arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Логораш Боро Лешић

На годишњици прогона само 11 Срба!

9. мај 2016.

Парастос српским цивилима из Оџака који су заробљени и мучени у логору. Једино се логораш Боро Лешић поклонио сенима страдалих ПРE тачно 24 гoдинe, нa прeвaру су зaрoбљeнa 1.294 српскa цивилa, oд чeгa су 864 били мушкaрци, 326 жeнa и 104 дeцe. Зaрoбилe су их пaрaвojнe муслимaнскo-хрвaтскe снaгe и рeгулaрнe jeдиницe Хрвaтскe вojскe. Српски цивили из Нoвoг Грaдa, Липикa, Гoрњeг Свилaja, Дoњe и Гoрњe Дубицe, после зaрoбљaвањa, утaмничeни су у чeтири oџaчкa лoгoрa, гдe су мучeни нa 132 рaзличита начина. Убијена су 42 лoгoрaша, a силoвaнo је 60 жeна. Oбeлежaвajући гoдишњицу влaститoг стрaдaњa, сaмo je Бoрo Лeшић у имe Удружeњa лoгoрaшa „Oџaк 92“ из Вукoсaвљa пoлoжиo је вeнaц сa цвeћeм,

Наша исповијест Фото: РТРС

Њујорк: Промовисана монографија „Наша исповијест“

9. мај 2016.

У Њујорку је промовисана монографија „Наша исповијест“, која садржи свједочења 15 Српкиња из Републике Српске о тортурама кроз које су прошле током протеклог рата у БиХ. Монографија је промовисана јуче у оквиру конференције „Пораз фашизма и сјећање на жртве“, коју поводом 71 године од пробоја јасеновачких жртава организовао Институт за истраживање злочина у Јасеновцу. Предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је да су чланице овог удружења, у којем је тренутно регистровано 420 жена, смогле снагу да проговоре о својим судбинама и тако посвједоче да је жртава било на свим странама у протеклом рату у БиХ. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Рајилић: У Њујорку

Вукосавље- Обиљежене 24 године од страдања и прогона Срба

9. мај 2016.

У Вукосављу су данас обиљежене 24 године од страдања и прогона Срба са подручја општине Оџак који су били заробљени и затворени у логоре. Парастос страдалима служен је код централног спомен-обиљежја погинулим борцима и цивилима, а потом је положено цвијеће. Преживјели логораши и њихове породице обиљежавају овај датум као дан сјећања када је више од 1.300 Срба из Новог Града и околних српских села заробљено и одведено у логоре у основној школи и фабрици „Стролит“ у Оџаку у којима је 62 људи убијено. Предсједник Скупштине Удружења логораша „Оџак 92“ Боро Лешић рекао је да су преживјелим логорашима, осим физичког злостављања, најтежа била психичка понижавања којима су мучитељи настојали да жртвама

Сутра одавање поште погинулим Србима

8. мај 2016.

У Спомен-соби у Сребреници сутра ће бити служен парастос за све погинуле српске борце и цивиле са подручја ове општине у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату. Ово ће бити други пут да се у организацији Одбора за обиљежавање српског страдања у Сребреници 9. маја служи парастос за све српске жртве из ове локалне заједнице. У општинској Борачкој организацији кажу да су до сада служени парастоси у мјестима већих страдања српских бораца и цивила као што су Карно, Ратковићи, Брежани, Залазје, Крњићи, Подравање и Скелани, али су одлучили да једном годишње организују служење парастоса за све погинуле Србе у посљедњем рату и тако им одају заједничку захвалност и помену њихова имена. Од око

Чему нас данас учи операција Бљесак

8. мај 2016.

ЉУБАН КАРАН Операција је била замисао америчких стратега, коју хрватски генерали својатају, а само су је реализовали уз строги надзор Док је цео свет славио Први мај, а православни хришћани Ускрс, Хрвати су славили нешто друго – велику победу у „Војно-редарственој операији Бљесак“. Ова операција трајала је од 1. до 3. маја 1995. године, и нема ту ништа чудно – док би свима, по својој суштини, била на срамоту, Хрватима служи на част. Зато њихово гледање на ову срамну војну акцију, у којој су извршени тешки ратни злочини и етничко чишћење српског становништва од регуларне хрватске војске, и није важно јер је потпуно искривљено и шизофрено. Хрвати су организовали комеморацију

Животна исповјест Саше Радуловића: Како су ми убили оца официра у Сарајеву

8. мај 2016.

