Док сам био млад нисам разумео православне мислиоце коjи су тврдили да су наши неприjатељи у ствари само строги приjатељи и да нам у ствари помажу. Данас, када сам макар у назнакама упознао свет и правила по коjим се „креће“ ова мисао ми jе потпуно разумљива. Док нас „такозвани“ приjатељи штеде, завараваjу и притискаjу на одложено, избегаваjући да одмах примене наjболниjа и наjсуровиjа средства стари, добри, неприjатељи нам одмах све баце у лице. Зато волим Балкан и балканске народе. Овде нема претераног увиjања, сви ти у лице кажу шта мисле и шта ће урадити па макар то било и на властиту штету. У „Европи“ jе већ нешто другачиjе. Пред jавношћу

Двиjе каже о Светом Патриjарху Павлу поводом петогодишњице његове блажене кончине. Прва говори о његовом односу према увођењу вjеронауке у школе, а друга према титулама и људскоj природи. Обjе повезуjе исти датум, Лучиндан 2001. године, и мjесто збивања – Специjална болница за цереброваскуларне болести Свети Сава у Београду.   Неколико дана пред Лучиндан те године, преузео сам поподневно дежурство у болници и, по протоколу, почео да прегледам новопримљене пациjенте. Први међу њима био jе смjештен на одjељењу са тешким болесницима, у кревету поред собе коjа jе тек била окречена и из коjе jе долазила jака промаjа. Прегледах га и установих да jе покретан и лакши пациjент и одмах га пребацих

На спомен-плочу погинулим студентима и радницима Универзитета у Бањалуци данас су, у оквиру програма обиљежавања 39 година рада и развоjа Универзитета, положени виjенци и прислужене свиjеће, те jе служен парастос. На плочи jе уписано 87 имена, углавном студената и асистената, али и других радника коjи су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату као припадници Студентске бригаде и редовни воjници Воjске Републике Српске /ВРС/. Ректор бањалучког Универзитета Станко Станић навео jе да се сваке године, поводом дана Универзитета, полаже цвиjеће на спомен-плочу за 87 хероjа отаџбинског рата да би им се jош jедном одала почаст и исказала захвалност породицама чиjи су наjмилиjи дали животе за изградњу Републике Српске. Наводећи да Универзитет приводи краjу

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да би надлежне институциjе – Тужилаштво БиХ, Управи одбор Института за нестале БиХ и Међународна комисиjа за нестала лица морали да реагуjу на фалсификоване податке о убиjеним Србима у БиХ коjе износи Амор Машовић. – Умањивање броjа убиjених Срба, коjе износи Амор Машовић, jе у функциjи политике ФБиХ да се што више злочина припише Србима. На таj начин они покушаваjу доказати да су Бошњаци искључиво жртве рата у БиХ, због чега треба миjењати Деjтонски споразум како би они остварили доминатну политичку, териториjалну и сваку другу улогу у БиХ – рекао jе Митровић. Он jе подсjетио да jе

Постоjи прича о томе да, на свим просторима бивше СФРЈ на коjима су живели а убиjани, протеривани и сатанизовани Срби, постоjе спискови за процесуирање за неке наводне злочине коjе су починили… Однарођене српске власти су у такозваним споразумима о успостављању добросуседских односа са бившим републикама у коjима су Срби живели и сада неки живе, као и по Србе погубном и противуставном Бриселском споразуму, уз оне малоброjне добре захтеве (да се врати имовина и дозволи повратак) потписали и велики броj штетних захтева – првенствено о сарадњи у циљу „хватања“, чак „предаjе своjих држављана“ оноj другоj страни потписници без „уплитања у то“, на Косову и Метохиjи и буквалну предаjу државе са све

Случаj Воjислав Шешељ заслужуjе пажњу jавности jер одсликава сву лицемерност савременог света и издаjство коjе влада у Србиjи. Можемо ми волети или не волети Шешеља, ценити га или не, бити његов следбеник или противник, случаj Воjислав Шешељ jе показао сву дволичност савремене цивилизациjе и менталитет српске политичке елите. Судjење jе одавно постало фарса, што захваљуjући самом Шешељу што Хашком трибуналу коjи jе изгубио кредибилитет, али jе jош већа комедиjа српска држава и њен однос према осудjенику и осудjеницима у Хагу. Србиjу баш брига за Шешеља, боље да га нема, што би и Запад желео. Да jе коjим случаjем Воjислав Шешељ американац или енглез, никада се не би нашао у Хагу

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да изрицање малих казни за Бошњаке у односу на Србе за иста кривична дjела ратног злочина пред судовима у БиХ представља увреду српских жртава рата. Митровић jе рекао да то у наjбољем случаjу потврђуjе неправоснажна пресуда Кривичног виjећа Основног суда у Брчком, коjе jе осудило Галиба Хаџића на jединствену затворску казну од три године, а Ниjаза Хоџића на годину дана за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима. Коментаришући наводе предсjедника Суда БиХ Медџиде Кресо у документу упућеном делегациjи Европске комисиjе у БиХ да jе забрињаваjући пад квалитета оптужница коjе Суд БиХ прима од Тужилаштва БиХ, Митровић сматра

БЕОГРАД, 31. ОКТОБРА /СРНА/ – Србиjа ће данас преузети од Хрватске посмртне остатке четири припадника бивше ЈНА коjи су настрадали током оружаних сукоба на простору бивше СФР Југославиjе 1991. године. Посмртне остатке са листе тражења Србиjе преузеће Комисиjа за нестала лица Владе Србиjе на Граничном прелазу Батровци – Баjаково од Управе за заробљене и нестале Министарства бораца Хрватске. Посмртни остаци два лица ексхумирани су из масовне гробнице у Машићкоj Шаговини код Окучана у октобру 2013. године – саопштено jе из Комисиjе Владе Србиjе за нестала лица. Једно лице ексхумирано jе на Новом гробљу у Вуковару у jулу 1998. године и jедно лице на мjесном гробљу у месту Турањ код Карловца

БЕОГРАД, 30. ОКТОБРА /СРНА/ – У Београду jе синоћ отворена традиционална манифестациjа „Краjишки ликовни салон“, коjа се већ 15. пут организуjе у избjеглиштву. Изложба jе отворена у Галериjи Музеjа жељезница Србиjе, а ове године jе посвећена обиљежавању 100 година од Сараjевског атентата и почетка Великог рата. Своjе идеjе и ставове исказала су 84 излагача радовима у наjразноврсниjим материjалима и техникама, од оних класичних попут мермера, мозаика или уља, графике, све до дигиталне фотографиjе. Никола Церовац из Српског културног друштва „Зора“ Книн-Београд отворио jе изложбу и поручио да она представља традициjу коjа има обавезу да сачува кориjене умjетничког стваралаштва људи из Краjине, али и да им пружи прилику за дружење како

БЕОГРАД, 28. ОКТОБРА /СРНА/ – У Београду ће сутра бити одржана традиционална манифестациjа „Краjишки ликовни салон“, коjа се већ 15. пут организуjе у избjеглиштву. Ову изложбу организуjу Удружење Срба из Хрватске, Српско културно друштво „Зора“ Книн-Београд, заjедно са Завичаjним клубом „Книнска краjина“ и Удружењем Срба из Хрватске „Никола Тесла“ Крагуjевац. Изложба ће бити отворена у 19.00 часова у Галериjи Музеjа жељезница Србиjе, а ове године jе посвећена 100 година од Сараjевског атентата и почетка Великог рата. Главне одлике „Краjишког ликовног салона“ су велики броj радова, широк спектар тема и ликовних приступа, али приjе свега велика заинтересованост како излагача тако и публике за ову изложбу, коjу ће и ове године, осим

БАЊАЛУКА, 27. ОКТОБРА /СРНА/ – Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао jе да jе члан Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић исполитизовао и приватизовао ову институциjу, што jе неприхватљиво. Митровић jе рекао Срни да ће Републичка организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила поводом тога данас упутити отворено писмо Савjету министара БиХ и Међународноj комисиjи за нестала лица, као суоснивачима Института, у коjем ће оштро реаговати на Машовићево понашање. „Процес тражења несталих Срба jе у потпуном застоjу. Институт за нестала лица БиХ, коjи jе требало да убрза процес тражења, ниjе одговорио задатку због коjег jе основан“, рекао jе Митровић.

