arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Прети ли нови погром Срба на Косову

11. април 2017.

Иако наши саговорници желе да верују да ће обећање брата Рамуша Харaдинаја остати само на речима, ипак сматрају да Срби на Косову и Метохији треба да спавају са једним оком отвореним. Претње Даута Хардинаја да ће Косово очистити од Срба уколико његов брат Рамуш Хардинај, који је ухапшен у Француској по потерници Србије, буде изручен Србији, нико од албанских функционера на Косову није осудио. Четири дана касније огласио се једино председник тзв државе Косово Хашим Тачи који је оценио да би такве изјаве „могле подстаћи бес и вратити на прошлост“. „За косовске институције и народ, претеће изјаве упућене другим неалбанским етничким групама подстичу бес, мржњу, освету и враћају нас на горку прошлост“, написао је Тачи на свом профилу на Фејсбуку. Први

Милутин Мишић Фото: СРНА

Мишић: У Сарајеву најмање пет локација српских масовних гробница

10. април 2017.

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић изјавио је да се српске масовне гробнице налазе на још најмање пет локација у Сарајеву, те да Срби предуго чекају наредбу Тужилаштва БиХ за ексхумацију, иако су српске жртве нестале од 1992. до 1994. године изван зоне борбених дејстава. Мишић је рекао да се ове локације налазе у сарајевским насељима Алипашино поље, Казани, Јошаница, Отока и Млађеново гробље. „Тужилаштво БиХ опструише ексхумацију у Алипашином пољу, јер је тамо постојао логор за Србе и неколико случајева `сумњивих самоубистава` у којима су истраге обустављене, а људи у току ноћи нестајали“, навео је Мишић. Он је рекао да Тужилаштво БиХ опструише и доказивање

Филм о Караџићу Фото: РТРС

Филм о Радовану Караџићу пред публиком (ВИДЕО)

9. април 2017.

Свјетска прича о нашем првом предсједнику – на Мећавнику и у Андрићграду приказан је филм „Радован – Повик иза зидова тамнице“, Драгана Елчића. Ово је ексклузивна прича о Радовану Караџићу, испричана као лична исповијест иза зидова тамнице у тренуцима пресуде на 40 година затвора. Режисер Драган Елчић вјерује да ће његов документарни филм о првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу бити свјетска прича и да ће гледаоци кроз њега моћи на објективан начин да сагледају личност Караџића, али и вријеме које га је истакло у први план. Филм открива многе ствари о којима се до сада није ништа знало, али слиједи и људску линију која никога неће оставити равнодушним. Циљ

На централном споменику служен помен погинулим и преминулим борцима фочанских бригада, те положено цвијеће и прислужене свијеће

Oбиљежено 25 година од формирања фочанских бригада

9. април 2017.

Борачка организација Фоче обиљежила је данас 25 година од формирања фочанских бригада Војске Републике Српске. На свечаној академији у Градском позоришту истакнуто је да су 8. априла Срби у Фочи били приморани да се оружано супротставе покушају наоружаних муслиманских група да овладају градом. Један од ратних команданата Миленко Племић нагласио је да је рат у Фочи почео нападом „зелених беретки“ на брдо Ћеловину изнад Фоче. „Догађаји из два свјетска рата опаметили су Србе и овога пута нису били неспремни као некада народ Козаре, Пребиловаца или Корита. Напад `зелених беретки` лако је одбијен, а истога дана увече муслимани су запалили неколико српских кућа у Доњем Пољу“, навео је Племић. Он каже

У Зворнику је данас поводом 25 година од ослобођења града у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату служен помен и положено цвијеће на централни споменик за 1.080 погинулих српских бораца, а потом је одржана свечана академија.

Обиљежено 25 година од ослобођења града

9. април 2017.

У Зворнику је данас поводом 25 година од ослобођења града у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату служен помен и положено цвијеће на централни споменик за 1.080 погинулих српских бораца, а потом је одржана свечана академија. Тадашњи предсједник општине Зворник Брано Грујић подсјетио је присутне на академији поводом Дана ослобођења града да су муслиманске снаге 4. априла 1992. године узеле град, блокирале све излазе и улазе у град, чиме је настао пакао за српски народ у Зворнику. „Српска нејач у пратњи старијих бјежала је преко Дрине чамцима да спаси главе“, рекао је Грујић и нагласио да се српски народ, када је видио да је изгубио слободу и да му пријети нестанак, организовао и

Фоча

Обиљежавање годишњице формирања фочанских бригада

9. април 2017.

