Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе Срни да излазак хрватског генерала Мирка Норца на слободу забрињава Србе из Хрватске, а требало би да забрине и Хрвате, као и циjелу међународну заjедницу, посебно оваj регион. То значи, рекао jе Штрбац, да се Хрвати, генерално гледано, нису ни почели суочавати са прошлошћу и ти њихови судови од Норца праве jош већег националног jунака. „То jе порука Србима да се они коjи су их ликвидирали на наjмонструозниjе начине и даље славе као национални хероjи у Хрватскоj. Јасно jе свима, а Србима посебно, да повратка у значаjниjем броjу у Хрватску нема“, нагласио jе Штрбац. Према његовим риjечима, Хрватска jе jедина држава на

Тужилаштво у Загребу подигло jе оптужницу против бившег командира логора за ратне заробљенике у Керестинцу Стjепана Кларића и четворице њему подређених хрватских воjника због сумње да су 1991. и 1992. злостављали и мучили 34 ратна заробљеника – припадника бивше ЈНА, воjске бивше РСК и заробљене цивиле, међу коjима су биле и жене. Оптужницу против 54-годишњег Кларића, те Дражена Павловића (46), Виктора Иванчина (59), Жељка Живеца (43) и Горана Штрукеља (44) тужилаштво jе подигло након jедногодишње истраге. За петорицу оптужених за ратни злочин против ратних заробљеника затражено jе продужење притвора због тежине кривичног дjела за коjе се терете. О том захтjеву ће послиjеподне одлучивати загребачки Жупаниjски суд на коjем ће се

Коалициjа удружења избеглица у Србиjи подржала jе мањинску изборну листу коалициjе три странке српске опозициjе у Хрватскоj – Српске народне странке, Демократске партиjе Срба и Наше странке. Подршка листи за предстоjеће изборе 4. децембра дата jе „како би се у тоj држави успоставила нова српска политика, чиjа би кључна тачка било поштовање људских права Срба у Хрватскоj“, речено jе данас на потписивању споразума о сарадњи. Споразум о сарадњи између кровне организациjе удружења избеглих из Хрватске и Коалициjе Српске народне странке, Демократске партиjе Срба и Наше странке из Хрватске потписали су у Београду лидери Миодраг Линта и троjица председника странака Милан Родић, Јован Аjдуковић и Митар Коjадиновић. Са конференциjе за новинаре

Потпредсjедник Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорад Пуповац изjавио jе да у Хрватскоj постоjе на хиљаде случаjева сличних или наjчешће jош горих од случаjа деложациjе српске породице Дробац, чиjи стан данас користи актуелни хрватски премиjер Јадранка Косор. „Сви они представљаjу велику и недовољно освиjетљену мрљу на савjести политике, правосуђа и jавности у Хрватскоj. На жалост, случаj Дробац ниjе доспио у jавност због саме породице Дробац нити због хиљада и десетине хиљада других сличних или горих случаjева, већ због данашње кориснице њиховог некадашњег стана Јадранке Косор“, рекао jе Пуповац. Он jе изразио боjазан да они коjи су `92. и `93. окретали главу или затварали врата да не би видjели како им

Према моjим информациjама, Леварово jе убоjство испланирано у Загребу, а наручила су га двоjица високих часника, jедан пуковник воjне таjне службе и jедан полициjски генерал, но учињено jе све да се то заташка, тврди новинар Жељко Ператовић У коловозу се навршило jеданаест година откако jе подметнутом бомбом на прагу родне куће у Госпићу убиjен Милан Левар, часник ХВ-а, коjи jе о ликвидациjама личких Срба свjедочио истражитељима Хашког суда. Због тога му jе пресуђено по кратком поступку. Премда jе политичка, воjна и полициjска елита на његову погребу гласно обећала да ће починитељи бити нађени и предани правди, а његова удовица Весна и тада jеданаестогодишњи син Леон добити сву потребну помоћ, до

