Игор Бенета (38), оптужен за ратни злочин над српским цивилима у селу Грубори, обjесио се у шуми између Книна и Грачаца, наводно jош приjе неколико мjесеци, jавили су хрватски медиjи. На пронађеном тиjелу ниjе било трагова насилне смрти, а Бенета у вриjеме самоубиства код себе ниjе имао лична документа па jе идентификациjа потраjала. За Бенетом jе била расписана потjерница по налогу Жупаниjског суда у Загребу због ратног злочина у селу Грубори код Книна 25. августа 1995. године, након акциjе “Олуjа”, када jе убиjено шест српских цивила и запаљена већина кућа. Воjници су били под командом Фрање Дрље и Боже Краjине. Тужилаштво наводи да су Дрља и Бенета пуцали на цивиле

Тужилаштво БиХ већ четири године спроводи истрагу против команданта Петог корпуса тзв. Армиjе БиХ Атифа Дудаковића и jош 21 официра осумњичених да су починили ратне злочине у Краjини током воjних операциjа кодних назива “Слобода-Тигар 94”, “Грмеч 94” и “Сана 95” спроведених 1994. и 1995. године. У допуни Наредбе о спровођењу истраге коjу jе Тужилаштво БиХ издало 29. септембра 2007. године коjа jе у посjеду “Гласа Српске” наводи се да су, осим Дудаковића, за ратне злочине осумњичени Мирсад Селмановић, Хусниjа Aвдагић звани Хуска, Сенад Шаргановић, Хамдиjа Aбдић звани Тигар и Хамдиjа Делалић. “Осумњичени су и Сеад Јусић, Зиjад Нанић, Ниjаз Миљковић, Aмир Aвдић, Мирсад Седић, Ибрахим Надаревић, Сакиб Форић и Мирсад

Пред Жупаниjским судом у Загребу почело jе суђење троjици припадника антитерористичке полициjске jединице “Лучко” за ратни злочин над српским цивилима у селу Грубори код Книна 1995. године, послиjе воjно-полициjске акциjе “Олуjа”. Оптужени Фрањо Дрљо и Божидар Краjина изjавили су, након што им jе прочитана оптужница, да се не осjећаjу кривим. Трећеоптужени Игор Бенета jе у бjекству и суди му се у одсуству. У своjоj одбрани, Дрљо jе рекао да га згражава злочин описан у оптужници и негирао jе да га jе починио, иако jе учествовао у тоj акциjи 25. и 26. августа 1995. године. Дрљo jе оциjенио да jе оптужница “намjештаљка полициjско-обавештаjних служби”. Злочин у Груборима догодио се 25. августа

Отац дjечака коjи похађа шести разред Основне школе /ОШ/ “Ксавер Шандор Ђалски” у Доњоj Зелини, мjесту у близини Загреба, исписаће сина из те школе, jер га вршњаци злостављаjу само зато што долази из БиХ, псуjући му “маjку босанску” и називаjући га четником. Отац Г. Ж. jе своjе оптужбе о понашању радника и дjеце ове школе описао у писму, коjе jе прошле недjеље послао на адресе Министарства науке, образовања и спорта Хрватске и Канцелариjе правобраниоца за дjецу. “Преселићу свог 12-годишњака у другу школу, jер не видим начин како да спасим своjе диjете вишемjесечне тортуре, вриjеђања, понижавања, па чак и физичког насиља од његових вршњака и стариjих ученика. Наставиће се школовати у

Борци некадашње Воjске Републике Српске Краjине коjи живе у Републици Српскоj оптужили су Министарство рада и борачко-инвалидске заштите РС да их jе заборавило у нацрту новог закона о правима бораца и ратних воjних инвалида. Огорчени борци из Краjине захтеваjу од Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС да у новом закону о правима бораца исправе ову неправду и изjедначе статус српских бораца из некадашње РСК с оним коjи имаjу њихови саборци из Воjске РС. Укинута борачка права – Недопустиво jе да се у нацрту новог закона о правима бораца нигде не помиње велики броj садашњих држављана РС коjи су били припадници воjске бивше РСК. Због ове дискриминациjе неколико хиљада српских бораца

