Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Коjић изjавио jе данас у Добоjу да не постоjе правне препреке за идентификациjу неидентификованих посмртних остатака у Републици Српскоj. Он jе рекао да надлежна окружна тужилаштва имаjу ингеренциjу да издаjу наредбу Заводу са судску медицину да обави индентификациjу. „Одржан jе састанак са представницима Министарства здравља и социjалне заштите Српске и очекуjе се одговор Завода са судску медицину о њиховоj техничкоj оспособљености и финансиjским средствима да се отпочне са идентификациjом, коjа ће већ почетком наредне године бити урађена на одређеном броjу узорака“, истакао jе Коjић на заjедничкоj сjедници Предсjедништва и одбора породица заробљених бораца и несталих цивила Републике

Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић изjавио jе да jе предсjеднику Србиjе Томиславу Николићу током данашњег сусрета пренио искуства из Српске о законским рjешењима када jе риjеч о несталима и правима породица несталих. „Искористио сам прилику да пренесем искуства предсjеднику Србиjе, с обзиром на то да jе у Републици Српскоj значаjниjе риjешено законски, организационо и статусно питање ове наше организациjе и поjединачна права“, рекао jе Митровић новинарима у Београду након састанка. Митровић jе навео да jе предсjедника Србиjе обавиjестио да jе од око 4.000 несталих Срба на простору бивше Југославиjе, 1.681 нестало лице у Републици Српскоj, а међу њима jе више од 800

У Музеjу Старе Херцеговине у Фочи сутра ће бити отворена изложба „Агресиjа на СР Југославиjу 24. март – 10. jун 1999“, чиjи су аутори виши кустос београдског Музеjа жртава геноцида Ненад Антониjевић и директор тог музеjа Вељко Ђурић Мишина. Како jе наjављено из фочанског Музеjа, акценат изложбе стављен jе на 1999. годину, али она не приказуjе само НАТО агресиjу на Србиjу и Црну Гору, већ су аутори покушали да предоче континуитет бомбардовања Србиjе и Југославиjе у читавом 20. виjеку. Изложбом jе обухваћен Први свjетски рат и аустроугарско бомбардовање 1914. и 1915. године, затим Други свjетски рат и њемачко бомбардовање 1941, те савезничко 1944, као и НАТО бомбардовања српских положаjа 1994.

Писац Слободан Деспот о страдању нашег народа у Хрватскоj и о роману „Мед“, недавно награђеном у Францускоj. Од првих дана распада Југославиjе Србима jе додељена улога зликовачког табора, што jе и омогућило „Олуjу“   Слободан Деспот СТРАДАЊЕ Срба у Краjини током рата деведесетих, хрватска „Олуjа“ и злочини, острашћени Балкан и равнодушна Европа, ратни профитери и мирнодопски губитници, људи коjи се питаjу где jе стварност њиховог постоjања: у безбрижности jучерашњице или мржњи данашњице. Све ово стало jе у кратки роман Слободана Деспота „Мед“, коjи jе прошлог месеца освоjио Награду читалаца на Фестивалу европских књижевности у Коњаку, у Францускоj. Тамошња публика читала jе „Мед“ у оригиналу, jер jе написан на француском и

Представници Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих лица неће учествовати на сутрашњем скупу у Сараjеву, коjи организуjе Форум цивилног друштва о мемориjализациjи несталих лица, jер он не доприноси тражењу несталих, већ само провоцира и додатно понижава породице, рекао jе Срни предсjедник Републичке организациjе Недељко Митровић. Митровић jе истакао да ова организациjа jесте дио Форума и подржава оно што jе у складу са принципима дjеловања, али сутрашња шетња представника Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих лица само би легализовала незаконито и пристрасно понашање Института за нестала лица БиХ, као и понашање коjе се на краjу фокусира на жртве у Сребреници, а не и на српске жртве. „Очито

Наjновиjи усташки графити, исписани на Парохиjском дому у Винковцима, потврда су да се наставља континуитет мржње према свему српском и упозорење Србима и српскоj држави да у Хрватску не смиjу вратити културно благо коjе jе из те земље изнесено 90-тих година, сматра предсjедник Асоциjациjе удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир. Будимир jе за Срну рекао да онаj ко би у атмосфери линча, коjа данас као и децениjама уназад постоjи према Србима у Хрватскоj, донио одлуку да тамо врати културно благо коjе припада српском национу, истовремено на себе преузео огромну одговорност за уништавање тог блага. „Онаj ко би на себе преузео одговорност да врати културно благо, он ће у исто вриjеме

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић наjавио jе да ће до краjа ове године у Заводу за судску медицину Републике Српске бити отворен процес идентификациjе посмртних остатака. „Вjеруjем да ће процес идентификациjе бити отворен у Заводу, jер смо разриjешили све правне, организационе и финансиjске проблеме и сада jе само ствар технике да таj процес крене“, рекао jе Митровић данас новинарима у Бањалуци, након састанка са предсjедником Народне скупштине Републике Српске Недељком Чубриловићем. Митровић jе поjаснио да jе сада потребно да Завод за судску медицину Републике Српске добиjе картице крвних узорака породица несталих од Међународне комисиjе за нестала лица, коjа има монопол у идентификациjама. Говорећи

                Манастир Крупа ГДЕ jе завршило око 7.000 икона коjе су нестале у ратном вихору током деведесетих у Хрватскоj?! Нису само нестале иконе, већ и богослужбене књиге, архивска грађа и много тога jош што jе припадало Србима. Одговор на ово питање можда ће пронаћи новоизабрани српски део мешовите Комисиjе за повраћаj културних добара. Очи прогнаних Срба са великом надом гледаjу у њих. Они већ дуже време чекаjу да се заустави своjатање српске културне баштине и да се коначно стави тачка на покушаj уцене Хрватске, коjа већ неко време захтева да улазак Србиjе у Европску униjу буде условљен и враћањем уметничког блага. А,