Правни тимови Србиjе и Хрватске, коjи воде међусобне тужбе за геноцид, наћи ће се заjедно пред судиjама Међународног суда правде у Хагу прве седмице децембра, пишу београдске „Вечерње новости“. Очекуjе се да ће тада бити заказано рочиште на коме ће се утаначити даљи правни кораци у овом процесу, пошто jе Србиjа 4. новембра додатним доказима оjачала своjу контратужбу за геноцид против Хрватске. Суд ће, наjвjероватниjе, одредити рок од три до шест мjесеци да Загреб да своj одговор на нову аргументациjу Србиjе и тиме се круг достављања поднесака затвара. Лист наводи да ће уколико, у међувремену, не буде постигнут договор о међусобном повлачењу тужби и вансудском поравнању, за шта су шансе

Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир изjавио jе да главни проблеми, коjи од самог прогона муче избjегличку популациjу, нису обухваћени недавно потписаном Декларациjом о окончању расељавања и обезjеђивању траjних рjешења за угрожене избjеглице и интерно расељена лица у региону. Будимир jе рекао за Срну да избjегли и прогнани Срби из Хрватске очекуjу да буду другачиjе третирани, или бар консултовани када се доносе овакве декларациjе. Он jе нагласио да се у Декларациjи, коjу су 7. новембра у Београду потписали министри спољних послова Србиjе, БиХ, Црне Горе и Хрватске, не говори о узурпираноj приватноj имовини и поштовању основних људских и грађанских права. „Ако jе ова декларациjа имала

Oдлукoм пoвjeрeнствa зa увjeтни oтпуст, Mиркo Нoрaц ћe 25. студeнoг изaћи из зaтвoрa нaкoн oдслужeнe двиje трeћинe 15-гoдишњe кaзнe, a дa сe joш увиjeк нe знa кoликo je тoчнo српских цивилa ликвидирaнo у Гoспићу у jeсeн 1991. нити гдje су пoсмртни oстaци вeћинe жртaвa. Зa рaтни злoчин у Гoспићу 2003. oсуђeни су Нoрaц, Tихoмир Oрeшкoвић и Стjeпaн Грaндић, кoje сe тeрeтилo зa ликвидaциjу нajмaњe 50 лицa зaтoчeних у кaсaрни Пeрушић. У прeсуди je oписaнo дa je 17. oктoбрa 1991. нajмaњe дeсeтeрo цивилa из Пeрушићa дoвeзeнo нa лoкaлитeт Пaзaриштe гдje су стриjeљaни, a крвaви пир oтпoчeo je сaм Mиркo Нoрaц усмртивши jeдну жeну. Другoг дaнa, нajмaњe je 40 зaтвoрeникa прeбaчeнo нa

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић рекао jе данас у Сараjеву да су у БиХ сви незадовољни процесуирањем ратних злочина. Велимировић, коjи као члан делегациjе Републике Српске /РС/ учествуjе на техничком састанку у оквиру структуралног диjалога о правосуђу, рекао jе новинарима у Сараjеву да jе констатовано све што jе речено и у jуну – да процесуирање ратних злочина не иде своjим током, као и да има велики броj питања и проблема за коjа треба наћи рjешења различитог карактера. „РС jе посебно незадовољна резултатима досадашњег процесуирање имаjући у виду процесуирања по жртвама, али и по мjесту догађаjа и наjсложениjим предметима“, прецизирао jе Велимировић. Он jе истакао да jе

„За три године мандата Српска jе издвоjила 50 милиона КМ за повратак Бошњака, док jе ФБиХ обезбиjедила само три милиона КМ за повратак Срба у приjератна мjеста живљења. С друге стране, огромна су дуговања Федерациjе према РС и све то заjедно социjално-економску слику код нас чини тежом“, рекао jе Стевановић на конференциjи за новинаре. Он jе навео да се мора наћи неко рjешење да Српска наплати средства од ФБиХ по основу дуга Фонду ПИО РС, као и великог укупног дуга како би таj новац био враћен народу, коjи због економске кризе живи на рубу егзистенциjе. Говорећи о теми „Будимо патриоте – помозимо jедни другима како би кризу заjеднички и лакше