Свечаном академијом у Градском позоришту и изложбом у Музеју Старе Херцеговине у Фочи, Борачка организација обиљежиће данас 25 година од формирања фочанских бригада Војске Републике Српске /ВРС/. Ратни сукоби између српских и муслиманских наоружаних група у Фочи почели су 8. априла 1992. године и тај датум се обиљежава као дан формирања првих српских војних јединица, односно Дан фочанских бригада ВРС. Прве војне формације имале су задатак да заштите српско становништво, а настале су од мањих наоружаних група и сеоских стража, да би касније у саставу Херцеговачког корпуса, двије херцеговачке пјешадијске бригаде из Фоче, које су имале око 3.000 бораца, учествовале у борбама на цијелом подручју Српске. Ове године, Дан фочанских

Фото: in4s.net

Слава херојима: Помен руским добровољцима у Црној Гори

8. април 2017.

Поводом дана сећања на руске добровољце 12. априла 2017. године у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару биће служен помен са почетком у 12.00 часова. У Отаџбинским ратовима српског народа с краја ХХ века погинуло је преко 50 добровољаца из Русије, Бугарске, Румуније и Пољске. Ти људи су у најтежа времена тријумфа потрошачке равнодушности својом добровољном жртвом посведочили искрену љубав међу православним народима. Управо је о таквим људима светитељ Филарет Московски рекао следеће: “Охрабрено гледамо на вас који устајете у заштиту Отаџбине. Ви извршавате свету дужност, и тим је боље извршавате што вас је на тај подвиг слободно позвала ваша добра воља и љубав… Тим ће вас више благословити

Испред Дома Народне скупштине налази се "српски зид плача"

„Српски зид плача“ уклоњен до 13. априла

8. април 2017.

Представници Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији уклонили су данас паное са фотографијама страдалих – „српски зид плача“ испред Народне скупштине Србије усљед бојазни да би их учесници протеста против изборних резултата могли потпуно уништити. Из Удружења подсјећају да је „зид плача“ првог дана протеста оштећен. Најављено је да ће нови „зид плача“ бити постављен у четвртак, 13. априла, у 20.44 часова испред зграде Народне скупштине на одобреној локацији. Удужење је, истовремено, од државе Србије затражило да обезбиједи сигурност и безбједност за породице српских жртава и исти третман какав се примјењује када су у питању активности параде хомосексуалаца и „Жена у црном“. Извор: СРНА Везане вијести: Држава

Предводила језиве злочине над Србима: Азра Башић Фото: yоутубе.цом/РТРС вијести

Страшна свједочења о убиствима и тортурама Азре Башић

7. април 2017.

У наставку суђења Азри Башић за убиство и злостављање заробљених српских цивила у Дому ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Станимир Пијетловић испричао је да је видио када је оптужена ножем заклала заробљеника Благоја Ђураша. Он је посвједочио да је Башићева у Дому војске у Дервенти наредила војницима ХВО-а да каишем вежу Ђураша, којег је више пута јахала и урезала му крст на челу. „Благоја је био крвав и подеран. Претучен је лежао на поду, а Азра је мени и Љубинку Мајсторовићу наредила да га дигнемо. Онда је дошла и ножем му пресјекла жилу на врату. Прије тога га је ударала, провоцирала и

Божица Рајилић Фото: РТРС

Законски регулисати статус жена жртава рата

7. април 2017.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је да законски мора бити регулисан статус и права жена које су преживјеле сексуално, те сваки други облик насиља у протеклом рату у БиХ. „О овом проблему треба да се едукује шира јавност посредством медија, поготово приказујући истину о томе шта је жртва доживјела, на начин да јој се пружи подршка, а не да се обиљежи“, рекла је Рајилићева Срни, након консултативног састанка представника удружења која се баве овом проблематиком у Бањалуци о теми „Стигматизација лица које су преживјеле сексуално насиље у рату“. Рајилићева је додала да Удружење жена жртава рата Републике Српске има око 600 чланица које су

Војни затвор "Кулине" у Шибенику Фото: ŠibenikIN

Злочин и казна

7. април 2017.

Недавно су медији у региону пренели вест да је сплитски Жупанијски суд неправоснажно осудио на по две године затвора Дамира Боршића (61), бившег управника војног затвора Кулине у Шибенику, и Мирослава Периша(53), некадашњег чувара у истом затвору, због ратног злочина над цивилним становништвом. Злостављања су се догађала од 21. маја до 17. јула 1993, а два мушкарца и две жене истог имена и презимена који су били заточени, злостављани су на разне начине. Тукли су их рукама, ногама, гуменим палицама и разним другим средствима, једног мушкараца терали су да се скида го и сагиње, упаљачем су му палили браду јер се није имао чиме бријати, поливали су их хладном водом,

Спомен обиљежје руским добровољцима Фото: РТРС

Вишеград: Постављено спомен обиљежке погинулим руским добровољцима

6. април 2017.

На брду Град у Вишеграду подигнут је руски крст, посвећен погинулим руским добровољцима у Одбрамбено-отаџбинском рату. Крст је донирало Удружење ветерана „12. април“ из Косовске Митровице. Споменик ће бити освештан 12. априла. „За Републику Српску 37 руских добровољаца дало је своје животе. На подручју Вишеграда седам бораца је погинуло. Ми у БОРС-у смо одлучили да им се одужимо на тај начин што ћемо на једном мјесту, доминантном у нашем граду да поставити спомен обижељје – један крст“, истакао је предсједник Предсједништва БОРС-а Вишеград Милисав Васић. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Српски народ и руски добровољци | Јадовно 1941. Руски добровољци у рату у Републици Српској (Видео); Срби ми

© Sputnik/ Сандра Черин

Породице несталих Срба са Космета: Тачи, коме ти о геноциду?!

6. април 2017.

Удружење страдалих на Косову и Метохији од 1998. до 2000. године издало је саопштење поводом најаве косовских власти да ће тужити Србију за геноцид. У саопштењу се наводи да би Хашима Тачија, али и многе друге ваљало подсетити на званичне извештаје Специјалног известиоца Дика Мартија о злочинима почињеним над Србима, у којима управо Хашим Тачи заузима неславно високо место, а који су једногласно усвојени у Парламентарној скупштини Савета Европе. „Ми, чланови породица више од 3.500 косметских страдалника, чији су најрођенији киднаповани, злостављани, силовани, убијани, масакрирани, са чијим се органима трговало, најбоље знамо ко је и над ким на Косову и Метохији извршио геноцид. Поред тога што смо остали без наших очева, мајки, деце, браће и сестара, у само неколико дана током јуна 1999. године,

Држава да заштити „српски зид плача“

6. април 2017.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији затражило је да полиција испред зграде Народне скупштине у Београду обезбјеђује паное са фотографијама српских жртава са Космета, односно „српски зид плача“. „Тражимо од државе Србије да коначно преузме своју обавезу и заштити `српски зид плача` од уништења на исти начин како су заштићени припадници ЛГБТ популације, `Жене у црном`, Иницијатива младих за људска права и изложба из Приштине о албанским жртвама у Центру за културну деконтаминацију у Београду“, наводе из овог удружења. У саопштењу се додаје да је несхватљиво да је „дозвољено да рушилачке хорде из региона униште српски зид плача, а да полиција не интервенише и да је чак

Завод за судску медицину Загреб

Идентификован Миливоје Максић, након 22 године

6. април 2017.

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу идентификован је припадник Српске војске Крајине Миливој Максић, који је погинуо у хрватској војно-полицијској акцији „Бљесак“ 1. маја 1995. године у западној Славонији, изјавио је Срни члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић. Мишић је рекао да ће сутра поподне на граничном прелазу Градишка бити извршена примопредаја посмртних остатака породици ради сахране. Миливоје /Петар/ Максић рођен је 1956. године у Дарувару у Хрватској, а биће сахрањен у суботу, 8. априла, у 12.00 часова на Пердуовом гробљу у Бањалуци. Извор: СРНА Везане вијести: На гробљу у Шашу ексхумирано 13 српских жртава „Олује … Почела ексхумација српских жртава

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА