arrow up
Свијеће

Четврт вијека од злочина над Србима у Папратној њиви

Код споменика на Папратној њиви, на старом макадамском путу Фоча-Калиновик, данас ће бити служен помен за 42 српска борца и цивила који су на том мјесту погинули у засједи муслиманске војске прије 25 година. Припадници такозване Армије БиХ су 20. септембра 1992. године из засједе напали војни камион који се враћао из Калиновика за Миљевину, а на којем је био и велики број цивила, међу којима шест жена претходно избјеглих из Трнова. Камион је погођен са више ракетних бацача, тако да нико није преживио. Међу убијенима су били и Слободан Мастило који је имао непуних 16 година и двије године старија Драгана Џилит. Из Борачке организације Фоча напомињу да за

Корански мост

Годишњица масакра на Коранском мосту

Данас се навршава 26 година од масакра на Коранском мосту у Карловцу, где jе убиjено 14 резервиста ЈНА, коjи су нападнути и поред договора са хрватским снагама. Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу су, испред моста на Корани, 21. септембра 1991. године, зауставили два воjна камиона у коjима су се из касарне „Мекушjе“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, а коjи су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружjе. По предаjи, група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена jе у просториjе полициjе, а друга група од 17 воjника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена jе

jna_slovenija.jpg

Искуство и наук за односе између Срба и Словенаца

Између Словенаца и Срба у неком дужем културно-историjском односно друштвено политичком животу готово да и ниjе било сродности, блискости, заjедничких идеjа или интереса. Оно што jе ипак наjважниjе су чињенице коjе неоспорно потврђуjу генезу антисрпских односа коjи дуже времена траjу испољаваjући се у распону од лукавог и дволичног политиканства, егоистичког и превртљивог карактера, преко пропаганде фашистичког типа, до злочиначких и терористичких облика деловања „дежелених“ воjних и полициjских снага. Као прилог нашем историjском памћењу, морало би се схватити да jе и поред изузетно тешких проблема са коjима се носимо и боримо данас, историjско памћење уз његов наук, поуке и поруке главни ресурс Српства. У том смислу неопходно jе сагледавати искуства и

Држ‘те Малагурског: Сезона лова на српског редитеља на Косову

До пре десет година осамдесет одсто Албанаца не би ни помислило да каже да су српске цркве на КиМ њихове, међутим, осмишљено је неколико кампања и многи су поверовали у ту лаж. Још мирише дим 17. марта 2004. из Богородице Љевишке и тај дим осећају и Албанци, али је проблем што су довољно лицемери да могу да кажу — „то је наше“! На саопштење косовских власти, према коме је нови филм Бориса Малагурског „расистички и без преседана“ и део „спорне кампање“ против чланства Косова у Унеско, као и да режисер „представља културно наслеђе на Косову као наслеђе Србије“, песник Матија Бећковић је, после неколико минута смеха, одговорио за Спутњик у једној реченици: „Нема им се шта приговорити,

Обиљежавање 22 године од одбране општине Козарска Дубица настављено је данас полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у Доњој Градини, гдје је у септембру 1995. године у хрватској агресији живот изгубио припадник интервентног вода полиције Зоран Булић.

На мјесту страдања полицајца Зорана Булића обиљежен Дан побједе

Обиљежавање 22 године од одбране општине Козарска Дубица настављено је данас полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у Доњој Градини, гдје је у септембру 1995. године у хрватској агресији живот изгубио припадник интервентног вода полиције Зоран Булић. Начелник општине Козарска Дубица Раденко Рељић рекао је да се храброст Булића не смије препустити забораву. „Обавеза је младих генерација и нас који вршимо власт да се сјетимо тих догађаја, који морају постати дио историје“, рекао је Рељић. О догађајима у Доњој Градини 19. септембра 1995. године, када је херојском одбраном заустављен и други напад хрватске војске, говорио је предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић. „Овај датум за нас има велики значај јер

