Да је данас жива, девојчица Александра Зец (12) имала би 37 година, таман колико и актуелни потпредседник хрватске владе Божо Петров. Александра је 7. децембра 1991. брутално убијена заједно са својим оцем Михајлом и мајком Маријом током једне од акција јединице хрватског МУП-а, познате под именом „Јесење кише“, која је радила под окриљем Томислава Мерчепа. У бизарном низу догађаја везаних за истрагу овог троструког убиства, четворица извршилаца: Синиша Римац, Муниб Суљић, Небојша Ходак и Игор Микола непосредно након злочина признали су кривицу. Полицајцима су показали и јаму на Сљемену, врху изнад Загреба, где су закопали породицу Зец. Ко је Игор Микола? Ипак, признање није прихваћено због процедуралне грешке јер је

У августу и септембру 1995. у само 15 дана, Марко и Мирјана Галинац сахранили су троје дјеце. Радован је преминуо од посљедица мишје грознице, од које је оболио у шумама Игмана, бранећи кућни праг. Раденко и Радмила страдали су у злочину без казне – „Намјерна сила“, тако су НАТО савезници назвали операцију бомбардовања Срба 1995.године. Остарјели и болесни Марко и Мирјана брину за два унука, Раденкове синове: Николу, на коме су ратне трауме оставиле трага и Стефана пољопривредног техничара без запослења. “Двије ране ме боле,” каже Мирјана- једна за мртвом дјецом, а друга за живом. “Овом би ми требала помоћ и лијечење. Унуци ми на милост и немилост остављени. Николу смо

Паљењем свијећа, полагањем вијенаца и служењем парастоса данас је одата почаст команданту Прве мајевичке бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ пуковнику Милану Јовићу и 23 погинула борца одбрамбено-отаџбинског рата у Доњој Трнови код Угљевика. Саборци и родбина настрадалих су, након парастоса код споменика погинулим борцима, посјетили и гробно мјесто пуковника Јовића гдје је одржан помен. Начелник општине Угљевик Василије Перић истакао је у родном мјесту славног команданта да је овај крај познат као слободарски. “Милан Јовић водио је српску војску која је сачувала своју земљу и српски народ, а наша дужност је да никада не заборавимо све оне који су дали животе за слободу”, рекао је Перић. Предсједник Борачке организације Угљевик

Бошњачки члан Председништва БиХ упорно негира злочине над српским цивилима и војницима. Породице погинулих: “Ко је убио 30.000 Срба? “Којић: Сарајево већ две деценије вређа Србе БОШЊАЧКИ члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић наставља са старом праксом. Упорним негирањем злочина над Србима у протеклом рату, на најгрубљи и најнеморалнији начин, који није примерен члану Председништва, вређа и омаловажава српске жртве! То је став представника породица погинулих бораца и цивила у Српској, који су најоштрије осудили последњу у низу Изетбеговићеву изјаву да се “кроз поступке против официра Армије РБиХ покушавају створити вештачки баланси у процесуирању предмета ратних злочина”. Изетбеговића питају: “Ко је онда убио 30.000 Срба у протеклом рату?” Ко је наредио

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта упозорио је да Хрватска систематски крши људска права својих држављана српске националности, а да се предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић понаша према Србији на начин као да је Хрватска ријешила проблеме стотина хиљада протјераних Срба и српских повратника. Линта сматра да је лицемјерна изјава Колинде Грабар Китаровић да Србија мора да ријеши бар једно од отворених питања да би предсједник Србије Томислав Николић могао да дође у Загреб. Као отворена питања, Китаровићева је навела нестале, повратак имовине, културног блага, архивске грађе, као и проблем границе на Дунаву. Линта је у писаној изјави позвао хрватског предсједника Колинду Грабар Китаровић да јавно каже због чега

Драган Иветић, бранилац генерала Ратка Младића, рекао је да је бивши командант Унпрофора Руперт Смит одлуку о бомбардовању Војске Републике Српске /ВРС/, после друге експлозије на сарајевској пијаци Маркале у августу 1995. године, донео без пресудног доказа о кривици српске стране, на основу на брзину добијених и непотпуних информација. Ако се генерал Младић осетио пониженим, требало је само да заустави своју војску“, рекао је Смит Смит је одговорио да је „био и остао потпуно уверен у своју тадашњу одлуку“, понављајући да је, после разматрања свих доступних извештаја о истрази на Маркалама, „закључио да је граната на пијацу долетела из правца на којем су били положаји ВРС“. „Хтели смо да понизимо