БЕОГРАД, 23. МАРТА (СРНА) – Суд у Хрватскоj осудио jе српског избjеглицу Николу Перенчевића на шест мjесеци затвора и плаћање надокнаде штете, затезне камате и судских трошкова у износу од 53. 200 евра зато што jе приjе рока продао своjу кућу, коjу jе обновила хрватска држава, саопштио jе Документационо-информациони центар “Веритас” из Београда. Перенчевић, избjеглица српске националности из Клобучака код Сиска, сада jе држављанин Србиjе, са пребивалиштем у Баваништу код Ковина. Хрватски суд осудио га jе у одсуству, а пресуде му jе као дипломатску пошту уручила српска полициjа. Како наводи “Веритас”, Перенчевић jе кућу продао приjе истека рока од десет година, сматраjући да му jе држава Хрватска, коjа га jе

БЕОГРАД, 24. МАРТА (СРНА) – Данас се навршава 13 година од НАТО бомбардовања тадашње СР Југославиjе, у коjем jе погинуло око 2.500 људи, од коjих 79 дjеце, а рањено и повриjеђено више од 12.500 лица. Бомбардовање jе почело 24. марта 1999. године, а током ваздушних напада, коjи су траjали 78 дана и ноћи без прекида, авиони НАТО алиjансе извршили су 30.000 ваздушних налета и испалили 50.000 разорних проjектила. Претходно jе, 23. марта, одлуку о нападу без одобрења Савjета безбjедности УН издао тадашњи генерални секретар НАТО-а Хавиjер Солана. Акциjа НАТО-а, коjу су Влада СРЈ, али и броjни правни стручњаци назвали агресиjом, услиjедила jе након неуспjешних преговора о рjешењу кризе на Косову,

БЕОГРАД, 23. МАРТА (СРНА) – Српкиње коjе су системски силоване у муслиманским и хрватским логорима током рата у БиХ послиjе изласка на слободу углавном су се одлучивале на абортусе, о чему се и данас ћути у БиХ и у свиjету. “Многе Српкиње из приватних логора у БиХ нису пуштали док нису остале у другом стању и у више наврата те су жене желеле прекид трудноће. О томе jе одлучивала медицинска комисиjа, а прекиди трудноће обављали су се у Београду”, изjавила jе Срни Душица Боjић, некадашњи руководилац Документационог центра Комесариjата за избjеглице Републике Србиjе. Боjићева наводи да нису били риjетки случаjеви да из логора буду ослобођене жене и дjевоjке у подоодмаклоj

Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић сматра да jе члан Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић исполитизовао ту институциjу и да хитно треба да буде уклоњен, jер jе то у интересу процеса тражења. Коментаришући резиме информациjе за доношење листе питања од Комитета за људска права УН, у коjeм се наводи да у БиХ постоjе проблеми у вези са избором чланова руководства Института за нестала лица гдjе присуство људи са политичким склоностима подрива кредибилитет ове институциjе и ефикасност њеног рада, Митровић jе рекао да jе сагласан са таквом оцjеном и да jедино недостаjе податак ко врши политизациjу. “Након Закључка Европске комисиjе

Воjислав Шешељ jе надчовек. Не у опаком и надменом Ничеовском смислу тог поjма, него као племенити хришћански витез од слова и врлине. Он jе то доказао своjом величанственом завршном речjу у Хашком трибуналу. Шешељ jе посрамио и поразио не само Трибунал већ и – како се живописно али сасвим примерено изразио – „мрачне силе“ коjе иза њега стоjе. Обим његовог триjумфа jе, међутим, много шири. Пре свега, он jе обезглављеноj и посусталоj нациjи личним примером доказао апсолутну премоћ и неуништивост људског духа. Макар однос снага био хиљаду према jедан, ако се на jедноj страни налази само гола сила и ништа више, а на другоj усамљен слободан поjединац одлучан да се

ЗВОРНИК, 22. МАРТА (СРНА) – Представници Међународне комисиjе за нестала лица (ИЦМП) и Института за нестала лица БиХ говориће на jавноj трибини у Зворнику о процесу тражења и идентификациjе несталих, као и правима породица несталих лица, коjа су дефинисана законом о несталим лицима БиХ. Осим представника невладиног сектора и локалних власти, у име ИЦМП-а присуствоваће – шеф кабинета директора за западни Балкан Клаудиjа Куљух, шеф Одjељења за координациjу идентификациjа Един Јашарагић и представник Одjељења правде и инициjативе цивилног друштва Викториjа Ружићић Токић, саопштено jе из ИЦМП-а. Скуп, коjи организуjе ИЦМП, намиjењен jе првенствено за породице насталих. Трибина, коjа ће бити одржана у згради СО Зворник, заказана jе за 10.30 часова.

