Отаџбински рат Архиве - Страница 277 од 503 - Јадовно 1941.

Суђење за злочине над српским цивилима у Ливну

19. мај 2016.

На суђењу Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу за злочине над српским цивилима у Ливну, свједок Тужилаштва БиХ Дејан Лаганин је рекао да су га оптужени физички малтретирали приликом заточеништва у Основној школи „Иван Горан Ковачић“. Лаганин, некадашњи предсједник мјесног одбора Губер Српске демократске странке /СДС/ у Ливну, испричао је посредством видео линка из Америке да је у мају 1992. године доведен и затворен у самицу у Основној школи „Иван Горан Ковачић“, те да је одређено вријеме боравио и у учионици и фискултурној дворани. „Био сам саслушаван и малтретиран више пута од Јашаревића, Андабака и Конте“, рекао је свједок. Он је додао да је у школи било затворено више

Суђење за злочине над Србима из Горажда Фото: РТРС

Свједок: Оптужени учествовали у борбама против српских снага

19. мај 2016.

У наставку суђења бившим припадницима такозване Армије БиХ за злочин над српским ратним заробљеницима у Горажду 1992. године, свједок одбране Џевад Муминовић потврдио је да су оптужени учествовали у борбама против српских снага у дијелу града на десној обали Дрине. Некадашње припаднике такозване Армије БиХ Мухамеда Аџема, Омера Угљешу, Сенада Халиловића и Суљу Каркељу, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву терети за учешће у убиствима ратних заробљеника Бошка и Ђоке Ласице, Његоша Ћехе, Које Вуковића, Бранислава и Будимира Тодоровића, Тиослава Радовића и Ратомира Клачара. Они су заробљени у августу 1992. године на брду Троврх код Горажда, одведени у горажданску полицијску станицу, гдје су и убијени. Муминовић је рекао да је као

Наставак суђења за злочине над горажданским Србима

19. мај 2016.

Саслушањем четворице свједока одбране данас би у Окружном суду у Источном Сарајеву требало да буде настављено суђење бившим припадницима такозване Армије БиХ оптуженим за злочин против српских ратних заробљеника у Горажду 1992. године. Некадашње припаднике такозване Армије БиХ Мухамеда Аџема, Омера Угљешу, Сенада Халиловића и Суљу Каркељу, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву терети за учешће у убиствима ратних заробљеника Бошка и Ђоке Ласице, Његоша Ћехе, Које Вуковића, Бранислава и Будимира Тодоровића, Тиослава Радовића и Ратомира Клачара. Они су заробљени у августу 1992. године на брду Троврх код Горажда, одведени у горажданску полицијску станицу, гдје су и убијени. На рочишту одржаном 21. априла, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву уложило је други

Данас обиљежавање 24 године од оснивања Вишеградске бригаде

19. мај 2016.

Борачка организација општине Вишеград обиљежиће данас 24 године од оснивања Вишеградске бригаде Војске Републике Српске. Парастос погинулим и умрлим борцима одбрамбено-отаџбинског рата биће служен на Војничком гробљу на Мегдану у 11.45 часова, након чега је планирана посјета Спомен-соби у просторијама Борачке организације. Полагање цвијећа на Централни споменик на Тргу палих бораца у Вишеграду најављено је у 12.00 часова. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Пут по згаришту Вишеград се сјећа руских добровољаца | Јадовно 1941.

Сећање на Бошка и Адмиру, сарајевског Ромеа и Јулију

18. мај 2016.

Прича о Бошку и Адмири, једна је од оних ратних љубавних прича која никога није оставила равнодушним тог 18. маја 1993, али ни данас, 23 године касније јер јен њихова љубав била је јача од смрти Србин Бошко и Муслиманка Адмира брутално су убијени на сарајевском Врбања мосту, а њихова загрљена тела су на том месту остала и неколико дана касније. Слика те трагедије обишла је свет, а њихове убице до данас нису идентификоване. Сарајевски Ромео и Јулија, како их медији у региону најчешће називају, симбол су заједништва и суживота у главном граду БиХ, иако они немају спомен обележје. Упознали су се на сарајевској Олимпијади, а пријатељство је убрзо прерасло

Суђење Махмуљину- Свједочења о тортурама у кампу муџахедина

18. мај 2016.

