arrow up
Купрес

Навршава се 26 година од хрватског злочина над купрешким Србима

Сутра се навршава 26 година од када су припадници хрватских јединица ЗНГ-а, ХОС-а, ХВО-а заузели Купрес и сва српска села на Купрешкој висоравни, а у акцији која је трајала од 3. априла убијена су 54 српска цивила и територијалца, док је њих 150 одведено у логоре у западној Херцеговини и Хрватској, у којим су преживјели голготу, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Из „Веритаса“ подсјећају да се 16 Купрешака до данас води као нестало, а да за брутално иживљавање над цивилима нико није процесуиран, иако се знају имена свих жртава и више од сто учесника у њиховој голготи. Према документацији овог центра, Хрвати су 6. априла у ресторану фирме „Квалитет“

Свједок чуо да је војнике убио Мишо Жмиро

У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 22. априла 1992. године у Сарајеву свједок Тужилаштва БиХ Шефик Делалић рекао је данас да је чуо да је Мишо Жмиро са својим људима довео војне заробљенике у Дом полиције у Сарајеву и убио их. „Чуо сам да су тај Жмиро и његови људи довели ратне заробљенике у Дом полиције, а да им је командант Викић рекао да они немају ништа са заробљеницима и да их воде у СЈБ“, изјавио је Делалић. Он је рекао у Суду да је био возач специјализованих возила Специјалне јединице МУП-а, али да је из

Како смо „изгубили“ Сарајево – Илустрација геноцида над сарајевским Србима!

ЕТНИЧКА СЛИКА САРАЈЕВА КРОЗ ПОПИСЕ 1961, 1991 И 2013. Карта би могла да се зове и “Развој мултикултурализма у Сарајеву као и у целој БиХ“ Дакле, оно што је приказано на ове три карте је шира област Сарајева, комбо онога што се данас назива “Кантон Сарајево“ у ФБиХ и Источно Сарајево у РС али без општина Пале и Соколац. Немојте наседати на приче о опсади Сарејава као концентрационом логору, Срби су држали под контролом територије у Сарајеву где су били већина, а поготово не верујте стиховима Едо Маајке, ко је дошао у чији град. Зашто се етничка карта Сарајева (као и целе БиХ) овако изменила за (само) 70 година? Срби

Илустрација/Thinckstock

Тужилаштво БиХ: Оптужница за ратне злочине над Србима у Коњичком крају

Тужилаштво БиХ оптужило је, за злочин против човечности, Сарајлију Зденка Грабовца (51) и Коњичанина Жељка Шимуновића (54), рекао је за „Новости“ мр Борис Грубешић, портпарол Тужилаштва БиХ Тужилаштво БиХ оптужило је, за злочин против човечности, Сарајлију Зденка Грабовца (51) и Коњичанина Жељка Шимуновића (54), рекао је за „Новости“ мр Борис Грубешић, портпарол Тужилаштва БиХ. Они се терете да су „за време рата и оружаног сукоба у БиХ у својству припадника ХВО Коњиц, поступали противно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних особа“ „Терете се да су у оквиру широког и систематичног напада на цивилно становништво српске националности на подручју Брадине, Коњица и околине, лично и директно, учествовали у чињењу ратног злочина,

Спомен-плоча испред ратне војне болнице "Коран", на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године у овој здравственој установи лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција.

26 година од оснивања ратне болнице „Коран“ на Палама

Почетком априла, прије 26 година на Палама је основана ратна војна болница „Коран“ у оквиру Четвртог Санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске. Почетак грађанског рата у БиХ, многе здравствене раднике онемогућио је у доласку на њихова радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом. Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, осим болнице „Коран“, тада су на подручју Сарајевско-романијске регије основане и ратне болнице – „Подроманија“ на Сокоцу, „Жица“ на Илиџи и „Касиндол“ у Лукавици. Угледни српски љекар, хирург Мирко Шошић рекао је Срни да је ратна болница „Коран“ на Палама почела да ради 4. априла