Прошла су четири и пол мjесеца од хапшења Владимира Миланковића и Драге Бошњака те отварања истраге. Иако jе убиjених пуно више, терете се за 31 убоjство и 38 протузаконито затворених и злостављаних цивила. Истражитељи ускоро мораjу показати резултате. – Вjеруjем Жупаниjском државном одвjетништву у Осиjеку да ће довршити истраге и подигнути оптужнице против Владимира Миланковића и свих одговорних за ратне злочине у Сиску 1991. Била сам на свjедочењу у Осиjеку, и то на дан смрти човjека коjи jе наjодговорниjи за све што се тада у граду догађало – за „Новости“ jе изjавила Вjера Солар, чиjа jе кћи Љубица jедна од жртава етничког чишћења грађана српске националности у Сиску. Као што

У интервjу бањалучком дневнику „Фокусу“ Денис Латин изразио jе „ужасно“ разочарање што jе на Програмском виjећу ХРТ-а за именовање Хловерке Новак Срзић, гласао и представник националних мањина, а то jе био Србин Драган Црногорац. Своjу улогу 90-тих када jе Хловеркина опциjа почистила Србе из Хрватске, Латин jе обjаснио да jе био „обичан новинарчић коjи jе имао 25 година“. Аутор некоћ утjецаjне „Латинице“ Денис Латин открио jе у понедjељак у интервjуу бањалучком дневнику „Фокус“ да jе до укидања те емисиjе дошло када jе мало дубље загребла по позадини убоjства Иве Пуканића. Латин у интервjуу о том убоjству ниjе рекао ништа ново, а помало jе збуњуjуће што говори о укидању емисиjе 2008.

У касарну у Хаџићима, коjу jе током протеклог рата у неколико наврата НАТО засуо осиромашеним ураниjумом, на обуку и боравак долазе углавном српски официри и воjници, припадници Оружаних снага БиХ, пише „Фокус“. „Драстичан примjер небриге нашег воjног вођства jесте боравак и обука у воjном обjекту код Хаџића, коjи jе бомбардован осиромашеним ураниjумом. Средства с те локациjе требало jе да буду измjештена у Бањалуку. Наши воjници и старjешине се већ три године упућуjу на боравак и обуку на тоj ризичноj неперспективноj локациjи. Изговор jе да то ниjе толико штетно за здравље. Колико jе штетно наjбоље знаjу наше избjеглице из Хаџића, коjе jедно по jедно одлазе с овог свиjета, углавном због карцинома“,

Београд – Спорови настали из сукоба у бившоj Југославиjи не могу се истински решити пред Међународним судом правде, односно, МСП се требао прогласити ненадлежним у случаjу тужбе Хрватске против Србиjе и противтужбе Србиjе. То jе и учињено у спору са НАТО државама – било би доследно да jе то учињено и у преосталим споровима. Мислим да решење ниjе у колективноj одговорности, већ у доследном утврђивању индивидуалне одговорности – а у том погледу и Србиjа и Хрватска су учиниле значаjне кораке напред – каже за Данас академик Тибор Варади, бивши бивши главни правни заступник Србиjе пред Међународним судом правде, одговараjући на питање да ли се његова раниjа оцена да пресуда хрватским

Бивши српски борац Јован Стевановић из Попова код Биjељине, тешко оболио и готово непокретан, живи у некадашњем jавном купатилу у центру села и преживљава од хране коjу му даjу мjештани. Од Центра за социjални рад из Биjељине мjесечно прима 60 марака, а од општине jе само jедном у 20 година добио 200 марака jеднократне новчане помоћи. У садашњем стамбеном смjештаjу од 25 метра квадратна – наjстариjем jавном купатилу у Босни направљеном 1924. године – Јово нема ни струjе, ни воде. Упркос свему, наглашава, никада ништа ни од кога ниjе тражио. Дрва за огрев добиjе од хуманих људи и од Центра за социjални рад коjи му jе ове године додиjелио 210