Свједок Тужилаштва БиХ Игор Гуљиватеј свједочио је данас на суђењу некадашњем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину о психофизичким тортурама кроз које је прошао током заробљавања и боравку у кампу припадика одреда „Ел муџахедин“ од 21. јула до 23. августа 1995. године. Махмуљина оптужница терети за злочин над ратним заробљеницима, рањеницима и српским цивилима, јер у својству команданта Трећег корпуса, у чијем саставу је дјеловао и одред „Ел муџахедин“, у току 1995. године, док је трајала војна операција на ширем подручју Завидовића и Возуће, није ништа предузео како би спријечио злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и цивилима српске националности на том подручју. Свједок Гуљиватеј присјетио се

Драган Пјевач (фото: Медија центар Београд)

Пјевач: Циљ је да не буду процесуирани злочинци из деведесетих година

18. мај 2016.

Предсједник Координације српских удружења породица несталих са подручја бивше Југославије Драган Пјевач изјавио је да су политизација жртава у Блајбургу и његово поређење са посљедњим ратом у БиХ непримјерени и усмјерени на то да починиоци злочина над Србима у Хрватској никада не буду процесуирани. Он је истакао да је до сада процесуирано само једно лице у случају „Олуја“. „То показује да неће бити процесуирања. Починиоци злочина у Вариводама и Груборима су ослобођени, а српски цивили су у овим селима убијени мјесец дана након `Олује`. Овакве изјаве се користе да би се скренула пажња са почињених злочина“, рекао је Пјевач. Он је нагласио да се о Блајбургу и Крижном путу готово

Протјерани Срби и даље без права на имовину и пензије

18. мај 2016.

Рјешење питања имовине и пензија протјераних Срба из Хрватске није на видику ни више од двије деценије од рата, јер у Загребу нема политичке воље. Предсједник Удружења пензионера из Хрватске Јован Каблар рекао је да је Бечки поразум, који кроз два Анекса Г и Е третира ова питања, остао мртво слово на папиру и да у Хрватској не постоји политичка воља да се то питање ријеши. „Када засједа мјешовити комитет и када дође на дневни ред питање својине, представник Хрватске напусти састанак и онемогући доношење закључка по том питању“, навео је Каблар. Истакао је да је то питање по правилу требало ријешити прије него је Хрватска постала чланица ЕУ, а

Зграда Окружног тужилаштва у Источном Сарајеву (Фото: sarajevo-rs.com)

Сутра наставак суђења за злочине над горажданским Србима

18. мај 2016.

Саслушањем четворице свједока одбране сутра би у Окружном суду у Источном Сарајеву требало да буде настављено суђење бившим припадницима такозване Армије БиХ оптуженим за злочин против српских ратних заробљеника у Горажду 1992. године. Некадашње припаднике такозване Армије БиХ Мухамеда Аџема, Омера Угљешу, Сенада Халиловића и Суљу Каркељу, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву терети за учешће у убиствима ратних заробљеника Бошка и Ђоке Ласице, Његоша Ћехе, Које Вуковића, Бранислава и Будимира Тодоровића, Тиослава Радовића и Ратомира Клачара. Они су заробљени у августу 1992. године на брду Троврх код Горажда, одведени у горажданску полицијску станицу, гдје су и убијени. На рочишту одржаном 21. априла, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву уложило је други

Зворник: Обиљежавање 24 године од формирања сарајевских бригада ВРС

18. мај 2016.

У Зворнику ће у петак, 20. маја, бити обиљежене 24 године од формирања Илијашке, Илиџанске, Хаџићке, Рајловачке, Кошевске и Вогошћанске бригаде, те одата почаст погинулим борцима у одбрамбено-отаџбинском рату, припадницима полиције и цивилним жртвама рата са подручја бивших српских сарајевских општина. Према програму обиљежавања 24 године од формирања Илијашке и других бригада са подручја бивших сарајевских општина, биће служен помен и положени вијенци на Централни споменик. У Дому омладине биће отворена изложба слика и приказан филм „Егзодус Срба са подручја Сарајева“. Илијашка бригада у току одбрамбено-ослободилачког рата имала је 6.350 бораца. Погинуло је 550 бораца, а 1.300 бораца је рањено, од којих су 800 трајни ратни инвалиди. Извор: Радио Телевизија

Љимај и његови саборци Србе убијали на најсвирепији начин

Љимај Србе спаљивао у кречани

18. мај 2016.

