Отаџбински рат Архиве - Страница 113 од 502 - Јадовно 1941.

Служењем парастоса за више од 100 погинулих хероја и полагањем вијенаца на Споменик ослободиоцима, у Бијељини је данас обиљежено 26 година од оснивања ратне бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ "Гарда пантери".

Обиљежено 26 година од оснивања славне ратне бригаде

2. мај 2018.

Служењем парастоса за више од 100 погинулих хероја и полагањем вијенаца на Споменик ослободиоцима, у Бијељини је данас обиљежено 26 година од оснивања ратне бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ „Гарда пантери“. Предсједник Удружења ветерана „Гарде пантери“ Милан Стевић подсјетио је на славни ратни пут и велике побједе ове специјалне бригаде током четворогодишње борбе за слободу српског народа у некадашњој БиХ, од пробоја „Коридора живота“ и деблокаде српског живља Смолуће, до борби на мајевичком, сарајевском и бихаћком ратишту. Према ријечима Стевића, кроз бригаду је током рата прошло више од 2.000 бораца. Ратни команданти „Гарде пантери“ били су Љубиша Савић Маузер, Бранко Пантелић и Љубиша Лазић, а име ове славне јединице ВРС

На данашњи дан прије 26 година почео општи напад на ЈНА у Сарајеву

2. мај 2018.

На данашњи дан прије 26 година почео је општи напад муслиманских формација на ЈНА у Сарајеву. Само на Скендерији, у засједи је убијено 14 официра и војника који су кренули у помоћ опкољеним друговима у Дому ЈНА. Овај догађај у Сарајеву су упорно представља као покушај напада на Предсједништво БиХ иако су у нападнутој колони била и два видно означена санитетска возила. Процјене су да је у засједи било близу 2.000 нападача. Кулминација напада на ЈНА десила се 3. маја када је брутално нападнута колона која се извлачила у Лукавицу. У нападима 2. и 3. маја убијена су 42 припадника ЈНА, 71 рањен, а 207 било је заробљено. Тужилаштво БиХ

Вијенце у Саву поводом егзодуса Срба из западне Славоније спустили су предсједник Републике Српске Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, министри, народни посланици, предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крсто Жарковић, те директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.

Додик: Срби да буду јединствени и чувају Српску и Србију

1. мај 2018.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у Градишци да Срби морају бити јединствени и чувати двије државе – Српску и Србију. Он је истакао да је неопходно чувати Републику Српску која је створена као вапај за слободом, у којој данас живе и Срби протјерани из западне Славоније. „Морамо бити јединствени, јер не постоје босански и хрватски Срби“, поручио је Додик. Он је подсјетио да за српске жртве још нема правде, што је видљиво из случаја хапшења некадашњег команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића који није задржан у притвору иако постоје релевантни докази да је починио ратне злочине над Србима. „Зато је потребно да јачамо нашу Републику и

Упорно инсистирати да ратни злочини над Србима буду кажњени

1. мај 2018.

Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић изјавио је данас у Градишци да од правосудних институција БиХ зависи да ли ће бити активиран предмет „Добровољачка“ и да упорно треба инсистирати да злочини над Србима буду адекватно кажњени. „Политичари могу инсистирати на овоме, али је кључна одговорност на правосудним институцијама“, рекао је Иванић новинарима. Говорећи о случају некадашњег команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића, који је ухапшен због сумње да је починио ратни злочин над Србима, па пуштен на слободу, Иванић је оцијенио да је јасно показан невиђен политички притисак на правосудне институције. „Протести у кантонима у Федерацији БиХ, ставови политичара и политичких партија и свеопшта хистерија због

Предсједник Координације српских удружења породица несталих, погинулих и убијених лица са простора бивше Југославије Драган Пјевач .

Тешко очекивати процесуирање одговорних за „Бљесак“

1. мај 2018.