БАЊАЛУКА, 27. ОКТОБРА /СРНА/ – Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Коjић изjавио jе да би рjешавање проблема при тражењу несталих Срба у протеклом рату требало да буде много брже након што jе с Тужилаштвом БиХ постигнут договор да се институциjе Републике Српске равноправно укључе у оваj процес. Коjић jе рекао да jе бошњачки члан Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић наjодговорниjи за вишегодишњи застоj у тражењу и идентификовању несталих Срба, наглашаваjући да се таквоj пракси стало украj и да се може очекивати убрзано рjешавање бар jедног броj нериjешених случаjева. „Основни проблем у тражењу несталих Срба био jе неучествовање институциjа

Пoд пaрoлoм „Свe зa Хрвaтску, Хрвaтску ни зa штo“, кojу je изрeкao Фрaњo Tуђмaн, a кaкo oргaнизaтoри истoимeнoг скупa тврдe, jeдини прaви прeдсjeдник дo сaдa, oдржaнo je прoтeстнo oкупљaњe у Хрвaтскoм дoму у Пaкрaцу, кoje je трeбaлo бити рeaкциja нa изjaвe пaтриjaрхa Српскe прaвoслaвнe црквe Иринeja нa нeдaвнoм пaкрaчкoм устoличeњу слaвoнскoг eпискoпa Joвaнa. Судиoници трибинe смaтрajу дa су нa устoличeњу eпискoпa изрeчeнe „тeшкe нeистинe“, a пoсeбнo вeзaнo уз риjeчи пaтриjaрхa Иринeja дa су нa oвoм пoдручjу Срби мaсoвнo стрaдaли oд ’41. дo ’45. и oд ’91. дo ’95., кao и дa je нa тoм прoстoру у спoмeнутoм рaздoбљу пoгинулo oкo 19 тисућa српскe дjeцe. Иaкo сe зa oргaнизaтoрa oвoг скупa пoтписaлa Удругa

ЗВОРНИК – Томислав Херцеговац (64), Србин повратник у Бусовачу у Федерациjи Босне и Херцеговине, претучен jе прошле седмице у овом граду. Његовц брат Ратко, коjи живи у Зворнику, каже за „Новости“ да jе Томислав у критичном стању. “Моj брат се вратио у своj стан у Бусовачи, гдjе живи сам од пензиjе. Маjка коjа живи са мном jе, иначе, у сталном телефонском контакту са њим, а пошто се ниjе jављао два дана контактирали смо с полициjом. У полициjи су провjеравали шта jе са Томиславом, али нису имали информациjа“, прича Ратко. Тек када су из болнице у Зеници jавили да се код њих налази стариjа особа, премлаћена и у тешком стању сазнали

У Угљевику jе данас служен парастос за 301 погинулог борца, чиjа су имена уклесана на Централном спомен-обиљежjу ове општине. Предсjедник општинске Борачке организациjе Јован Маринковић рекао да се сваке године уочи Свете Петке, славе општине Угљевик, организуjе парастос погинулим борцима. „Практикуjемо да не почињено ништа без сjећања на оне коjе су наjвише дали за Републику Српску и своjим животима дониjели слободу коjу данас имамо. Славу коjу дочекуjемо наjвише смо захвални управо њима, зато се сjећамо свих оних што су своjе животе уградили у темеље Републике Српске“, рекао jе Маринковић. Начелник општине Угљевик Василиjе Перић подсjетио jе да жртва оних коjи су своjе животе уградили у темеље Републике Српске не смиjе