Истражни судија Даница Маринковић сведок злочина ослобођеног команданта ОВК. Постојао логор у коме су силоване жене, убијана деца и труднице Апелациони суд у Приштини ослободио је Фатмира Љимаја и још деветорицу бивших припадника тзв. Ослободилачке војске Косова оптужених за злочине над цивилима 1999. године у случају „Клечка“. Пресуду Апелацоног суда која је изречена крајем прошле недеље јавности су презентовали адвокати Фатмира Љимаја и деветорице његових сабораца – Арбена, Насера и Неџмија Краснићија, Бехљуљаја Љимаја, Рефкија Мазрекуа, Насера Шаље, Сабита и Шабана Шаље, као и Бесима Шурдаја. Овом одлуком огорчени су Срби на Косову, који располажу подацима и доказима о злочинима које су под командом Љимаја у Клечки почињени током 1998.

Наставак суђења Махмуљину

18. мај 2016.

У Суду БиХ данас ће бити настављено суђење некадашњем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године. На протеклом рочишту 20. априла Велибор Тривичевић, свједок Тужилаштва БиХ, говорио је о тортурама кроз које је прошао у заробљеништву у кампу припадника одреда „Ел муџахедин“. Тривичевић је испричао шта се догађало након што су га, заједно са заштићеним свједоком Тужилаштва БиХ „С5“, као припадника санитетске службе Војске Републике Српске заробили припадници јединице „Ел муџахедин“ у селу Крчевине 21. јула 1995. године, о одвођењу преко линије фронта у мјесто Ливаде, те о пребацивању и боравку у муџахединском

Шамац – обиљежене 24 године од оснивања Друге посавске бригаде

17. мај 2016.

Полагањем вијенаца и парастосом за погинуле борце Војске Републике Српске код Централног споменика у Шамцу, данас су обиљежене 24 године од оснивања Друге посавске бригаде. Предсједник општинске Борачке организације Лазар Благојевић истакао је да су се борци Друге посавске бригаде несебично жртвовали у одбрани територије Републике Српске. Он је навео да је основна зона одговорности Друге посавске бригаде била посавско подручје, али да су њени припадници били и на другим ратиштима – од Мајевице, Жепе, сарајевског ратишта, до теслићког, гламочког, крупског и бихаћког ратишта. „Ово је прилика да се окупимо и евоцирамо успомене на те тешке дане, да се сјетимо свих сабораца који су изгубили живот бранећи Републику Српску, као

Kриви jeр су изaзвaли ‘рeвoлт’

17. мај 2016.

Пљaчку и уништaвaњe имoвинe Србa у Хрвaтскoj пoчeстo су aмeнoвaли судoви, кao у случajу oбитeљи Бoрић, пoдвoдeћи тa нeдjeлa пoд ‘рeвoлт стaнoвништвa хрвaтскe нaрoднoсти’ Десницa чeстo пригoвaрa дa сe o Дoмoвинскoм рaту прeмaлo учи у шкoлaмa и пoтпунo je у прaву: у уџбeницимa нeћeтe нaћи ништa o тoмe дa брojни грaђaни српскe нaциoнaлнoсти у тo дoбa нe сaмo дa нису уживaли институциoнaлну зaштиту свojих људских и мaтeриjaлних прaвa, нeгo сe чинилo свe дa их сe зaстрaши, пoнизи и oбeспрaви, кaкo би и сaми схвaтили дa би билo нajбoљe дa сe oдсeлe из Хрвaтскe. Jeдaн oд примjeрa кojи тo пoтврђуje je случaj oбитeљи Бoрић. Mилe Бoрић биo je зaступник мaкeдoнскe твoрницe

Суд одбио оптужбе против „јатака” због застарелости

17. мај 2016.

Први основни суд донео је данас пресуду којом је одбио оптужбе против свих оптужених за помагање у скривању хашком оптуженику генералу Ратку Младићу од 2002. до 2006. године, због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења. Ово је друга првостепена пресуда у том случају пошто је прва, којом су оптужени били махом ослобођени или су оптужбе такође због застарелости биле одбијене, укинута па се суђење понављало по налогу Апелационог суда. И на данашњу пресуду тужилаштво има право да уложи жалбу а правоснажну пресуду донеће Апелациони суд. Немања Говедарица, адвокат оптужених Станка и Предрада Ристића рекао је Танјугу да је суд правлно закључио да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за дело које