Предсједник Координације српских удружења породица несталих, погинулих и убијених лица са простора бивше Југославије Драган Пјевач изразио је сумњу да ће бити процесуирани одговорни за злочине над Србима у хрватској војној акцији „Бљесак“, иако породице жртава очекују правду. Он је подсјетио да је у „Бљеску“ убијено 283 лица српске нациналности, међу којим деветоро дјеце и 57 жена, као и да је протјерано 15.000. „Данас ће у Хрватској славити и тих 15.000 протјераних Срба прогласити агресорима, а они ће се прогласити за жртве. И за оних 283 убијених Срба говориче да су агресори. Агресори ће бити и оних 22 цивила из Медара који су убијени, међу којим девет жена и троје

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за 283 Срба убијених у војној акцији хрватских снага у западној Славонији "Бљесак" 1995. године.

У Београду служен парастос за српске жертве „Бљеска“

1. мај 2018.

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за 283 Срба убијених у војној акцији хрватских снага у западној Славонији „Бљесак“ 1995. године, за шта још нико није одговарао. Парастос, који су служили свештеници Цркве Светог Марка, организовало је Удружење „Суза“ које је на овај начин подсјетило на размјере злочина. Представници Удружења положили су вијенце и цвијеће у оближњем Ташмајданском парку на споменик српским жртвама ратова на подручју бивше Југославије. Парастосу су присуствовале породице жртава, као и представници избјегличких удружења и удружења жртава. Предсједник Управног одбора Удружења „Суза“ Драгана Ђукић изјавила је новинарима да се навршавају 23 године од погибије Срба у западној Славонији, те да је хрватска акција

„Плави шљемови“ помогли злочин над Србима

1. мај 2018.

На данашњи дан 1995. године Хрватска је покренула акцију „Бљесак“, у којој је са подручја западне Славоније, за само 36 часова, протјерано 5.000 Срба, 283 је убијено или нестало, међу којима 57 жена и деветоро дјеце. Операција „Бљесак“ била је војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН. Акцију су планирали и тадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак, начелник Генералштаба Јанко Бобетко, генерали-потпуковници хрватске војске Петар Стипетић и Имре Аготић, те генерал-мајор хрватске полиције Младен Маркач. Операција је почела у 05.00 часова 1. маја 1995. године артиљеријским нападима

Данас 23 године од егзодуса Срба из области под заштитом УН

1. мај 2018.

Поменом за погинуле и убијене Србе западне Славоније у Цркви Пресвете Богородице у Градишци, те полагањем вијенаца у ријеку Саву, биће обиљежене 23 године од егзодуса Срба из области која је била под заштитом УН. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Републике Српске Милорад Додик, делегација Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, министар индустрије, енергетике и рударства Српске Петар Ђокић, као и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић. Програм обиљежавања, у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, почеће у 10.30 часова поменом за погинуле и убијене Србе западне Славоније. У 11.00 часова предвиђено је обраћање званичника, након чега ће у 11.30

Жарковић: Срби и даље обесправљени

1. мај 2018.

Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крста Жарковић рекао је да је крајње неприхватљиво да након 23 године од егзодуса Срба са тог подручја нико није одговарао за почињене злочине, док су преостали Срби и даље обесправљени, као и у другим дијеловима Хрватске. „Нажалост, ниједно лице хрватске националности није одговарало за ратне злочине почињене над Србима у западној Славонији у операцији хрватске војске и полиције `Бљесак` 1995. године“, рекао је Жарковић Срни. Жарковић је истакао да је чудно да ни Хашки трибунал никада није водио интензивну истрагу о злочинима над Србима у западној Славонији, а да то није учинио ниједан хрватски суд. Говорећи о положају Срба који су остали

Данас парастос за Србе убијене у „Бљеску“

1. мај 2018.

