arrow up

Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију на српску област Западна Славонија, у саставу РСК, у вријеме када је ова област била под заштитом УН (Сектор “Запад”).Против западнославонских Срба (око 15.000 житеља са око 4.000 војника) кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Народ Западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, злогласном усташком логору из Другог свјетског рата, и у Пакрачкој Пољани, такође злогласном “новоусташком” логору из 1991. године, кренуо је у егзодус спашавајући голе животе. На путу према “мосту спаса” до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.

У Ђаковици и околини вршени стравични злочини над Србима / Фото Д. Зечевић

Породице желе да присуствују ископавању гробнице у Ђаковици

Породице жртава киднапованих и убијених на Косову и Метохији затражило је данас да држава Србија и ЕУЛЕКС обезбеде обилазак масовне гробнице у Ђаковици где се врши ископавање посмртних остатака Породице жртава киднапованих и убијених на Косову и Метохији затражило је данас да држава Србија и ЕУЛЕКС обезбеде обилазак масовне гробнице у Ђаковици где се врши ископавање посмртних остатака, саопштило је Удружење породица жртава киднапованих и убијених на КиМ. Како се наводи, породице траже да им се омогући да присуствују ексумацији посмртних остатака масовне гробнице у Ђаковици. “Када се вршила ексхумација посмртних остатака у Петровом Селу, Батајници, Рудници, присуствовале су албанске породице жртава убијених током НАТО агресије. Не видимо разлог да

Вojнa тajнa

Нaвршaвa сe 23 гoдине oд вojнo-рeдaрствeнe aкциje „Бљeсaк“ изa кoje су oстaлe зaпaднoслaвoнскe грoбницe, из кojих су дo сaдa пoд будним oкoм Mинистaрствa брaнитeљa, Meђунaрoднe кoмисиje зa нeстaлe и кoмисиja зa нeстaлe Хрвaтскe, Србиje и БиХ, кao и Држaвнoг oдвjeтништвa и пoлициje, eксхумирaни пoсмртни oстaци 145 oсoбa српскe нaциoнaлнoсти. Meђу њимa су и 22 мjeштaнa сeлa Meдaри, oд кojих je прeрaнo живoтe зaвршилo трoje дjeцe дo 11 гoдинa стaрoсти. Свe тe eксхумирaнe жртвe oстaлe су бeз иjeднe истрaгe, a кaмoли пoдигнутe oптужницe. У дугoм пeриoду oд двиje дeцeниje билo je пoкушaja буђeњa нaдлeжних држaвних oргaнa, кojи су нa крajу прeдмeтe пoспрeмaли у лaдицe и oстajaли имуни нa стрaдaњa српских цивилa.

Јасна Тасић (Фото: istinapravda1000.blogspot.ba)

Некажњени злочин албанских екстремиста: Јасна Тасић (15) мучена па свирепо убијена

У суботу 29. априла се навршава 19 тужних година од како су припадници терористичке ОВК на врло окрутан и свиреп начин убили девојчицу Јасну Тасић. Убице и даље на слободи Током албанске агресије (1998-2000) на подручју Призрена је убијено и киднаповано више од 360 грађана српске и неалбанске националности, међу којима и осамнаесторо деце. Албански терористи – припадници тзв. „ОВК“ бесомучно су убијали цивиле – жене, децу и старце чија је једина кривица била њихова националност. Поред Срба, на мети терориста су се нашли и Роми, Бошњаци, Турци, Горанци, Ашкалије али и лојални Албанци. На територији општине Призрен било је отворено десетак логора и приватних затвора где су затварани српски

„Досије Сарајево“ – књига бола и српских рана

У Београду је данас представљена књига „Досије Сарајево“ аутора Миливоја Иванишевића која је, према мишљењу рецензената, књига бола и српских рана, али и дјело које ће сачувати сјећање српског народа на страшна страдања Срба у Сарајеву и истину о томе пренијети будућим генерацијама. Академик Слободан Реметић истакао је да српски народ дугује велику захвалност Иванишевићу што је написао књигу која ће спријечити да истина о Сарајеву и страдању Срба буде „стављена под тепих“ и да се прећути како је то из идеолошких и других разлога чињено са Јесеновцем и другим српским стратиштима. „Тешко мајци о чијем сину гусле певају, као и ономе ко посвети живот тако тешким темама као што

Избегличка колона из Хрватске Фото Д. Миловановић

Исповест Косе Кошевић: Кфор је убио мог сина само зато што је Србин, пуцали му у главу и прегазили га тенком!