Директор Документационо-информативног центра “Веритас” Саво Штрбац рекао jе Срни да излазак хрватског генерала Мирка Норца на слободу забрињава Србе из Хрватске, а требало би да забрине и Хрвате, као и циjелу међународну заjедницу, посебно оваj регион. То значи, рекао jе Штрбац, да се Хрвати, генерално гледано, нису ни почели суочавати са прошлошћу и ти њихови судови од Норца праве jош већег националног jунака. “То jе порука Србима да се они коjи су их ликвидирали на наjмонструозниjе начине и даље славе као национални хероjи у Хрватскоj. Јасно jе свима, а Србима посебно, да повратка у значаjниjем броjу у Хрватску нема”, нагласио jе Штрбац. Према његовим риjечима, Хрватска jе jедина држава на

Тужилаштво у Загребу подигло jе оптужницу против бившег командира логора за ратне заробљенике у Керестинцу Стjепана Кларића и четворице њему подређених хрватских воjника због сумње да су 1991. и 1992. злостављали и мучили 34 ратна заробљеника – припадника бивше ЈНА, воjске бивше РСК и заробљене цивиле, међу коjима су биле и жене. Оптужницу против 54-годишњег Кларића, те Дражена Павловића (46), Виктора Иванчина (59), Жељка Живеца (43) и Горана Штрукеља (44) тужилаштво jе подигло након jедногодишње истраге. За петорицу оптужених за ратни злочин против ратних заробљеника затражено jе продужење притвора због тежине кривичног дjела за коjе се терете. О том захтjеву ће послиjеподне одлучивати загребачки Жупаниjски суд на коjем ће се

Коалициjа удружења избеглица у Србиjи подржала jе мањинску изборну листу коалициjе три странке српске опозициjе у Хрватскоj – Српске народне странке, Демократске партиjе Срба и Наше странке. Подршка листи за предстоjеће изборе 4. децембра дата jе “како би се у тоj држави успоставила нова српска политика, чиjа би кључна тачка било поштовање људских права Срба у Хрватскоj”, речено jе данас на потписивању споразума о сарадњи. Споразум о сарадњи између кровне организациjе удружења избеглих из Хрватске и Коалициjе Српске народне странке, Демократске партиjе Срба и Наше странке из Хрватске потписали су у Београду лидери Миодраг Линта и троjица председника странака Милан Родић, Јован Аjдуковић и Митар Коjадиновић. Са конференциjе за новинаре

Потпредсjедник Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорад Пуповац изjавио jе да у Хрватскоj постоjе на хиљаде случаjева сличних или наjчешће jош горих од случаjа деложациjе српске породице Дробац, чиjи стан данас користи актуелни хрватски премиjер Јадранка Косор. “Сви они представљаjу велику и недовољно освиjетљену мрљу на савjести политике, правосуђа и jавности у Хрватскоj. На жалост, случаj Дробац ниjе доспио у jавност због саме породице Дробац нити због хиљада и десетине хиљада других сличних или горих случаjева, већ због данашње кориснице њиховог некадашњег стана Јадранке Косор”, рекао jе Пуповац. Он jе изразио боjазан да они коjи су `92. и `93. окретали главу или затварали врата да не би видjели како им

Према моjим информациjама, Леварово jе убоjство испланирано у Загребу, а наручила су га двоjица високих часника, jедан пуковник воjне таjне службе и jедан полициjски генерал, но учињено jе све да се то заташка, тврди новинар Жељко Ператовић У коловозу се навршило jеданаест година откако jе подметнутом бомбом на прагу родне куће у Госпићу убиjен Милан Левар, часник ХВ-а, коjи jе о ликвидациjама личких Срба свjедочио истражитељима Хашког суда. Због тога му jе пресуђено по кратком поступку. Премда jе политичка, воjна и полициjска елита на његову погребу гласно обећала да ће починитељи бити нађени и предани правди, а његова удовица Весна и тада jеданаестогодишњи син Леон добити сву потребну помоћ, до