Недељко Митровић Фото: СРНА

Митровић: ИЦМП да ријеши проблем идентификације 650 тијела

Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила сматра да Међународна комисија за нестала лица /ИЦМП/, прије изласка из оснивачке структуре Института за нестала лица БиХ, мора да ријеши проблем идентификације посмртних остатака 650 лица који се налазе у три спомен-костурнице у Републици Српској. Предсједник ове организације Недељко Митровић рекао је Срни да ће породице погинулих и несталих из Републике Српске инсистирати на рјешавању овог проблема, јер је највећи број посмртних остатака ексхумиран у периоду дјеловања ИЦМП-а у БиХ. Он је истакао да није коректно да се ИЦМП повуче прије него што ријеши проблем ексхумираних, обдукованих, а неидентификованих посмртних остатака, јер је она и створила Институт. Предсједник Одбора

Идемо даље…

„Ма колико те пута неко саплитао – устани! Небитно колико те гурали и притискали – настави! Нека те вера у оно што чиниш и оно што ствараш држи и носи, и знај да идеш управо тамо где нико до сада није био!!! Не бој се! Јер ти то можеш. Ако не ти … А ко ће други?“ Драги моји, Одружи се ово лето и ова пауза коју смо сами себи након промоције у Београду доделили. Признајем да је било успона и падова. Да је било, има и биће разних притисака. Да проблем нису мањи. Напротив. Ипак са сваком промоцијом расли смо и ми – ја као аутор, људи који су

У Козарској Дубици, код Спомен крста на обали ријеке Уне, данас је служен парастос за 46 Дубичана страдалих 18. и 19. септембра 1995. године у агресији хрватске војске на подручје ове општине.

Служен парастос за страдале у агресији хрватске војске у септембру 1995.

У Козарској Дубици, код Спомен крста на обали ријеке Уне, данас је служен парастос за 46 Дубичана страдалих 18. и 19. септембра 1995. године у агресији хрватске војске на подручје ове општине. Са комеморативног скупа у оквиру обиљежавања 22 године од одбране подручја општине Козарска Дубица истакнута је важност сјећања на те судбоносне догађаје и суграђане који су положили животе у одбрани свог града и народа. „Ово је дан када се морамо присјетити наших људи, војника и цивила, који су дали живот за нашу слободу на данашњи дан, када је хрватска војска на неколико линија напала западне границе Републике Српске и наш град“, изјавио је начелник општине Козарска Дубица Раденко

Дан одбране западних граница Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату у Костајници обиљежен је данас полагањем вијенаца на спомен-обиљежја у градском парку.

Обиљежен Дан одбране западнокрајишких општина

Дан одбране западних граница Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату у Костајници обиљежен је данас полагањем вијенаца на спомен-обиљежја у градском парку. На споменике погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата и Народноослободилачке борбе вијенце су положиле делегација припадника Војске Републике Српске Борбене групе „Баљ“, општине Костајница, Борачке организације општине Костајница и Скупштине општине Костајница. Командант Борбене групе „Баљ“ Душан Ђенадија изјавио је да се и данас са поносом сјећа догађаја из септембра 1995. године. „У Костајници је био специфичан ниво одбране јер нигдје није било оваквког споја цивилне и војне власти, свештенства и становништва што нам је дало велику снагу. Овдје народ није желио да напусти своја огњишта, па је и војска дала

Обиљежавање Дана одбране у Новом Граду Фото: РТРС

Обиљежен Дан одбране западних граница Српске (ФОТО)

Дан одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије обиљежен je данас у Новом Граду, у организацији Одбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја. Обиљежавању су присуствовали делегација Народне скупштине Републике Српске, коју чине народни посланици Вања Бајић, Слободан Протић и Миланко Михајилица, као и министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић. У насељу Туњица код Новог Града  служен је помен и положени вијенци код Спомен-обиљежја цивилним жртвама рата. Након тога, у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду служен је парастос. Делегације су положиле вијенце код Централног спомен-обиљежја погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата у Новом Граду. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је данас да

