Поводом храмовне и градске славе Велике Госпојине, у Чајничу је служен парастос погинулим борцима из отаџбинског рата, након чега су представници локалне власти, Општинске борачке организације и породице погинулих бораца посјетили спомен-собу, положили вијенце и запалили свијеће. Протојереј–ставрофор Момир Васиљевић рекао је да се данас сјећају оних који су своје жиоте дали за одбрану отаџбине, те да су се помолили Богу за све српске војсковође, војнике и јунаке, који су заслужни за слободу српског народа. Он каже да се, нажалост, изгледа заборавиља на њихове жртве, па је сваке године све мање сродника и других на парастосу и у цркви. Начелник општине Горан Караџић истакао је да су данас овдје да

На суђењу бившем команданту Прве вишеградске бригаде такозване Армије БиХ Ахмету Сејдићу, свједок Тужилаштва БиХ Жељко Газдић рекао је да је у јануару 1993. године, као заробљеник муслиманске војске, био приморан да заједно са осталим заробљеним саборцима голим рукама деминира тунел код Међеђе, недалеко од Горажда, те да су тада двојица војника Војске Републике Српске рањена од мина. Он је навео да је у јануару 1993. као припадник Руђанске бригаде Војске Републике Српске, заједно са још једним војником, заробљен у мјесту Стрмица код Рудог. Газдић се присјетио да их је заробила муслиманска војска, а док су били затворени у просторијама командног мјеста, други војник је рањен у руку, преноси Бирн.

Полицијска управа /ПУ/ Требиње данас је Тужилаштву БиХ доставила допуну извјештаја против лица чији су иницијали М.П. због сумње да је као командант муслиманско-хрватске јединице „Акрепи“ починио ратни злочин на подручју општине Коњиц 1992. године, саопштено је из полиције. Према незваничним сазнањима Срне, ријеч је о Митку Пиркићу /55/ из Коњица, који се сумњичи да је од почетка маја до септембра 1992. године учествовао у реализацији свих планова и акција напада на српска села на подручју ове општине, као и у убијања Срба цивила. Пиркић се сумњичи да је 13. маја 1992. године директно и непосредно командовао нападом муслиманско-хрватске јединице „Акрепи“ на српско село Блаца, када је убијено 20 цивила српске

Породице погинулих и несталих из Републике Српске неће одустати од обиљежавања мјеста страдања Срба на простору Федерације БиХ, изјавио је предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић. „Породице погинулих из Републике Српске настојаће да поставе спомен-плочу у свим мјестима у којима су убијени Срби и припадници ЈНА“, изјавио је Митровић Срни. Он је истакао да кантоналне и власти ФБиХ на све могуће начине настоје да блокирају одавање поште, одржавање парастоса или било којег облика комеморације, а посебно обиљежавања мјеста страдања Срба у протеклом рату како домаћа и свјетска јавност не би увидјела праву истину – да су и Срби страдали у рату у БиХ.

Каменица код Зворника један је од симбола страдања Срба у протеклом рату. На православном гробљу у сусједној Дрињачи, парастосом, паљењем свијећа и полагањем вијенаца обиљежено је 25 година од монструозног убиства једанестогодишњег дјечака Слободана Стојановића. Убили су га припадници тзв. Армије РБиХ у селу Доња Каменица. Једанаестогодишњи Слободан прије 25 година упутио се ка породичној кући у Каменици из које је са родитељима претходног дана избјегао пред нападом припадника тзв.Армије БиХ. Желио је да спаси пса. Међутим, упао је у руке злочинаца. Његово тијело пронађено је годину дана касније. – Прстићи у руку били исјечени, нос, уши. Да му је на стомаку направљен облик у виду крста, да је тупим

Требињска полиција доставила је Тужилаштву БиХ извјештај о кривичном дјелу против Р.Х. који се сумњичи за ратни злочин против цивилног становништва и злочин против човјечности. Како је саопштено из ПУ Требиње, осумњичени је у својству предсједника општине Коњиц кршио правила међународног хуманитарног права и одредбе Женевских конвенција на подручју Коњица, од априла 1992. до марта 1993. године. Према незавничним сазнањима, извјештај је достављен против Русмира Хаџихусеиновића, предсједника општине и ратног предсједништва Коњица. Требињска полиција је у првих шест мјесеци ове године Тужилаштву БиХ доставила шест извештаја за 11 почињених кривичних дјела против девет осумњичених на подручју Мостара, Коњица и Ливна. (Д.Ч. / Радио Требиње) Извор: Слободна Херцеговина Везане вијести: Коњиц 1992.

Пише: ЉУБАН КАРАН О књизи генерала Благоја Граховца Гласови из глуве собе (Лагуна, Београд 2015) На самом почетку треба бити јасан: књига пензионисаног генерала Благоја Граховца (на слици изнад) Гласови из глуве собе (Лагуна, Београд 2015) је, војнички речено, стратегијски задатак. Она је део пропагандне активности НАТО у Србији. Пажљиво су биране и питко изложене њене основне тезе, једнако пажљиво је одабран тренутак њеног издавања а сам тираж и медијска кампања, којом је праћена, личе на „поплаву“, која би требало да учествује у преокретању или бар корекцији јавног мнења у Србији, које је изразито неповољно кад је НАТО у питању. Генерал се латио тешког задатка да ретушира и улепша слику НАТО

Имена злочинаца су позната, неки су и саслушавани, али за злочин у фочанској Јабуци, када је муслиманска војска из Горажда свирепо убила 43 српска мјештана, никада нису подигнуте оптужнице и све су прилике да се чека да помру свједоци, али и извршиоци, истакнуто је данас у Фочи на обиљежавању 25 година од овог злочина. Масакр над српским цивилима 18 села некада фочанске Мјесне заједнице Јабука, која је након Дејтона припала Федерацији БиХ, који се догодио 23. јула 1992. године, прво је масовно страдање Срба у општини Фоча у протеклом рату. Муслиманска војска тада је попалила све куће и помоћне објекте на које је наишла убијајући све пред собом, а милости

На Градском гробљу Божовац у Фочи данас ће бити обиљежено 25 година од злочина у Јабуци, када је муслиманска војска из Горажда на кућном прагу свирепо убила 43 српска цивила и војника. У зору 23. јула 1992. године припадници такозване Армије БиХ из Горажда у нападу на шире подручје Јабуке нису имали милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу попалили су све српске куће и помоћне објекте у тада фочанској мјесној заједници Јабука, која је након рата Дејтонским мировним споразумом припала Федерацији БиХ /ФБиХ/. Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи дјечак Ново Елез. Са географске карте тада је избрисано 18 српских села подно Јахорине, а минирана