Правни тимови Србиjе и Хрватске, коjи воде међусобне тужбе за геноцид, наћи ће се заjедно пред судиjама Међународног суда правде у Хагу прве седмице децембра, пишу београдске “Вечерње новости”. Очекуjе се да ће тада бити заказано рочиште на коме ће се утаначити даљи правни кораци у овом процесу, пошто jе Србиjа 4. новембра додатним доказима оjачала своjу контратужбу за геноцид против Хрватске. Суд ће, наjвjероватниjе, одредити рок од три до шест мjесеци да Загреб да своj одговор на нову аргументациjу Србиjе и тиме се круг достављања поднесака затвара. Лист наводи да ће уколико, у међувремену, не буде постигнут договор о међусобном повлачењу тужби и вансудском поравнању, за шта су шансе

Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир изjавио jе да главни проблеми, коjи од самог прогона муче избjегличку популациjу, нису обухваћени недавно потписаном Декларациjом о окончању расељавања и обезjеђивању траjних рjешења за угрожене избjеглице и интерно расељена лица у региону. Будимир jе рекао за Срну да избjегли и прогнани Срби из Хрватске очекуjу да буду другачиjе третирани, или бар консултовани када се доносе овакве декларациjе. Он jе нагласио да се у Декларациjи, коjу су 7. новембра у Београду потписали министри спољних послова Србиjе, БиХ, Црне Горе и Хрватске, не говори о узурпираноj приватноj имовини и поштовању основних људских и грађанских права. “Ако jе ова декларациjа имала

Oдлукoм пoвjeрeнствa зa увjeтни oтпуст, Mиркo Нoрaц ћe 25. студeнoг изaћи из зaтвoрa нaкoн oдслужeнe двиje трeћинe 15-гoдишњe кaзнe, a дa сe joш увиjeк нe знa кoликo je тoчнo српских цивилa ликвидирaнo у Гoспићу у jeсeн 1991. нити гдje су пoсмртни oстaци вeћинe жртaвa. Зa рaтни злoчин у Гoспићу 2003. oсуђeни су Нoрaц, Tихoмир Oрeшкoвић и Стjeпaн Грaндић, кoje сe тeрeтилo зa ликвидaциjу нajмaњe 50 лицa зaтoчeних у кaсaрни Пeрушић. У прeсуди je oписaнo дa je 17. oктoбрa 1991. нajмaњe дeсeтeрo цивилa из Пeрушићa дoвeзeнo нa лoкaлитeт Пaзaриштe гдje су стриjeљaни, a крвaви пир oтпoчeo je сaм Mиркo Нoрaц усмртивши jeдну жeну. Другoг дaнa, нajмaњe je 40 зaтвoрeникa прeбaчeнo нa

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић рекао jе данас у Сараjеву да су у БиХ сви незадовољни процесуирањем ратних злочина. Велимировић, коjи као члан делегациjе Републике Српске /РС/ учествуjе на техничком састанку у оквиру структуралног диjалога о правосуђу, рекао jе новинарима у Сараjеву да jе констатовано све што jе речено и у jуну – да процесуирање ратних злочина не иде своjим током, као и да има велики броj питања и проблема за коjа треба наћи рjешења различитог карактера. “РС jе посебно незадовољна резултатима досадашњег процесуирање имаjући у виду процесуирања по жртвама, али и по мjесту догађаjа и наjсложениjим предметима”, прецизирао jе Велимировић. Он jе истакао да jе

“За три године мандата Српска jе издвоjила 50 милиона КМ за повратак Бошњака, док jе ФБиХ обезбиjедила само три милиона КМ за повратак Срба у приjератна мjеста живљења. С друге стране, огромна су дуговања Федерациjе према РС и све то заjедно социjално-економску слику код нас чини тежом”, рекао jе Стевановић на конференциjи за новинаре. Он jе навео да се мора наћи неко рjешење да Српска наплати средства од ФБиХ по основу дуга Фонду ПИО РС, као и великог укупног дуга како би таj новац био враћен народу, коjи због економске кризе живи на рубу егзистенциjе. Говорећи о теми “Будимо патриоте – помозимо jедни другима како би кризу заjеднички и лакше