БАЊАЛУКА, 23. ОКТОБРА /СРНА/ – Удружење жена жртава рата Републике Српске истраjаће у намjери да пред лице правде буду приведени и процесуирани сви починиоци ратних злочина над женама српске националности на подручjу Федерациjе БиХ, изjавила jе Срни предсjедник овог удружења Божица Живковић-Раjилић. Раjилићева jе рекла да се у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица тренутно налази више од 800 досиjеа жена српске националности коjе су преживjеле разне врсте тортура у протеклом рату на подручjу ФБиХ. “Радимо на изради такве базе података и настоjаћемо да се сваки такав поjединачни случаj процесуира, односно да починилац злочина над српским женама буде приведен правди”, истакла jе Раjилићева.   Она

Комитет за одбрану генерала Ратка Младића затражиће од власти Србиjе и Републике Српске да промиjене формат сарадње са Хашким трибуналом и да више подрже своjе неправедно оптужене грађане у Хагу, рекао jе предсjедник Комитета Дарко Младић. “Затражићемо да од формата сарадње са Тужилаштвом пређу на формат подршке своjим грађанима коjи су у Трибуналу заточени под неправедним околностима превише година”, рекао jе Младић, након заjедничке сjеднице београдског и московског комитета за одбрану генерала Младића. Дарко Младић jе рекао да очекуjе да ће руски љекари ускоро у Хагу прегледати његовог оца и утврдити какво jе здравствено стање бившег команданта Воjске Републике Српске. Он jе на конференциjи за новинаре захвалио Рускоj Федерациjи на

БЕОГРАД, 10. ОКТОБРА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта затражио jе од Владе Хрватске да забрани наjављено уклањање рушевина минираних српских кућа и привредних обjеката у Задру без сагласности њихових власника, док не буду прикупљени докази и утврђено ко jе починио терористичке акциjе рушења. Поводом одлука града Задра да започне уклањање рушевина минираних српских кућа, Линта у отвореном писму хрватском премиjеру Зорану Милановићу тражи да Влада Хрватске jавно осуди терористичке акциjе према Србима у Задру и другим хрватским градовима ван подручjа ратних дjеловања и да се заложи за кажњавање криваца. “Тражим од Вас да Влада Хрватске обезбиjеди законске могућности да власници минираних српских кућа и привредних обjеката ван

English | Русский Владика бихаћко-петровачки Атанасиjе рекао jе данас на Козари да се српском народу лако догађа да заборавља, одбацуjе, ампутира и поништава и дио свога властитога бића, свога живота и свога народа. “И биологиjа и теологиjа су нагон за осмишљавање утиснуле у сва створења. Човjек се некад збуни посматраjући српски народ, сумњаjући да jе таj нагон дат баш сваком народу”, рекао jе владика Атанасиjе на отварању Првог сабрања удружења потомака и поштовалаца српских жртава ратова у 20. виjеку. Он jе навео да jе српски народ издашан и жели све да подиjели с другима, што, како jе рекао, ниjе лоше, али jесте лоше не задржати ништа за себе, дати баш све,

Бивши предсjедник Републике Српске Радован Караџић рекао jе данас, у завршноj риjечи на суђењу у Хашком трибуналу, да ниjе крив за геноцид, ратне злочине и злочине против човjечности за коjе jе оптужен, као и да се у Хагу суди српском народу. – Српски народ jе оптужен. Знам истину, и Тужилаштво зна истину, али они покушаваjу да обману суд – навео jе Караџић, и додао, да jе тврдња да су он и други оптужени Срби учествовали у заjедничком злочиначком подухвату пала. Он jе истакао да ће иза њега остати добра дjела и напори да се избjегне рат и патње током рата. Караџић има 10 сати на располагању данас и сутра да

Сретно дjетињство Синише Чучковића, рођеног Загрепчанина из Дубраве, траjало jе кратко, но тих неколико дjечаштва Синиша данас памти као нешто наjбоље у свом животу. Никад касниjе, па све до данас, нити наjмањи дио те љепоте ниjе се нит приближно поновио – од његове десете године живота невоље су се почеле редати jедна за другом.   Проблеми обитељи Синише Чучковић, његове сестре Сњежане, маjке Зоре и оца Љубана, почели су кад и рат, онаj из деведесетих година. Отац, запослен као полицаjац у Загребу, 1991. остао jе у униформи хрватске полициjе и наставио радити своj посао. Двиjе године касниjе, маjка jе jедног дана jедноставно нестала. Њезино тиjело пронађено jе неколико мjесеци касниjе,

У понедjељак, 29. септембра, у Козарскоj Дубици биће обиљежене 23. године од погибиjе народног хероjа Милана Тепића. У присуству породице овог хероjа, коjи jе своjим чином заслужио вjечно поштовање, на породичноj гробници Тепића виjенце ће положити и свиjеће запалити представници Општине Козарска Дубица, Борачке организациjе, СУБНОР-а и политичких партиjа. Приjе 23. године, 29. септембра, у бjеловарскоj касарни на Беденику маjор Југословенске народне армиjе Милан Тепић не желећи да препусти неприjатељу оружjе коjим би убиjао његове воjнике погинуо jе, дигавши у ваздух воjно складиште и себе. За оваj jуначки подвиг маjор Тепић jе одлуком Предсjедништва Социjалистичке Федеративне Републике Југославиjе постхумно одликован Орденом народног хероjа. Њему у почаст, Република Српска jе установила