Ово је прича једног човека, Саше Радуловића, лидера покрета Доста је било и највећег изненађења избора, који је за Недељник први пут у јавности говорио о дану када му је, у Добровољачкој улици у Сарајеву, убијен отац, лекар и пуковник ЈНA, начелник санитета Друге – Сарајевске армијске области. Радуловић у потресној исповести, као човек који је из прве руке доживео оно најгоре, говори о значају помирења на Балкану и одговорности политичара, бивших и садашњих, што и даље живимо у деведесетим: „Мој отац Будимир био је лекар. Био је пуковник ЈНA. Начелник санитета Друге – или како смо ми то звали – Сарајевске армијске области. Рођен је на Комету, у општини

Годишњица злочина над Србима у Оџаку Фото: РТРС

Двадесет четири године од страдања Срба у оџачким логорима

7. мај 2016.

У Вукосављу ће сутра бити служен парастос поводом 24 године од страдања Срба са подручја општине Оџак који су били заробљени и затворени у логоре. Парастос ће бити служен у 15.00 часова код централног спомен-обиљежја у Вукосављу, најављено је из Удружења логораша „Оџак `92“. Овај датум обиљежава се као знак сјећања на дан када је 1.300 Срба са оџачког подручја заробљено и затворено у логоре у основној школи и фабрици „Стролит“ у Оџаку. Предсједник Управног одбора Удружења логораша „Оџак `92“ Милан Милетић рекао је Срни да овај пут неће посјетити село Нови Град код Оџака, гђе су посљедњих шест година одлазили 8. маја да положе цвијеће и запале свијеће страдалим

Ненад Матијевић са супругом

Исповест избеглице из Хрватске: После бекства са огњишта, као да не постојим!

6. мај 2016.

Тежак избеглички живот Ненада Матијевића (40) са супругом, ћерком и мајком У Зубином Потоку на КиМ. Из Хрватске избегао без докумената, а у месту рођења не дају му извод са матичним бројем ЗУБИН ПОТОК – Човек мора да истрпи све оно што га снађе у животу. А мој живот су обележиле бројне невоље. Поред живота у избеглиштву и покушаја да породици обезбедим, барем, кору хлеба, тренутно ми је најтеже што не поседујем личну карту. Јер, иако имам избегличку легитимацију, коју продужавам на две године, личну карту не могу да извадим, јер не могу да добијем извод са матичним бројем. Ненад Матијевић (40), избеглица из Хрватске, сада настањен у Зубином Потоку

Генерал Ђукић пред београдским судом 1.јуна

5. мај 2016.

Генерал Новак Ђукић појавиће се 1. јуна пред судом у Београду, јавио је БИРН. Ђукићев адвокат Милорад Константиновић рекао је да Ђукић још има здравствене проблеме због којих је раније одгођено његово појављивање пред судом у Србији, али да је ново рочиште заказано за 1. јуни. Ђукић се пред Вишим судом у Београду требао појавити у фебруару и априлу, али су рочишта одгођена због његовог здравственог стања. “Суд БиХ је затражио од српских органа да се пресуда призна и да Ђукић буде упућен на издражавање казне овдје у Србији. У том поступку се може утврђивати да ли је поступак у држави која тражи признање био правичан или није. Ако клијент, у

Потврђена оптужница против Едина Сакоча

5. мај 2016.

Суд БиХ потврдио је оптужницу која Едина Сакоча терети да је као саизвршилац починио ратни злочин против српског цивилног становништва на подручју општине Чапљина. Сакоч је оптужен да је, у својству припадника ХВО-а, за вријеме рата и непосредне ратне опасности у БиХ и оружаног сукоба између ХВО и Војске Српске Републике БиХ на подручју општине Чапљина, као саизвршилац лишио живота два цивила српске националности. Сакоч је оптужен и да је, кршећи правила међународног хуманитарног права, извршио противзаконито затварање, нечовјечно поступао и присилио друго лице на сексуални однос, саопштено је из Суда БиХ. Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Подигнута оптужница против Едина Сакоча за злочине над Србима  

Позив дјеци погинулих и несталих да се јаве на конкурс

5. мај 2016.

Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила позвала је дјецу погинулих и несталих бораца која су заинтересована за рјешавање питања запослења да се јаве на конкурс који је објављен у дневном листу „Глас Српске“, а који је отворен до 3. јуна. „Позивамо сву дјецу са високом стручном спремом која треба да одраде приправнички стаж, посебно просвјетног смјера, као и сву другу дјецу заинтересовану за пројекте самозапошљавања код послодаваца да се јаве у наше просторије“, наводи се у саопштењу ове организације. У „Гласу Српске“ јуче је објављен Јавни позив послодавцима и незапосленим лицима за кориштење средстава по пројектима запошљавања у 2016. години и то Пројекат подршке запошљавању и

Документарни филм Дениса Бојића "Дјеца"Фото: РТРС

Филм РТРС-а „Дјеца“ у такмичарском програму фестивала „Златни витез“

5. мај 2016.

Документарни филм РТРС-а „Дјеца“, аутора Дениса Бојића изабран је у званични такмичарски дио дугометражног филмског програма фестивала „Златни Витез“ који се ове године, од 22. до 30. маја, одржава у Севастопољу. Покровитељи фестивала су патријарх Московски и цијеле Русије Кирил, предсједник Руске Федерације Владимир Путин, Парламент Русије, Николај Петровић Бурљајев, чувени руски глумац, редитељ, сценариста и продуцент. У програм фестивала „Златни Витез“, ушли су и филмови „Дах живота“ Сњежане Брезо и филм Мире Лолић Мочевић. Тиме РТРС са три филма у различитим селекцијама учествује на овогодишњем „Златном Витезу“. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Филм „Дјеца“ приказан у Линцу и Бечу (ВИДЕО) | Јадовно 1941. Филм „Дјеца“ промовисан у

Наручено убиство због „Бљеска“

5. мај 2016.

Злочин над Тихомиром Благојевићем био повод за агресију на Западну Славонију БИТАН део Споразума о економским односима РСК и РХ, потписаног 2. децембра 1994, односио се на отварање ауто-пута Загреб – Београд, који је делом пролазио преко територије Западне и Источне Славоније под српском контролом, који је и отворен 19. децембра исте године. Тако су овај ауто-пут почели користити и Срби и Хрвати уз гаранције Унпрофора, који ће Резолуцијом СБ УН 981 од 31. марта 1995. променити назив у УНКРО (Операција УН о повратку поверења у Хрватску). За Србе је било најинтересантније отићи на најближу бензинску пумпу у Хрватској где су могли точити гориво, којег је недостајало у Крајини, у

Олгица Божанић

Породице киднапованих и убијених Срба из Ораховца: Још нико није осуђен, а неправда нас убија

5. мај 2016.

Хапшење бившег припадника ОВК осумњиченог за злочине у Ораховцу отворило ране породицама киднапованих и убијених Срба ОРАХОВАЦ – Хапшење бившег припадника ОВК Алберта Спахијуа (1961) у Швајцарској по потерници српских правосудних органа, осумњиченог за злочине на подручју општине Ораховац, отворило је нове ране породицама киднапованих и убијених Срба. Поготову што за бруталне злочине почињене јула 1998. године у Ораховцу и селима Оптеруша, Ретимље, Зочиште и Велика Хоча још нико није одговарао. – Јула месеца 1998. године, дакле, годину дана пре ратних сукоба на Косову, на подручју општине киднаповано је 120, а убијено 45 људи, док се још на листи несталих воде три члана породице Костић – истиче Олгица Костић Божанић,

Не заборави Добровољачку или традиционални годишњи сусрет жртве и џелата

5. мај 2016.

ИВАН РИСТИЋ Ни за један злочин из ратова 90-тих не постоје тако очигледни докази, снимак наређења за напад, па и директан пренос масакра „Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила који су били део конвоја и пуцају. Видео сам како се крв слива низ ветробране кола… Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу.“ Генерал Луис Мeкензи, командант Сектора Сарајево у оквиру Унпрофора Навршило се 24 године од ратног злочина почињеног против војника некадашње ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву током претходно договореног повлачења војника из касарне у главном граду Босне и Херцеговине. И ове године је годишњица ратног злочина неоправдано остала

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА