arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Загреб Фото: Тањуг

Ја сам то што јесам, али најбоље да о томе не говоримо

22. новембар 2020.

Ако је у 90-има голи страх била кључна категорија за Србе у Хрватској, онда се из тог страха и позиције „прешућеног идентитета“ у току три деценије изродила одредница која је кобна за сваки осјећај националне и вјерске припадности, а то је утапање у већини или – асимилација. За истински прелазак из једне религије у другу, или пак за напуштање сваке религиозности, потребна су два кључна предувјета: увјерење и слобода. Што се догађа пак ако је мотив за прелазак из једне вјероисповијести у другу – страх, конформизам или линија мањег отпора, нарочито у друштвима гдје постоји висока стопа националне или вјерске нетрпељивости, као и ниски праг толеранције према другима и другачијима?

Питање на које није стигао одговор: Да ли су немачки војници илегално били у рату у Југославији?

17. новембар 2020.

Посланица Левице у Бундестагу Жаклин Настић покушала је да расветли да ли су немачки војници, као добровољци, учествовали у рату на простору бивше Југославије. Одуговлачење са одговором од стране немачке владе оценила је скандалом. Настићева је истакла да немачка влада све чешће, на арогантан начин, одбија да да одговарајући одговор на писана питања опозиције. С тим у вези је навела да је пре две недеље објављена књига једног професора са универзитета у Потсдаму, који је близак немачкој војсци, у којој тврди да су припадници Бундесвера почетком 1990-их путовали на ратишта у бившој Југославији. У тој књизи се истиче да су посебно припадници гарнизова у јужној Немачкој били путовали на „продужени

Капетан Драган основао фондацију за помоћ НЕПРАВЕДНО ОСУЂЕНИМ СРБИМА (ВИДЕО)

19. септембар 2020.

Фондација „Капетан Драган“ јуче је званично почела са радом у Београду. Бавиће се свим случајевима неправедно осуђених Срба у целом свету. Уједно је покренута и телевизија која ће се бавити радом фондације, али и културно-образовним програмом. Главни и одговорни уредник телевизије ће бити водитељ Радомир Почуча. „Сва снага фондације ће бити усмерена да се изборимо са неправдом над Србима који робијају, а невини су. Једини грех им је што су Срби па зато труну по казаматима у свету. Биће борба за сваког појединца“ – рекао је Почуча. Организација ће се такође бавити социјалном и цивилном заштитом и пружаће правну помоћ свим дискриминисаним и осуђеним припадницима нашег народа. Окупљенима се обратио

Филип Шкиљaн: Пoпис ћe пoкaзaти дeмoгрaфску кaтaстрoфу

29. август 2020.

A oнa ћe сe тицaти нe сaмo српскe зajeдницe нeгo и вeћинскoг нaрoдa. Прeмa пoдaцимa o жупaниjaмa кoje je ХГK oбjaвиo 2019., сaмo у Сисaчкo-мoслaвaчкoj жупaниjи je брoj стaнoвникa oд 2011. дo 2017. смaњeн зa 20.000 или jeдaн вeћи грaд. Пише: Ненад Јовановић У издaњу Српскoг нaрoднoг виjeћa, жупaниjских мaњинских виjeћa, СKД-a Прoсвjeтa и Зajeдничкoг вeћa oпштинa унaзaд нeкoликo мjeсeци пojaвилe су сe књигe вeзaнe уз прoшлoст Србa Имoтскe крajинe, Koпривничкo-крижeвaчкe жупaниje и сeлa Oстрoвa кoд Вукoвaрa. O тoмe рaзгoвaрaмo с Филипoм Шкиљaнoм, знaнствeним сурaдникoм у Институту зa мигрaциje и нaрoднoсти тe aутoрoм низa књигa oствaрeних у сурaдњи сa СНВ-oм и жупaниjским виjeћимa. Koликo су зa српску зajeдницу знaчajнe књигe

Ратко Младић

Ратко Младић: Бранио сам своју државу од Запада, Ватикана и мафије из Немачке

27. август 2020.

