Повампирени Вокер, Медлин и Марти Ахтисари, које Тачи спрема за наставак дијалога са Београдом, вратили су се на место злочина. И учврстили нас у уверењу да су приче о људским правима најобичније трице Два „бровинга“, 36 комада аутоматских пушака, два снајпера, пет ракетних бацача, по 12 нагазних мина и исто толико бомби, 7.282 комада муниције… Све ово пронађено је код „голоруке албанске нејачи“ у Рачку 15. јануара 1999. после акције српских специјалаца који су тога дана ударили на штаб терориста ОВК. Целу операцију гледао је и Вилијам Вокер. У село код Урошевца дошао је из Латинске Америке, с „крвавом репутацијом“ распиривача грађанских ратова. И ту неславну улогу коју су му

Опет гледам Вилијема Вокера како долази на Косово! То је исто као да поново гледам како тргају крстове са наших цркава и убијају невине Србе, јер чим је он ту, верујем да се ништа боље од тога и не спрема. Говорио је о томе како има „неки нови пројекат“ уједињења свих Албанаца у циљу освајања Косова. Ако ви господине Вокер, а „ви“ намерно пишем малим словом, јер велико не заслужујете, радите на њиховом уједињењу ради „ослобађања“ Косова, мени онда пар ствари ту није јасно. Од кога „ослобађате“ Косово, ако ви тврдите да је оно независна држава? Испада да уједињујете све Албанце да Косово „ослободе“ од самих себе! Тако то изгледа

Вилијам Вокер је пре 18 год. предлагао, тачније диктирао финској форензичарки Хелени Ранта како да сачини извештај о обдукцији страдалих Албанаца у селу Рачак. Извештај о том догађају, који је у Вокеровој интерпретацији као српски злочин над албанским цивилима послужио као „оправдање“ за НАТО бомбардовања Србије, довела је у питање управо финска форензичарка, која је, међутим, касније сведочила да је радила под великим Вокеровим притиском. Вокер је, пренела је касније Ранта, инсистирао, на пример, да у извештају користи реч масакр, а умео је, навела је она, и да преломи оловку и да је гађа незадовољан њеним професионалним приступом. Ранта је у својој биографији описала да јој је Вокер замерао да

Чланови Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији прекрили су данас црним платном „српски Зид плача“ испред Скупштине Србије у Београду, на коме су фотографије отетих и убијених Срба на Космету, у знак протеста због одлуке француског суда да некадашњег лидера терористичке ОВК Рамуша Харадинаја пусти на слободу. Предсједник Удружења Симо Спасић рекао је да породице жртава траже правду од 1998. године, коју до данас нису дочекале. „Наше породице су закопане у живо блато овим дешавањем. Хашки трибунал је једино игнорисао српске жртве и судио је само српским генералима по некаквој командној одговорности“, рекао је Спасић новинарима. Он је навео да поново откривање „српског Зида плача“ зависи од