Желимир Кнежевић већ пуних десет година води правну битку око враћања имовине. Агенциjа за некретнине одобрила продаjу уз лажирану пуномоћ. У документима браћа близанци „рођени 1950. и 1952. године“ СУДБИНА Желимира Кнежевића (53) из Книна и његова децениjска борба са државом Хрватском око имовине само jе jош jедан у низу примера како jе нова чланица Европске униjе етнички очишћена од Срба и како им jе послала jасну порука да и не помишљаjу на повратак у „лиjепу њихову“. Желимир jе са фамилиjом избегао из Книна и jедва jе спасао живу главу пред „Олуjом“. Иза његове породице у Книну jе остао стан и породична кућа од 200 квадрата у центру града. После

Удружење грађана Јадовно 1941. и Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС, организује Прво сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава ратова у XX вијеку под називом ,,Сјећање није довољно“. Сабрање ће се одржати 03.-05. октобра 2014. на Козари, у хотелу Монумент. Страдање нашег народа у XX вијеку, представља снажну категорију нашег националног идентитета и јединствену спону у процесу широког дијапазона националних интеграција. Усвајање тог страдања у трајно памћење нашег народа, представља не само дужан однос према нашим прецима него и одговоран однос према будућим покољењима у функцији превенције геноцида. Култура сјећања на претке представља значајан дио, како колективног, тако и идентитета сваког појединца. Однос српског

БУЕНОС АЈРЕС – Аргентинска полициjа трага за хрватским држављанином Луном Терзићем Николићем, коjи jе током ратова у Хрватскоj, према сопственом признању, убио 145 Срба. Потера jе организована након што jе Терзић у Аргентини покушао да убиjе познаницу, после чега jе побегао. Према писању аргентинских медиjа, Терзић jе упознао своjу несуђену жртву преко друштвених мрежа, након чега су се срели˝.  Шок с интернета – После само три дана она га jе позвала да дође у градић Рио Гранде. Пошто ниjе имао где да се смести, она га jе позвала у своjу кућу. Након неколико дана уследио jе прави шок за жену када jе, посредством интернета, сазнала за Терзићеве злочине у Хрватскоj

БАЊАЛУКА, 22. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Начелник федералне општине Гламоч Радован Марковић изjавио jе данас Срни да jе до сада прикупљено око 13.000 КМ за изградњу споменика за више од 120 погинулих борца Гламочке бригаде у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату. “Недостаjе нам jош око 5.000 КМ за реализациjу овог проjекта. Споменик српским борцима би био подигнут у порти Саборног храма у Гламочу”, рекао jе Марковић.  Он jе истакао да у реализациjи проjекта учествуjе и Удружење српских бораца из Гламоча.  “Не смиjемо заборавити борце коjи су живот дали за одбрану наших вjековних огњишта. Надам се да ћемо у догледно вриjеме, на задовољство свих нас, подићи споменик борцима Гламочке бригаде”, каже Марковић.   Извор:

БЕОГРАД, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да jе амбасадор Хрватске у Србиjи Гордан Маркотић поново изнио низ неистина на рачун Србиjе и да jе истовремено износећи нетачне податке о положаjу Хрвата у Србиjи прикрио у каквом се стварно стању налази српска мањина у Хрватскоj. Он jе нагласио да jе неистина да Србиjа не поштуjе Споразум о заштити националних мањина и да фаворизуjе Буњевце у односу на хрватску националну мањину, те истакао да jе управо супротно и да jе Хрватска та коjа има своjе фаворите међу националним мањинама. “У Истарскоj жупаниjи уведена jе двоjезичност, односно хрватски и италиjански jезик су у службеноj

БЕОГРАД, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Данас се навршаваjу 23 године од убиства 13 и тешког рањавања четири припадника активног и резервног састава ЈНА на Коранском мосту код Карловца, коjе су, након предаjе и одлагања оружjа, напала униформисана лица са фантомкама и над њима извршила своj “крвави пир”, саопштено jе из Документационо-информационог центра “Веритас”. У саопштењу се подсjећа да су 21. септембра 1991. године припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу испред моста на риjеци Корани зауставили два воjна камиона у коjима су се, из касарне “Мекушjе” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, коjи су, након преговора и обећања хрватске стране да ће

Годишњица од масакра на Коранском мосту у Карловцу, где jе убиjено 13 резервиста ЈНА, коjи су нападнути и поред договора са хрватским снагама. Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу су, испред моста на Корани, 21. септембра 1991. године, зауставили два воjна камиона у коjима су се из касарне „Мекушjе“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, а коjи су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружjе     Везане виjести: Годишњица масакра на Коранском мосту