Да ли је кривица Ратка Младића у томе што није дозволио да усташка неман баца српску нејач у јаме као у Јасеновцу и Јадовну, упитао генерал у хашкој судници. Некадашњи командант Војске Републике Српске (ВРС) генерал Ратко Младић рекао је данас на крају жалбене расправе пред Механизмом за кривичне судове у Хагу да је жив и здрав и да ће пасти оптужница против њега за коју сматра да је чедо НАТО-а. „Жив сам и здрав и живећу док има нашег племена, а ова оптужница је пала у воду“, рекао је Младић током десетоминутног излагања на крају расправе по жалбама на пресуду којом је осуђен на доживотни завор. На почетку обраћања

У оружаним снагама БиХ служе потомци оних Срба који су ратовали на страни Армије БиХ

12. август 2020.

„Ја своју и безбједност дјеце никада не бих препустио у руке неког ко је у протеклом рату био на супротној страни од Срба, односно њиховим потомцима“, изјавио је генерал Војске Републике Српске у пензији Миломир Савичић. Замјеник министра одбране у Савјету министара Мирко Околић потврдио је да у Оружанима снагама БиХ, постоји одређени број припадника српске националности, чији су родитељи били у тзв. Армији Републике БиХ. На ту појаву, раније је, упозорио и српски члан Предсједништва Предсједник БОРС-а и генерал Војске Републике Српске у пензији Миломир Савчић, каже, да не треба вјеровати потомцима ратника тзв. Армије БиХ па макар били и Срби, пише РТРС. Више није тајна да у Оружаним

Република Српска

ГОДИШЊИЦА: Народна скупштина Српске укинула одлуке ЗАВНОБиХ-а

21. јул 2020.

Народна скупштина Републике Српске 22. јула 1993. године прогласила је у Мркоњић Граду неважећим за српски народ све одлуке Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ /ЗАВНОБиХ/ са засједања одржаног 25. новембра 1943. године у том мјесту. Народна скупштина Републике Српске била је руковођена чињеницом да је то било комунистичко окупљање са делегатима који нису имали шири друштвени легалитет, те да су муслимани и Хрвати, сецесијом од Југославије, практично поништили сврху ЗАВНОБиХ-а. Национални састав првог ЗАВНОБиХ-а и других сличних окупљања током Другог свјетског рата одговарао је и националном учешћу у Народноослободилачком покрету – највише је било Срба. Највећи дио рата, муслимани и Хрвати били су у мањини у партизанима, пошто је

Obrad_Kesic.jpg

Кесић: У припреми резолуција о страдању Срба и Хрвата у рату у БиХ

18. јул 2020.

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић рекао је да је најављена резолуција о Сребреници у америчком Конгресу резултат лобирања бошњачке заједнице у САД, те истакао да је покренута акција српске заједнице у Америци да буде донесена резолуција и о страдању Срба и Хрвата. у рату у БиХ. – У разговорима са представницима српске заједнице постоји акција која би увела резолуцију гдје се изграђује мишљење Конгреса и утврђује да су и Срби и Хрвати страдали у рату у БиХ, а истовремено да би била осуђена такозвана Армија БиХ која је одговорна за страдања српског и хрватског народа у Сарајеву – изјавио је Кесић Срни. Он је навео да је

У Хрватској за 30 година уништено 3.000 антифашистичких обележја

18. јул 2020.

У Хрватској је у последњих 30 година срусено око 3.000 статуа, спомен-плоча и сличних обележја посвећених антифашистима. Према писању немачког Дојче веле-а, тренд рушења споменика у некадашњим колонијалистичким земљама привукао је пажњу у Хрватској и због једне наизглед сличне домаће праксе, али док су у Америци, Великој Британији по среди кипови роболвасника и историјских личности повезаних с трговином робљем, у Хрватској се уклањање разних меморијалних обележја односи примарно на оне посвећене – антифашистима. Kако се наводи, реч је о око 3.000 статуа, спомен-плоча, модернистичких апстрактних пластика, реал-социјалистичких споменика и других сличних обележја насилно уклоњених или оштећених кроз посљедње три деценије. ДW пише да је уништавање таквих споменика изазивало у хрватској

Драга Мастиловић

Мастиловић о „новинама“ у уџбеницима ТК: Намјера политичког ангажовања историографије

7. јул 2020.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да најава увођења садржаја из периода 1992-1995. године у историјске уџбенике у Тузланском кантону, уз садржаје попут „агресија на БиХ“, „геноцид у Сребреници“, „опсада Сарајева“, „етноцид“, „културоцид“ јасно указује на намјеру политичког ангажовања историографије која подразумијева смишљено формирање колективне националне свијести једног народа. Мастиловић за Срну појашњава да је та ангажована историографија опаснија него што се обично сматра, посебно ако се има у виду да се на тај начин настоје цијеле генерације одгојити у оковима наметнуте, исконструисане историјске свијести, исполитизоване и религиозно фанатизоване, са представама о прошлости које су често у перманентном сукобу са елементарном истином, па понекад и

Брадина: Српска имовина порушена и отета

6. јул 2020.

