На данашњи дан 1994. године у Вашингтону је потписан споразум између Бошњака и Хрвата о стварању бошњачко-хрватске федерације, која је касније, Дејтонским мировним споразумом, постала један од два ентитета. Овај споразум је окончао крвави бошњачко-хрватски сукоб, али је оставио многе ствари неријешене. Tај споразум потписали су Мате Гранић, представник Хрватске, Харис Силајџић, представник ратне бошњачке владе у Сарајеву и тадашњи хрватски лидер у БиХ Крешимир Зубак. Предсједник Хрватске Фрањо Tуђман и предсједник ратне бошњачке владе Алија Изетбеговић овјерили су 18. марта 1994. године Оквирни споразум о конфедералним везама између Хрватске и будуће бошњачко-хрватске федерације, који никад није заживио. Дана 30. марта 1994. године, Уставотворна скупштина Федерације БиХ /ФБиХ/ прихватила је

У част најмлађег српског војника Споменка Гостића који је дао свој живот за Републику Српску у Бијељини ће 25. марта бити одржана улична атлетска “Трка сјећања”, најављено је из градског одбора Удружења дјеце погинулих бораца “Насљеђе”.   Покровитељи трке су Влада Републике Српске, Министарство просвјете и културе, Министарство породице, омладине и спорта, као и Скупштина града Бијељина, уз подршку Атлетског савеза Републике Српске. Осим “Насљеђа”, организатори “Трке сјећања” су Атлетски клуб “Академац” из Бијељине и Удружење грађана “Филмски документарни центар” из Бањалуке, а њихов циљ је да овај спортски догађај пређе у традицију и да поједине трке буду уврштене у календар међународних атлетских трка. Планирано је да у недјељу, 25.

Шта наша деца треба да уче о српској историји? И оној старијој, а посебно о овој новијој, историји у којој су учествовали и њихови очеви и мајке. Да ли је за „суочавање с прошлошћу“, на којем грађанисти толико инсистирају, довољно учити о српској кривици и геноцидности, или има места и за херојство и пожртвованост? Постоји ли Американац који није чуо за Аламо? Постоји ли Грк неупућен у подвиг његових предака на Термопилима? Има ли Руса који не знају за „Павловљеву кућу“ у Стаљинграду? Можда и има, али требало би их потражити лупом. Такође, замислите какав би одијум у нашој јавности, пре свега грађанистичкој, изазвало евентуално одбијање неке институције да дозволи

Да ли је неко добио задатак да, буђењем старих стереотипа, припреми психолошки терен за неку нову рунду балканског насиља, коју нам ове године предвиђа и амерички Савет за спољне односе? После готово двадесет година снисходљивости Београда према западном делу међународне јавности, у којим се Србија ,,суочавала са својом мрачном прошлошћу“, одрекла свих официра, војника и политичара које је Хашки трибунал тражио, подвргла све своје интересе евроинтеграцијама, посветила се ,,нормализацији односа“ са својим делом територије, а своју комплетну политику посветила ,,очувању мира и стабилности“, многи би помислили да смо макар заслужили то да улога главних негативаца у филмовима и ТВ програмима више не буде резервисана за Србе. Многи би помислили да

Одбрана генерала Ратка Младића дала је одговор на противљење Хашког тужилаштва да се он пусти на привремену слободу ради лијечења у Србији, у коме је приложила 20 снимака скенером са физички означеним промјенама на Младићевом мозгу, рекао је данас Срни генералов син Дарко Младић. Одговор је дат јуче, а Дарко Младић оцијенио је да би одлука судија у Механизму о захтјеву за пуштање на привремену слободу генерала Младића требало да услиједи за двије до три недјеље. Он је истакао да је Тужилаштво фактички паушално, без конкретних аргумената, одбило захтјев одбране, при чему нису одговорили ни на пет одсто навода у поднеску одбране. “Једини њихов аргумент је да се генерал захвалио

Министарство хрватских ратних ветерана тврди у данашњем саопстењу да се информације о несталим особама, које су достављене приликом посете председника Србије Александара Вучића Хрватској, односе на случајеве особа које су већ пронађене Министарство хрватских ратних ветерана тврди у данашњем саопстењу да се информације о несталим особама, које су достављене приликом посете председника Србије Александара Вучића Хрватској, односе на случајеве особа које су већ пронађене. У саопштењу се наводи да су на састанку представника надлежних тела Хрватске и Србије, одржаном у петак, анализиране информације о случајевима несталих особа које су достављене приликом посете председника Вучића. Информације су, како се истиче у саопштењу, достављене у доброј намери, али је провером утврђено да

Хашко тужилаштво успротивило се захтјеву одбране генерала Ратка Младића да му се одобри пуштање на привремену слободу ради лијечења у Србији, јер сматра да се ризик од његовог бјекства повећао након изрицања првостепене пресуде којом је у новембру прошле године осуђен на казну доживотног затвора. У допису Механизма који је наслиједио Хашки трибунал, тужилаштво је затражило од жалбеног вијећа да одбије тај захтјев Младићевих бранилаца као неоснован и неаругментован, пренијели су београдски медији. Тужилаштво сматра да Младић није аргументовао да би се вратио у хашки притвор по окончању привременог пуштања на слободу, као и да није доказао да постоје “посебне околности” у вези с његовим здравственим стањем које би оправдале