Лидери у РС категорично против празновања 1. марта, Бошњаци обележавају Дан државности. Иванић: То је био увод у крвави рат. Тадић: Ко заговара мир не може да слави тај дан За Републику Српску 1. март или такозвани Дан државности БиХ, који се обележава у Федерацији БиХ, никада неће бити признат – јединствена је порука политичара из РС. То је, како подсећају, дан када је 1992. године убијен српски сват Никола Гардовић на Башчаршији и када је мимо српског народа одржан референдум на којем је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за независност БиХ и излазак из тадашње СФРЈ, а што је био почетак крвавог грађанског рата у БиХ. Председник

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је Срни да би оне који су иницирали и спровели референдум 1. марта 1992. године и тиме проузроковали настанак крвавог грађанског рата у БиХ, ако постоји могућност, требало процесуирати. „Прослава 1. марта у Федерацији БиХ је за жаљење. Они који су против воље српског народа, на противуставан и противзаконит начин насилно издвојили БиХ из Југославије, немају нимало кајања, а одговорност за посљедице тог догађаја пребацују на друге“, истакао је Митровић. Он је подсјетио да је грађански рат који је услиједио након референдума на овим просторима створио непоправљиве посљедице, да је више од стотину хиљада

Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић поручује да српски народ и Република Српска никада неће признати 1. март као такозвани дан државности БиХ, јер су и референдум који је одржан против воље српског народа и гнусно убиство српског свата на Башчаршији били увод у крвави рат. „За нас 1. март није и никада неће бити никакав празник, јер наш празник јесте 9. јануар, дан када је вољом српског народа настала Република Српска. Тај дан ми ћемо славити док смо живи, и никакав суд нити судска одлука нас у томе не могу спријечити“, рекао је Иванић. Сасвим је јасно, истиче он, да нема политичара из Републике Српске који 1.

Координација српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије оцијенила је да ослобађајућа пресуда хрватским специјалцима Фрању Дрљи и Божу Крајини за убиство шест српских цивила у Груборима код Книна представља аргумент више за оснивање специјалног суда за ратне злочине почињене у Хрватској. Координација је констатовала да је ову пресуду хрватско правосуђе донијело оснажено ослобађајућом хашком пресудом хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу. „Упркос јасним препорукама Врховног суда Хрватске и једној од најкомплетнијих документација о ратним злочинима почињеним над српским цивилима, судија Иван Турудућ ослободио је оптужене“, саопштено је из Координације. У саопштењу је наведено да Хрватска не може сакрити злочине који су почињени над Србима у прошлом

Званичници БиХ покушавају да оборе налазе страних вештака о масакру у Тузли. Да су закључци вештака озбиљни говори и податак да је налаз Француза Пјера Лорана осигуран на два милиона евра НАКОН објављивања налаза вештачења експерата из Чешке, Француске и Израела да масакр на тузланској Капији 1995. није изазван српском гранатом, Сарајево покушава на све начине да ове нове доказе што више дискредитује. Међутим, да ће им то тешко проћи, говори податак да је само вештачење Француза Пјера Лорана осигурано на два милиона евра, што доказује колико је сигуран његов налаз. То значи да уколико је Лоран направио неку грешку или се утврди да налаз није добар, осигуравајућа кућа ће

Вештаци из иностранства оповргли званичну верзију трагедије на Тргу Капија 1995. Сутра се у Вишем суду одлучује да ли ће Београд признати сарајевску пресуду генералу. Вештачили експерти из Француске, Чешке и Израела МАСАКР на тузланском Тргу Капија 25. маја 1995. године када је убијена 71 особа, а 240 рањено, није изазван експлозијом пројектила испаљеног из топа са српских положаја на Озрену! Ово је закључак петорице балистичких судских вештака из Чешке, Израела и Француске који су прошле и ове године радили одвојена вештачења експлозије на Тргу. Тиме се баца ново светло на ову трагедију, која по свему подсећа на сценарио који је сервиран у случају „Маркале“. Та сазнања још више добијају

У Храму Рођења Пресвете Богородице у Кнежеву данас је служен парастос за 23 припадника Војске Републике Српске из ове општине који су убијени на влашићком ратишту. Предсједник Борачке организације из Кнежева Ранко Вучић поручио је да никада не смију бити заборављени српски борци који су дали живот за стварање Републике Српске. Борачка организација Кнежева залаже се за то да породице погинулих бораца, ратни војни инвалиди и учесници рата што боље остварују своја права – рекао је Вучић. Након парастоса служен је помен у Спомен-соби погинулих бораца Војске Републике Српске из Кнежева 1991-1995. године. Парастосу и помену су, осим породица погинулих бораца, њихових сабораца и мјештана, присуствовале и делегације Општинске Борачке

Истина о злочинима над црногорским резервистима у злогласном затвору „Лора“ код Сплита споро избија на видело. Ликвидацијама присуствовали и челници обавештајних служби и војни полицајци, који су их мучили ХАПШЕЊЕ Томислава Дуића, команданта по злу чувеног затвора „Лора“, код Сплита, неће зацелити дубоке ране међу саборцима и фамилијама убијених црногорских резервиста, припадника ЈНА из Никшића и Шавника. Настрадало их је 11, док се један још води као нестао. Они малобројни, који су преживели пакао сплитског казамата, прослеђени су у тамнице у Томиславграду (Дувну) и Мостару, где су опет били изложени стравичним мучењима. Исказ заповедника војне полиције Шибеника, Марија Баришића, који је 1992. године био у инспекцијској контроли у „Лори“, да

Да је данас жива, девојчица Александра Зец (12) имала би 37 година, таман колико и актуелни потпредседник хрватске владе Божо Петров. Александра је 7. децембра 1991. брутално убијена заједно са својим оцем Михајлом и мајком Маријом током једне од акција јединице хрватског МУП-а, познате под именом „Јесење кише“, која је радила под окриљем Томислава Мерчепа. У бизарном низу догађаја везаних за истрагу овог троструког убиства, четворица извршилаца: Синиша Римац, Муниб Суљић, Небојша Ходак и Игор Микола непосредно након злочина признали су кривицу. Полицајцима су показали и јаму на Сљемену, врху изнад Загреба, где су закопали породицу Зец. Ко је Игор Микола? Ипак, признање није прихваћено због процедуралне грешке јер је

У августу и септембру 1995. у само 15 дана, Марко и Мирјана Галинац сахранили су троје дјеце. Радован је преминуо од посљедица мишје грознице, од које је оболио у шумама Игмана, бранећи кућни праг. Раденко и Радмила страдали су у злочину без казне – „Намјерна сила“, тако су НАТО савезници назвали операцију бомбардовања Срба 1995.године. Остарјели и болесни Марко и Мирјана брину за два унука, Раденкове синове: Николу, на коме су ратне трауме оставиле трага и Стефана пољопривредног техничара без запослења. „Двије ране ме боле,“ каже Мирјана- једна за мртвом дјецом, а друга за живом. „Овом би ми требала помоћ и лијечење. Унуци ми на милост и немилост остављени. Николу смо