Парастос за погинуле у хрватској војној агресији на западну Славонију „Бљесак“ биће служен данас у Цркви Светог Марка у Београду, најављено је из Удружења „Суза“. Представници Удружења, које организује парастос, подсјетиће на размјере злочина и положити вијенце и цвијеће на споменик српским жртвама у ратовима на подручју бивше Југославије, у Ташмајданском парку. Првог маја 1995. године, за само 36 часова, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана протјерале су око 15.000 Срба из Западне Славоније. Убијене су или нестале 283 особе. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага Уједињених нација. Хашки суд је прво

Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године (акција “Бљесак”)

1. мај 2018.

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом “Бљесак, на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајина (РСК), у вријеме када је ова област била под заштитом УНЦРО – Сектор “Запад”. Народ западне Славоније, сјећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према “мосту спаса” до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су клани или гажени тенковским гусјеницама. У тој акцији, према “Веритасовим” подацима, погинуле су и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила и 11 милиционера. Међу жртвама је 56 жена, 11 особа

Ово је масовна гробница у Ђаковици у којој су тела киднапованих и убијених Срба!

1. мај 2018.

Представници Еулекса, косовске полиције и Комисије за нестала лица Владе Србије две недеље истражују масовну гробницу на периферији Ђаковице у којој су до сада пронађене кости три особе Ђаковица – Годинама су тела киднапованих Срба трулила у смећу. Не само што су их киднаповали и зверски убили на правди Бога, већ су их бацали у сметлиште где су бацане животиње и други отпаци. Овим речима из Удружења киднапованих и убијених Срба коментаришу откриће масовне гробнице на периферији Ђаковице где се, како сумњају, налазе посмртни остаци двадесетак киднапованих и убијених Срба. Из Удружења истичу да су постојање масовне гробнице на сметлишту и у шахти прекривреној бетоном открили Албанци јер је, како

Митровић: Судије са ратном прошлошћу подржале Дудаковића

30. април 2018.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да судије са ратном прошлошћу нису подржале захтјев Тужилаштва БиХ за одређивање притвора Атифу Дудаковићу и осталим осумњиченим за ратне злочине над српским цивилима и војницима. „Очито је да Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/ БиХ није испунио своје закључке да искључи судије које су на неки начин компромитовале `судијско достојанство` кроз ратну прошлост, јер су директно или индиректно учествовали у пресуђивању заробљених Срба“, рекао је Митровић Срни. Митровић је подсјетио да су ове судије биле на листи Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Он је додао да су главни тужилац БиХ

Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву Фото Танјуг

Ковачевић: Најтежи злочин над невиним људима!

30. април 2018.

Ми муслиманима нисмо ништа ускратили у погледу обиљежавања неких за њих важних догађаја из ближе и даље историје на територији Републике Српске, а нама то није дозвољено на територији Федерације БиХ, наглашава пуковник Благота Ковачевић, предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске на подручју Сарајевско-романијске регије. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Напад у Добровољачкој улици у Сарајеву јесте злочин, а не „ратно лукавство“, као што тврде федералне власти, истиче предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске на подручју Сарајевско-романијске регије пуковник Благота Ковачевић. Напади муслиманских паравојних фаланги на колону припадника ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву најтежи су злочини над невиним младим људима, напомиње Ковачевић за Срну. „Муслимани

Душко Тадић: Ја сам Србин којем ће Хаг да каже „извини“!

30. април 2018.

Први хашки осуђеник говори за „Новости“ о захтеву за ревизију пресуде. Агонија каратисте из Козарца интересантна од Јапана до Америке. Његово суђење коштало је 100 милиона долара Случај Душка Тадића из Козарца, првог Србина осуђеног у Хашком трибуналу 1997. године, по свој прилици, враћа се на ново „већање“. После Јапана, где се о „чудесном случају Тадић“ појавила књига коју је припремио професор Токијског универзитета Масајуки Ивата, Душков „Дневник хашког осуђеника“ биће објављен и у Сједињеним Државама уз рецензију професора емеритуса Роберта Хајдена са Универзитета Питсбург. Књига сведочи како је настао и како је судио Трибунал који је требало да санкционише злочине „све три стране“. И док Душкова животна прича постаје