© Sputnik/ Александар Милачић

Малагурски одговорио Приштини: Рамуше, организоваћу ти пројекцију у затвору

Српски редитељ Борис Малагурски одговорио је премијеру тзв. државе Косово Рамушу Харадинају на оптужбе косовске владе да је филм овог редитеља „Косово – моменат у цивилизацији“ кампања против чланства Косова у Унеско. Малагурски је убрзо, пошто је косовска влада изнела низ критика због приказивања тог документарног филма у Српском културном центру у Паризу, на свом налогу на Твитеру објавио да ће „Рамушу организовати пројекцију филма у затвору“. Ramush, we'll organize a special screening for you in prison! — Boris Malagurski (@malagurski) September 17, 2017 Филм је у петак вече премијерно приказан у Паризу многобројним представницима дипломатских, културних и интелектуалних кругова. Српски редитељ је том приликом рекао да је идеја филма да се прикаже угроженoст, али и лепота српске баштине на КиМ. „Филм

Дан одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије биће обиљежен сутра у Новом Граду, у организацији Одбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја.

Данас обиљежавање Дана одбране западних граница Републике Српске

Дан одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије биће обиљежен данас у Новом Граду, у организацији Одбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја. У 10.00 часова у насељу Туњица код Новог Града биће служен помен и положени вијенци код Спомен-обиљежја цивилним жртвама рата. Након тога, у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду биће служен парастос у 11.00 часова. Од 11.30 часова делегације ће положити вијенце код Централног спомен-обиљежја погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата у Новом Граду, а од 11.45 часова предвиђен је пригодан умјетнички програм и обраћање званичника. На подручју западнокрајишких општина – Козарске Дубице, Новог Града и Костајнице 18. и 19. септембра 1995. године

Код спомен-обиљежја у селу Сердари, општина Котор Варош, данас је служен парастос за 16 Срба, које су прије 25 година убили припадници хрватско-муслиманских снага.

Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима

Код спомен-обиљежја у селу Сердари, општина Котор Варош, данас је служен парастос за 16 Срба, које су прије 25 година убили припадници хрватско-муслиманских снага. Парастос за убијене чланове породица Сердар, Тепић и Бенцуз служио је парох врбањачки Мирко Батар уз саслужење свештенства, а вијенце на спомен-обиљежје положила је родбина жртава, начелник општине Котор Варош Зденко Сакан, предсједник општинске Борачке организације Госто Tривуновић. Њихова заједничка порука била је да је злочин у Сердарима један од највећих и најстрашнијих, јер је почињен над недужним цивилима, те да никада не смије бити заборављен. „Сваке године се окупљамо овдје да обиљежимо овај дан. Сваки пут је он једнако тужан и тежак, али овдје смо

Машићи - полагање вијенаца Фото: РТРС

Градишка: Сјећање на страдале припаднике 16. Крајишке бригаде

Служењем парастоса за погинуле борце и полагањем вијенаца данас је у Машићима ког Градишке обиљежено 26 година од оснивања 16. Крајишке моторизоване бригаде Војске Републике Српске. Кроз 16. бригаду, која је из Машића кренула на ратни пут, прошло је 12.000 бораца, 437 је погинуло, а око 2.000 је рањено. За погинуле припаднике ове бригаде данас је служен парастос. Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић истакао је да је „Шеснаеста бригаде“ била једна од најелитнијих јединица Војске Републике Српске. „Немјерљив је ратни дипринос `Шеснаесте бригаде`, јер је долазак ове бригаде на поједина ратишта значио је ослобођање и слободу за тај дио територије Републике Српске“, рекао је Милетић. Пуковник Илија

Браћа Миодраг и Миладин Бркљач данас су једини Срби у селу Врела код Косова Поља, које је некада насељавало готово 300 Срба.

Два брата једини Срби у селу код Косова Поља

Браћа Бркљач, једини Срби у Врелима, живе склоњени иза зидина и дрвене капије. У дворишту им је стара очева и нова кућа, коју су заједно градили. Преживјели су тешка времена. Онима који би се вратили, сугеришу да се морају организовати… Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Браћа Миодраг и Миладин Бркљач данас су једини Срби у селу Врела код Косова Поља, које је некада насељавало готово 300 Срба. „Остали смо нас двојица, посљедњи. И нека смо, бар да се траг нас старих досељеника не затре, да не буде ето побјегли или попадали као `пилад пред јастребом`“, објашњава шездесетчетворогодишњи Миодраг зашто су остали. Браћа Бркљач данас живе склоњени иза зидина и дрвене капије. Ту

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.