Фото О. Матавуљ

Полиција РС добила савремени камп

Отварањем Центра за обуку обележен Дан МУП Српске у бившој касарни у Залужанима. У комплекс од 55 хa уложено око 6,5 милиона марака Поводом Дана полиције Републике Српске, у бившој касарни у Залужанима код Бањалуке у среду је отворен савремени Центар за обуку МУП РС. Свечаним пресецањем врпце Центар су отворили председник РС Милорад Додик, председница Владе РС Жељка Цвијановић и министар унутрашњих послова Драган Лукач. Овај комплекс, који је проглашен неперспективном војном имовином, простире се на 55 хектара земљишта и у његово опремање и реконструкцију уложено је више од 6,5 милиона марака. У њему ће се обучавати сви полицијски службеници а послужиће и за смештај више организационих јединица МУП РС. Председник

(Фото: Центар за уклањање мина БиХ)

БиХ и даље најзагађенија минама у Европи

Поводом 4. априла, Дана свесности о опасности од мина и помоћи жртвама, из босанскохерцеговачких и међународних организација које се баве разминирањем БиХ упозоравају да је, више од 20 година након рата, Босна и Херцеговина и даље европска држава која је најзагађенија минама, које представљају директну претњу за више од пола милиона становника. Босанскохерцеговачки Центар за уклањање мина (БХМАЦ) објавио је да је у БиХ тренутно несигурно око 2,1 одсто укупне површине државе, пренела је Хина. Процена је да је на тој површини и даље између 75.000 и 80.000 скривених мина, односно експлозивних направа, које су претња становништву 129 општина, односно готово 1.400 насеља. „Контаминираност минама директно утиче на сигурност око

Источно Сарајево-парастос Фото: РТРС

Обиљежен Дан формирања ратних јединица Источне Илиџе

У храму Светог Василија Острошког на Вељинама у Источном Сарајеву, служен је парастос поводом обиљежавања 4. априла- Дана формирања свих ратних јединица Источне Илиџе. Предсједник Предсједништва Општинске борачке организације Илиџански борац, Горан Шеховац, истакао је да су сви батаљони, бригаде и полицијске јединице на подручју општине Источна Илиџа дале велики допринос у стварању и очувању Републике Српске. – Хвала Богу, успјели смо одбранити територију Српске Илиџе. Данас смо овде поводом тога и у част свим борцима са територије Српске Илиџе – каже Шеховац. У Административном центру Града Источно Сарајево одржан је округли сто на тему „Запошљавање дјеце погинулих бораца“. – Покушаћемо да изнесемо одређене закључке и на основу њих покренемо ствари

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и министар унутрашњих послова Драган Лукач положили су вијенце на спомен-обиљежје за 782 погинула припадника МУП-а у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.

Дан полиције Српске- Отворен Центар за обуку полиције (ФОТО)

Министарство унутрашњих послова Републике Српске данас у Бањалуци обиљежава 4. април – Дан полиције Републике Српске. Тим поводом предсједник Републике Српске Милорад Додик, премијерка Жељка Цвијановић и министар унутрашњих послова Драган Лукач отворили су Центар за обуку полиције. Присуствовати су и свечаном пријему у бившој касарни Залужани. Пријем су увеличали делегација Главне управе МУП-а Руске федерације за Москву и министар унутрашњих послова Србије, Небојша Стефановић. Предвиђено је и освештање спомен-собе и помен погинулим припадницима МУП-а Републике Српске. Испред зграде Министарства унутрашњих послова Републике Српске у Бањалуци служен је парастос и положени су вијенци на спомен-обиљежје за 782 погинула припадника МУП-а у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик,

У Бањалуци је данас поводом Дана полиције Републике Српске испред сједишта Полицијске управе служен парастос, положени вијенци и прислужене свијеће на спомен обиљежје погинулим припадницима активног и резервног састава Полицијске управе Бањалука.

Служен парастос за погинуле припаднике бањалучке полиције

Испред сједишта Полицијске управе у Бањалуци данас је, поводом Дана полиције Републике Српске, служен парастос, положени вијенци и прислужене свијеће на спомен-обиљежје погинулим припадницима активног и резервног састава ове управе. Начелник Полицијске управе Бањалука Жељко Спасојевић рекао је Срни да су у протеклом отаџбинском рату своје животе за безбједност и опстанак Републике Српске дала 252 припадника Центра јавне безбједности Бањалука. „Центар јавне безбједност из тог времена покривао је данашња подручја полицијских управа Бањалука, Градишка, Мркоњић Град и Приједор“, рекао је Спасојевић. Он је истакао да се сваке године припадници Полицијске управе Бањалука за Дан полиције Републике Српске окупљају код спомен-обиљежја и сјећају својих другова који су за одбрану Републике Српске