Прије 28 година муслиманско-хрватске војне и паравојне формације убиле су 48 српских цивила у селу Брадина код Коњица, а преживјеле мјештане отјерали у логоре и раселили. Данас, скоро три деценије након злочина, у Брадини живи само двоје старијих Срба, а остали, и када би хтјели, не могу да се врате јер им је имовина порушена и отета. Милка Бјелоглав, пензионисана медицинска сестра, у Брадину се вратила након рата. Живи сама од скромне пензије без икакве помоћи. И многи други Брадињани вратили би се да пензионерске дане проведу на својим имањима, али куће су им порушене и опљачкане, а земља узурпирана. Мирко Ђорђић тврди да му је онемогућено да располаже са

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ ПОГИНУЛИМА У ПРОБОЈУ КОРИДОРА

21. јун 2020.

На спомен-обиљежје за 413 српских бораца погинулих у пробоју коридора данас су положени вијенци поводом обиљежавања 28 година од једне од најхуманијих битака у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце су положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, министар енергетике и рударства Петар Ђокић. Након парастоса, вијенце су положили и делегација Народне скупштине, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Милорад Којић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ и организације проистекле из протеклог рата. Вијенце су положили и градоначелник Добоја Борис Јеринић, начелници општина Модрича Младен Крекић, Вукосавље Борислав Ракић, Брод Илија Јовичић. Његово преосвештенство

Савица Сале Медаковић – јунак са Динаре

21. јун 2020.

У борбама на Миљевачком платоу код Дрниша, 21. јуна 1992. погинуо је Савица Сале Медаковић, припадник елитне јединице СВК „Книнџе“. Проглашен је те године у Вуковару за Народног хероја. Савица Сале Медаковић, од оца Бранка, је рођен 1969. године, у Книну (Далмација). Завршио је средњу школу и након тога отишао на служње војног рока у ЈНА 1989. године. Био је у Нишу, као припадник специјалне јединице 63. падобранска, једна од најбољих јединица наше војске у другој половини 20. века. Још тада у војсци био је са својом јединицом послан на Косово и Метохију (Ораховац, Гњилане…). У војсци је добио и црни појас иако је још као дјечак почео да тренира

Обиљежено 28 година од страдања Срба у Брадини (ФОТО)

25. мај 2020.

Светом архијерејском литургијом, парастосом невиним српским жртвама и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у порти, данас је у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег у Брадини, код Коњица, обиљежено 28 година од страдања српског становништва у овом селу. Литургију је служио Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, који је током бесједе рекао да је Брадина мјесто страдања Срба. Владика Димитрије је поручио да је смисао и данашњег сјећања на жртве не дозволити да побиједе зло, мржња и осветољубљивост. – Када стојимо на овако страшном мјесту и сјећамо се наших невино убијених жртава, знамо да само наша савјест и живот могу из тога да изведу и ослободе смисао, а смисао је у томе

Потпишите петицију: КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР У НИШУ ДА ДОБИЈЕ НАЗИВ ,,ХИРУРГ МИОДРАГ ЛАЗИЋ

16. април 2020.

Последња жеља му је била да га испратите песмом „Марш на Дрину“. А наша да се Клинички центар у Нишу назове по његовом имену и презимену. Марија Димитријевић, хирург, колегиница покојног Миодрага Лазића: Данас нас је напустио прим. др Миодраг Лазић, хирург, велики човек, мој велики пријатељ, учитељ, други отац. Замолио ме је да пренесем његове последње речи: „Отишао сам часно и поштено. Као директор УЦ два месеца пред пензију, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестара. Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив био сам испред свих знајући да са свим својим болестима и годинама имам велики ризик али част и понос ми није дозвољавао

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА