служење парастоса у 12.15, а презентациjа ратног пута заказана jе у 13.00 часова у бази Специjалне jединице полициjе у насељу Трн у Бањалуци. Изjаве за медиjе планиране су по завршетку свечаности. Извор: Везане виjести: ЛУКАЧ: ПОГИНУЛИ ПРИПАДНИЦИ МУП-а НЕ СМИЈУ БИТИ

Sud_BiH.jpg

Потврђена оптужница за злочине 505. Бужимске бригаде

Суд БиХ потврдио jе оптужницу у предмету „Зиjад Нанић и други“ коjа деветорицу оптужених терети за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима. Према оптужници, Зиjад Нанић, Есад Куделић, Вахид Баjректаревић, Сенад Салкић, Хасан Мустафић, Мехмед Алешевић, Неџад Бапиа и Самир Исаковић терете се за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима, а Хусеин Исаковић за ратни злочин над цивилима, саопштено jе из Суда БиХ. Они су оптужени за вриjеме оружаног сукоба на териториjи општина Цазин, Велика Кладуша и Бужим између припадника Петог корпуса такозване Армиjе БиХ и Народне одбране Аутономне покраjине Западна Босна, те оружаног сукоба између припадника Петог корпуса и Воjске Републике Српске, у импровизованом затвору формираном у

Мирко Вранић

Отворено писмо због катастрофалног рада Суда и Тужилаштва

Организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево упутила jе данас отворено писмо међународним структурама у БиХ коjим жели да ко зна коjи пут укаже на катастрофалан рад Тужилаштва и Суда БиХ на процесуирању предмета ратних злочина, а на штету оптужених Срба, односно српског народа у цjелини. „Ово отворено писмо упутили смо ОХР-у, ОЕБС-у, Делегациjи ЕУ у БиХ, Међународноj комисиjи за тражење несталих лица у БиХ (ИЦМП) и амбасадама у БиХ. Посљедња у низу скандалозних одлука правосудних институциjа, чиjа би сврха постоjања требало да буде правда и правичност, jесте одлука Суда БиХ да ратном команданту муслиманских снага Сребренице Насеру Орићу допусти да се брани са слободе и

Ненад Крсмановић

Етничко чишћење – ратно и поратно

Пише: Ненад Крсмановић* Дa ли ће резултати последњег пописа становништва у БиХ, коjи ће бити званично саопштени до краjа године, срушити глобално распрострањени мит о Србима као етничким чистачима, односно Муслиманима/Бошњацима и Хрватима као етнички очишћеним? „Срби су убиjали децу, палили куће, силовали старице, рушили богомоље. Хрвати су све то ретко чинили и жртве су готово искључиво били Муслимани. A ови опет, и кад им се и омакло неко злодело, било je само нехотично, у самоодбрани, од руке неког психопате итд. Али код њих то ниjе био систем, пa ниjе било ни командне одговорности.” To je, укратко, била верзиjа грађанског рата у БиХ коjу су 1992-1995. ширили глобални медиjи. После

Косово је Србија - Крим је Русија

Ево Решења: Уступити Косово и Метохију Русији на 99 година!

Свесни свих недоречености и недоследности Европске Униjе, узимаjући у обзир целокупан однос снага у свету, као народ и озбиљна држава, морамо размишљати о свим могућностима коjе се односе на питање Косова и Метохиjе и у том контексту трагати за националним интересом. Под тренутним околностима, конкретно решење би подразумевало заузимање става и избор између три могуће и реалне опциjе: (1) Да отворимо наредно поглавље тако што ћемо прећутно или отворено признати независност Косова и Метохиjе и тако безусловно наставити путем европских интеграциjа; (2) Да прекинемо преговоре око приступања ЕУ и окренемо се сарадњи са Руском Федерациjом и приjатељским земљама; (3) Да уступимо Косово и Метохиjу Рускоj Федерациjи на 99 година али

Од ЗАВНОБИХ до ЗАВНОРС

Република Српска треба да прихвати 25. новембар као “Дан државности БиХ“, али да тражи нешто заузврат. С обзиром да jе то датум када jе засиjедао ЗАВНОБИХ у Мркоњић Граду 1943. године, а Српска мора баштинити у народу укориjењене антифашистичке традициjе, нема препрека с те стране. Пошто тог датума ниjе основана никаква држава Босна и Херцеговина , нити jе икаква држава Босна и Херцеговина произашла из тога након рата, ту би Република Српска зажмирила на очигледно тражење бисера, у шкољки коjа ниjе бисерна. Међутим заузврат би РС тражила од Федерациjе БиХ да слави 21. новембар – и да то буде “Дан државности Републике Српске! “ Зашто да не? Тог датума jе