Отмица и убиство путника у Штрпцима 1993. године била jе посљедица муслиманског злочина над мjештанима три српска села од 14. фебруара те године, када jе у нападу муслимана са териториjе Црне Горе убиjено више од 20 Срба, рекао jе Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. виjеку из Београда Миливоjе Иванишевић. Он jе оциjенио да jе наjновиjе хапшење осумњичених за злочин у Штрпцима, а неистраживање злочина над српским цивилима коjи jе претходио том догађаjу, jедан од опробаних и честих начина заташкавања муслиманских злочина над Србима. „Претходно, на том истом подручjу 14. фебруара 1993. године муслимани су напали и спалили три српска села. То су Поникве у општини Чаjниче,

Министарство унутрашњих послова Хрватске саопштило jе да jе обезбиjедило награду од 100.000 куна /више од 13.000 евра/ за информациjу коjа ће помоћи у разрjешењу тешког убиства Милана Левара, коjи jе био свjедок Хашког трибунала о злочинима над српским цивилима у Госпићу и околини 1991. године. Левар jе ликвидиран 2000. године, након што jе као свjедок Хашког трибунала затражио заштиту државе. Он jе убиjен у дворишту породичне куће када jе епознати починилац активирао експлозивну направу. Упркос опсежноj полициjскоj истрази, убица до данас ниjе откривен, прениjели су хрватски медиjи. Полициjа jе, ради тога, одлучила да распише награду од 100.000 куна за информациjе коjе би помогле у истрази. Из полициjе позиваjу све грађане

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да нема мjеста никаквом задовољству у Међународноj комисиjи за нестала лица /ИЦМП/ процесом тражења несталих лица у БиХ, ако се jош трага за 30 одсто несталих. „С циљем убрзања процеса тражења несталих формиране су институциjе коjе су биле наjављене као логистика Институту за тражење несталих лица БиХ, али да jе било политичке воље из Федерациjе БиХ и међународне заjеднице броj несталих за коjима се jош трага требало би да буде далеко мањи“, рекао jе Митровић Срни. Он jе истакао да jе била очита намjера међународне заjеднице да кроз питање несталих проjектуjе некакву своjу политику. „Не може се

Предсjедник Владе Републике Српске Жељка Цвиjановић отворила jе данас у Бањалуци завршну конференциjу у оквиру проjекта „Снага jе у нама“, коjи jе осмишљен као подршка женама из Српске коjе су биле жртве сексуалног насиља у рату. Цвиjановићева jе истакла да разумиjе тежину проблема са коjима се ове жене суочаваjу, наводећи да све активности подршке треба да буду институционално повезане. „Постоjи подршка Владе, Републичког центра за истраживање ратних злочина и тражење несталих лица и Џендер центра. Важно jе знати да, уколико треба да постоjи политичка и правна подршка Владе за све ваше активности, а сматрам да треба, она ће да постоjи, као и трећа димензиjа – људска подршка“, поручила jе Цвиjановићева.

Падамо у очаjање гледаjући како су нам представници тзв. „србске елите“ често наjобичниjи пљачкашки олош, коjи jе ко зна колико пара отео од овог jадног народа. Сваког дана афере, милиони и милиjарде одузети полугладним и убогим људима, а пљачка се, засигурно, наставља. Да ли jе чудо што смо толико пропали? Наравно да ниjе. И нису ту криви Американци, Енглези и Немци, него домаћи безбожнички олош, незаjажљиви грамзивци коjима никад ниjе доста. Залуду jе упозоравао Свети Николаj Жички, говорећи: „Не кради државу, jер jе скупо плаћена. Браћа твоjа изгинула су у ратовима бранећи државу. Они су положили животе своjе за државу – како се ти усуђуjеш красти и поткрадати ту прескупу

Ниjе ЕУ комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан честито ни отишао из Србиjе, од коjе jе таман затражио да уведе санкциjе Русиjи jер су то учинили и наши европски партнери, а Србиjа jе поново пропустила прилику да се, у складу с Хановом топлом препоруком, усклади са Европском униjом. Осудила jе, наиме, нацизам, ксенофобиjу и расизам.   РЕЗОЛУЦИЈА Прошлог петка, 21. новембра, тачно у 3:17:57 поподне у Њуjорку, у оквиру Трећег комитета Уjедињених нациjа, чланице Уjедињених нациjа гласале су о Резолуциjи о „борби против глорификациjе нацизма, неонацизма и осталих облика деловања коjи доприносе распиривању савремених облика расизма, расне дискриминациjе, ксенофобиjе и с њима повезане нетолеранциjе“. Антинацистичку резолуциjу овог сувопарног назива

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта упутио jе молбу Комисиjи града Београда за споменике и називе тргова и улица да подржи инициjативу за подизање споменика српским жртвама страдалим у ратовима 1991–2000. године на простору бивше Југославиjе. Споменик би био свечано откривен 4. августа 2015. године поводом обиљежавања 20 година од страдања и прогона Срба у хрватскоj акциjи „Олуjа“, коjа jе била наjвеће етничко чишћење послиjе Другог свjетског рата. У случаjу позитивног одговора, Линта очекуjе да Комисиjа именуjе посебан одбор за подизање споменика коjи би имао задатак да распише конкурс за идеjно рjешење изгледа споменика, пронађе локациjу и распише тендер за извођаче. Линта у саопштењу истиче да споменик треба