Убиле га зенге, а траже га у Србији

На списку несталих које Хрватска годинама уредно тражи од Србије, налази се и име Србина за кога је правоснажном пресудом утврђено да су га убили припадници Збора народне гарде 1992. године у Сиску. Реч је о Зорану Тривкановићу – једном од најмање 130 српских цивила који су брутално убијени у овом граду између 1990. и 1992. године. Тривкановић је „нестао“ 25. августа 1991. године тако што су припадници Збора народне гарде упали у његову кућу и претукли га заједно са супругом Драгицом. Затим су га извели заједно са братом Бериславом и оцем Николом. Николино тело избацила је Сава код села Гушће 28. августа те године, а у налазу обдукције стоји

Поменом и полагањем вијенаца на спомен-плочу 11 погинулих полицајаца у одбрамбено-отаџбинском рату и сјећањем на полицајца Драгана Ђурића који је погинуо у терористичком нападу на Полицијску станицу прије три године, у Полицијској управи Зворник данас је обиљежен 4. април, Дан полиције Републике Српске.

Одата пошта погинулим полицајцима

Поменом и полагањем вијенаца на спомен-плочу 11 погинулих полицајаца у одбрамбено-отаџбинском рату и сјећањем на полицајца Драгана Ђурића који је погинуо у терористичком нападу на Полицијску станицу прије три године, у Полицијској управи Зворник данас је обиљежен 4. април, Дан полиције Републике Српске. Помен је служило мјесно свештенство, а вијенце су положили представници Полицијске управе и Градске управе Зворник, те борачких организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата. Начелник Полицијске управе Зворник Горан Абазовић рекао је да никада неће бити заборављени погинули полицајци, који су своје животе уградили у темеље Републике Српске. „Ово је прилика да са представницима локалне заједнице и борачких удружења положимо цвијеће на спомен-плоче наших погинулих колега који су

milica-vukasin-izbeglica.jpg

Убијте ме, да се не сећам „Олује“

Београд – Миланка Вукашин из Дрниша, жена из збега спаса према Србиjи, пут кроз пакао од свог дома до прогнаничког центра у Крњачи, сублимира у – шест речи: “Убиjте ме, да се не сећам”. „Кажу, пао Книн, народе или полази, или ћеш на прагу дочекати смрт. Тако смо кренули. Мислили смо, само коjи дан, па се враћамо своjим кућама. Нико, зато, ништа ниjе понео са собом. Осим живота. А он jе, успут, за многе био завршен.“ Миланка Вукашин враћа сећање на акциjу хрватске воjске, названу “Олуjа”, 4. августа 1995. године. Јутро, у дану после пада Книна, ова жена jе преломила. Са двоjе унучади придружуjе се збегу. Инстинкт jу jе водио

Ко је победио на Косову

Ко је победио на Косову — питање је које се намеће уз сваку годишњицу агресије НАТО-a на СР Југославију, па тако и ове 2018. године. Иако је то био први антисептички рат, којег су пилоти НАТО-а водили на висинама од преко 6.000 метара, агресија из ваздуха против југословенске војске на Косову била је углавном неефикасна. Бомбе НАТО-а на Косову разнеле су стотине цивилних аутомобила, цивилних камиона и макета, и једва да су начеле југословенску артиљерију и оклопне снаге. Од „потврђена“ 744 поготка  пилота НАТО-а током рата, истраживачи из америчког ратног ваздухопловства, који су касније провели недеље и недеље претражујући Косово и пешице и хеликоптерима, нашли су доказе за само 58 погодака. Наиме, војска Југославије и МУП Србије распоредили су на Косову око

Српске жртве - Брадина (Фото:starmo.ba)

Суђење за злочине над Србима у Брадини

У Суду БиХ – 13 ратних, војних и полицијских званичника из Коњица изјаснило се да нису криви за злочине против човјечности над српским цивилним становништвом у тој општини. Њихови адвокати одбрану базирају на чињеници, како кажу, утврђеној у хашким оптужницама – да су Брадина и друга српска села у коњичкој општини била легитимни војни циљ. Само у Брадини, у два дана у мају 92-ге убијено је 48 цивила, жена и дјеце, а 200 отјерано у логоре. Ратни командант и припадници тзв. АРБиХ, други човјек полиције у Коњицу те командант и припадници Диверзантске јединице „Акрепи“, сви одреда изјаснили су се да нису криви за систематични напад на српско становништво у Коњицу.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.