Исповест Косе Кошевић, која је из Бенковца у Хрватској са породицом избегла у Зубин поток на Космету. Сина убио Кфор, ћерка умрла од туге за братом, а затим јој преминуо и супруг Остала сам без два детета и супруга. А претходно и без куће у Хрватској и свега што смо имали и годинама стицали. А сада, овде у избеглиштву, са два преостала сина живим живот недостојан човека, без помоћи, докумената, без ичега. Нико нас више готово и не обилази. Да сврати и упита имамо ли шта за храну и јесмо ли живи – прича нам Коса Кошевић (70), која је са тада петочланом породицом из Бенковца у Хрватској избегла у

Данас представљање књиге „Досије Сарајево“ Миливоја Иванишевића

У Београду ће данас бити промовисана књига „Досије Сарајево“ Миливоја Иванишевића, која садржи 7.428 имена српских ратних жртава у Сарајеву, као и списак имена њихових егзакутора од којих нико није процесуиран, али и оспорава хашке оптужнице за гранатирање, етничко чишћење и блокаду Бошњака у Сарајеву. Иванишевић, који је дугогодишњи предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку, изјавио је Срни да је на књизи радио више од 10 година и да у њој „језиком чињеница обара хашке истине“. „Ја у три случаја оспоравам све што је у Хагу речено против Срба. Нису Срби узели оружје да би блокирали Сарајево, нити је то наредило српско политичко и национално руководство, већ

Злочин у Добровољачкој

Обиљежавање злочина у Добровољачкој 3. маја у Миљевићима

Обиљежавање 26 година од злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву биће одржано у Миљевићима, у Источном Сарајеву, 3. маја, на дан њиховог страдања, одлучио је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. У овом одбору Срни је речено да је оваква одлука поново изнуђена понашањем кантоналних и федералних власти, и то најприје зато што власти у Сарајеву не дозвољавају српској страни да постави спомен-плочу на којој је требало да буде потпуно неутралан натпис у смислу да је то почаст невино страдалим припадницима ЈНА у Сарајеву 1992. године. Други разлог је и чињеница да све ове године није дозвољено да породице жрвата и представници институција Републике

У Броду је данас на градском гробљу служен помен за 88 жртава рата бораца и цивила чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице откривене након ослобођења ове општине у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

Помен за српске жртве на градском гробљу

У Броду је данас на градском гробљу служен помен за 88 жртава рата бораца и цивила чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице откривене након ослобођења ове општине у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Помен је служио свештеник Жељко Tеофиловић на градском гробљу крај спомен-плоче на мјесту проналаска масовне гробнице. Пресједник Скупштине Борачке организације у Броду Радослав Кокић рекао је да је Борачка организација уврстила 26. април у календар значајних датума јер је прије 25 година откопана масовна гробница са посмртним остацима српских цивила, бораца и војника Југословенске народне армије /ЈНА/. „Ексхумација посмртних остатака је посљедица окупације Брода од 1. марта до 6. октобра 1992. године. Tо су учинили потомци оних који

Момчило Крајишник

Крајишник: Муслимани чинили злочине против свог народа

Злочини муслимана против сопственог народа били су бројни у ратном периоду, а међу првима је пуцање њихових снајпериста на окупљене на скупу испред Скупштине БиХ у Сарајеву да би се изазвао рат, изјавио је први предсједник Скупштине Републике Српске Момчило Крајишник. „На муслиманској страни је било више фракција под утицајем разних ментора из Ирана, Саудијске Арабије, са Запада. Неке су жртвовале свој народ да би се генерално представили као жртве у рату, добили војну помоћ и изазивали бомбардовање Срба, како би их побиједили“, рекао је Крајишник. Истичући да је то била константна политика једног дијела бошњачког руководства, Крајишник наводи да постоје и документи у којима се види „да су се

Шипово - полагање вијенаца Фото: СРНА / архивска фотографија

Данас обиљежавање 26 година од формирања Прве бригаде

Код централног споменика у Шипову данас ће бити служен парастос и положени вијенци поводом 26 година од формирања Прве шиповачке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске. Парастосу ће присуствовати помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Душко Милуновић, командант Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ бригадир Недељко Копуз, ратни командант 30. Пјешадијске дивизије Првог крајишког корпуса генерал Момир Зец, руководство општина Шипово и Језеро, те чланови породица погинулих бораца, преживјели саборци и грађани. Служење парастоса и полагање цвијећа заказано је за 13.00 часова, док је у 13.30 часова предвиђено обраћање званичника, рекао је Срни секретар Борачке организације Шипово Анђелко Вранић. Вранић је истакао да је у 11.00 часова предвиђено