Деминери

Изложба фотографија о проблему мина

По окончању ратних сукоба у БиХ од мина су страдала 1.733 лица, а током ратних сукоба око 8.350, рекао jе директор Инициjативе преживjелих од мина Амир Муjановић у Добоjу гдjе jе, поводом глобалног обиљежавање седмице разоружања, постављена изложба фотографиjа под симболичним називом „Проблем jе моj/проблем су мине“ (The problem is mine!). Муjановић jе рекао да изложба доноси педесетак различитих мотива коjи илуструjу утицаj мина и експлозивних средстава заосталих из рата на људе, породицу и заjедницу. Он наводи да симболичан назив изложбе указуjе на то да су мине и заостала експлозивна средства озбиљан проблем, те да одговорност у стварању безбjедног окружења за грађане у БиХ лежи на свима, али наjвише на

Рушење цркве на Космету

Филм о рушењу српских цркава на Космету (видео)

На званичном Јутjуб каналу предсjедника Србиjе Томислава Николића данас jе обjављен филм о уништавању српске културне баштине на Косову и Метохиjи, чиме jе покренута кампања #NoKosovoUnesco, преноси Б92. У опису видео снимка стоjи: „Четири бисера свjетске баштине: Манастир Дечани, Пећка патриjаршиjа, Грачаница и црква Богородице Љевишке и даље су на листи угроженог културног насљеђа Унеска. Они коjи данас траже приjем у Унеско, су они коjи су их изложили опасности“. – Ова кампања jе намиjењена страним медиjима у земљама коjе ће гласати поводом инициjативе за приjем Косова у Унеско, jавио jе Б92. Председник Србиjе Томислав Николић недавно jе одржао састанак са амбасадорима у Београду поводом приjедлога Албаниjе да Косово постане члан

Народна скупштина Републике Српске

До сада идентификовано 3.835 несталих лица

У Републици Српскоj jе до 15. августа ове године евидентирано укупно 5.505 несталих лица, а од овог броjа трага се за jош 1.670, подаци су Центра за истраживање рата и ратних злочина. Директор Центра Милорад Коjић рекао jе да су у спомен-костурницама у Бањалуци, Источном Сараjеву и Невесињу похрањени посмртни остаци 650 неидентификованих тиjела. „Потребно jе нагласити да jе, закључно са 15. августом 2015. године, идентификовано 3.835 несталих лица са пописа Центра“, рекао jе Коjић, образлажући Извjештаj о анализи и плану активности о питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина, у Народноj скупштини. Он jе навео да jе од 1995. до 2008. године риjешена судбина 3.454 нестала лица са

Источно Сарајево

Данас нова свједочења о убиствима српских заробљеника са Троврха

Пред Окружним судом у Источном Сараjеву данас би требало да буде настављено суђење четворици некадашњих припадника такозване Армиjе БиХ за убиства српских заробљеника са брда Троврх код Горажда. За учешће у убиствима осам српских ратних заробљеника Окружно тужилаштво у Источном Сараjеву терети некадашње припаднике такозване Армиjе БиХ Мухамеда Аџема, Омера Угљешу, Сенада Халиловића и Суљу Каркеља. На брду Троврх код Горажда у августу 1992. године заробљени су Бошко и Ђоко Ласица, Његош Ћехо, Коjо Вуковић, Бранислав и Будимир Тодоровић, Тиослав Радовић и Ратомир Клачар, а потом су одведени у горажданску полициjску станицу, гдjе су и убиjени. Свjедок тужилаштва Ариф Садиковић рекао jе на рочишту 1. октобра да jе заробљенике са

Свијеће

Данас 24 године од етничког чишћења Срба из Пожешке котлине

На данашњи дан навршаваjу се 24 године од етничког чишћења и убиjања Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватскоj, а за то jош нико ниjе процесуиран ни пред међународним, нити пред домаћим судовима – саопштено jе из Документационо информационог центра „Веритас“. Етничко чишћење 26 села Пожешке котлине, од коjих су 23 потпуно уништена, спроведено jе по писаноj наредби државног органа Хрватске, првоj и jединоj у Европи послиjе Другог свjетског рата. Тачно у подне, 29. октобра 1991. године, припадници цивилне заштите и полициjе почели су спроводити Наредбу о евакуациjи свих мjештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смjештених у Пожешкоj котлини, подно Папука и Псуња, коjу jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.