Фото АП Масакр на пијаци Маркале

Хаг признао: Муслимани гађали себе

Хашко тужилаштво затражило доживотну казну за Караџића. Упркос том сазнању, првог председника РС сматрају одговорним за Маркале Хашко тужилаштво признало је у уторак, другог дана јавне расправе по жалбама на осуђујућу пресуду првом председнику Републике Српске Радовану Караџићу, да су муслимани током ратних сукоба у Сарајеву гађали сами себе. Тужилаштво је навело и да је утврђено да се то догодило у незнатном броју случајева. Закључило је и да је Караџић исправно осуђен за „терорисање Сарајева“ и експлозију на Маркалама 1994. године и да је гранатирање користио да би притискао муслимане да прихвате српске захтеве. Став тужилаца је и да жалба Радована Караџића на првостепену пресуду којом је осуђен на 40 година

Поводом обиљежавања Дана општине Градишка – 24. априла, у градском парку данас су положени вијенци на централно спомен-обиљежје жртвама Народноослободилачког рата, на бисте народних хероја - Лепе Радић, Стевана Дукића и Енвера Шиљка, те спомен-костурницу и Централно спомен-обиљежје палим борцима одбрамбено-отаџбинског рата.

Положени вијенци жртвама Другог свјетског и отаџбинског рата

Поводом обиљежавања Дана општине Градишка – 24. априла, у градском парку данас су положени вијенци на централно спомен-обиљежје жртвама Народноослободилачког рата, на бисте народних хероја – Лепе Радић, Стевана Дукића и Енвера Шиљка, те спомен-костурницу и Централно спомен-обиљежје палим борцима одбрамбено-отаџбинског рата. Начелник општине Градишка Зоран Аџић рекао је да је са више од 16.000 жртава ова општина једна од оних које су највише страдале у Другом свјетском рату. „Са великим поштовањем и захвалношћу треба да се сјећамо и жртава из одбрамбено-отаџбинског рата, које су нам омогућиле данашњу слободу“, нагласио је Аџић. Он је додао да Градишка данас иде кораком напријед у тежњи да се створи позитиван пословни амбијент како

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки Григорије рекао је да Брадина, мјесто незапамћеног страдања Срба, треба да буде вјечита опомена и подсјетник да нико никада више не смије дозволити да овом земљом завладају мржња, освета и страх.

Брадина – вјечита опомена и подсјетник да се злочин никад више не понови

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки Григорије рекао је да Брадина, мјесто незапамћеног страдања Срба, треба да буде вјечита опомена и подсјетник да нико никада више не смије дозволити да овом земљом завладају мржња, освета и страх. Он је рекао да „једино што рат не може и што никада није могао а то је да угаси срце у којем обитавају Бог, правда, истина, мир и доброта“. „Сваки човјек у БиХ који је прогнан из завичаја, коме је срушен дом, коме је убијен отац, брат, сестра, кум, пријатељ, нека зна да је најважније што људи могу све отети једни другима, али срце и оно што нам је у срцу не могу узети. Из

Парастос за 305 бораца са подручја општине Котор Варош који су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату служио је архијерејски намјесник которварошки Миленко Нарић.

Положени вијенци на спомен – обиљежја

У Котор Варошу данас су, у оквиру обиљежавања Дана општине, положени вијенци на спомен-костурницу погинулих бораца Народноослободилачког рата /НОР/ и спомен–обиљежје погинулим борцима у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Парастос за 305 бораца са подручја ове општине који су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату служио је архијерејски намјесник которварошки Миленко Нарић. „Наша трајна обавеза је да гајимо сјећање на погинуле борце и да водимо сталну бригу о њиховим породицама“, истакао је начелник општине Котор Варош Зденко Сакан. Он је додао да је један од приоритета у наредном периоду реконструкција спомен-костурнице борцима погинулим у НОР-у. Сакан и замјеник начелника општине Младен Тривуновић положили су вијенце на спомен-обиљежја. Вијенце на спомен-обиљежје борцима погинулим у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.