САРАЈЕВО,(СРНА) – На састанку делегациjа Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске са представницима Српске у Парламентарноj скупштини БиХ закључено jе да се изврши детаљна анализа примjене Закона о несталим лицима БиХ. “Закључено jе да представници из Српске у наредним данима изврше детаљну анализу примjене овог закона, jер он ниjе примjењен, а ниjе успостављена ни централна евиденциjа несталих”, рекао jе предсjедаваjући Клуба српских делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац. Кошарац, коjи jе и шеф Координационог тима Владе Српске за истраживање ратних злочина и тражење несталих лица, истакао jе да Савjету министара БиХ треба упутити инициjативу да донесе одлуку о суспензиjи постоjећег Управног одбора

САРАЈЕВО, 20. МАРТА /СРНА/ – Тужилаштво БиХ jе запримило захтjев породица да идентификациjа и обдукциjа посмртних остатака десет Срба ексхумираних приjе годину и по дана на подручjу села Залазjе код Сребренице буде обављена у Републици Српскоj. Из Тужилаштва jе речено Срни да ће бити размотрен оваj захтjев, коjи jе подниjело свих десет породица настрадалих Срба, али да законска процедура обавезуjе ову институциjу да поступи само према захтjевима Института за нестала лица БиХ. “То значи да се чланови породица могу обратити Институту за нестала лица БиХ са оваквим захтjевом”, речено jе у Тужилаштву. Слађана Глигић, чиjи jе отац jедан од страдалих на Петровдан 1992. године, рекла jе Срни да су породице

САРАЈЕВО, 20. МАРТА /СРНА/ – Академик из Сараjева Мухамед Филиповић тврди да jе идеjа о бошњачкоj држави и данас присутна код поjединих високопозиционираних бошњачких политичара. “Због идеjе о бошњачкоj држави, неке особе и данас фигурираjу веома високо у бошњачкоj политици, али таква идеjа jе неизводљива”, рекао jе Филиповић. Филиповић jе за федералне медиjе испричао да су заговорници идеjе о стварању муслиманске државице у рату били Алиjа Изетбеговић и Харис Силаjџић. Он jе навео да jе Алиjа Изетбеговић потписао споразум у Женеви, у љето 1993. године, коjим се прихвата приjедлог међународне заjеднице о уређењу БиХ као униjе три различите државе. Према Филиповићевим риjечима, овим потписом унутар БиХ би се створила муслиманска

ЗАГРЕБ, 19. МАРТА (СРНА) – У загребачком Жупаниjском суду данас jе за понедjељак, 26. март, одгођено суђење бившем помоћнику министра унутрашњих послова Хрватске Томиславу Мерчепу, коjи jе оптужен за ратни злочин против српских цивила на подручjу Загреба, Пакраца и Кутине краjем 1991. године. Суђење jе одгођено, jер jе утврђено да jе члан судског виjећа Јадранка Мандушић у истрази испитивала jедног од свjедока, преносе хрватски медиjи. До почетка суђења требало би да буде именован нови члан трочланог судског виjећа пред коjим би суђење формално требало да почне испочетка. Мерчеп jе раниjе, након читања оптужнице, изjавио да се не осjећа кривим. Он jе оптужен за убиство 43 људи, међу коjима су и

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Међународна комисиjа за нестала лица (ИЦМП) годинама jе прикривала да су посмртни остаци пуковника Авде Палића, команданта Жепачке бригаде Армиjе РБиХ коjи jе нестао у септембру 1995, пронађени jош 2001. године у масовноj гробници у околини Рогатице, како би власти Републике Српске држала под сталним политичким притиском, пише “Прес”. Лист jе у посjеду повjерљивог дописа ОХР-а од 29. jануара 2007. године у коме jе Петер Бас Бакер, тадашњи замjеник високог представника, у име Комисиjе Владе Републике Српске за рjешавање судбине несталог Палића, тражио од директорке ИЦМП-а Кетрин Бомбергер да ДНК узорке Палићевих сродника циљано упореди са неидентификованим тиjелима ексхумираним у новембру 2001. године у Враголовима, селу надомак

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Директор Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске Јанко Велимировић изjавио jе да jе Центар урадио све што jе било у његовоj моћи да се предмети ратних злочина што квалитетниjе припреме и прослиjеде надлежним правосудним органима, те истакао да jе чињеница да се могло више, али да расположива финансиjска средства то нису дозвољавала. Он jе напоменуо да би се овом, прилично осjетљивом проблематиком требало бавити много више извршилаца у односу на броj службеника коjи се тренутно налазе на евиденциjи Центра. “У ситуациjи смо да по систематизациjи имамо много већи броj извршилаца, али се због немогућности запошљавања налазимо у оваквоj позициjи. Даjемо максимум, али jе то недовољно да

БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Посланик СДА у Представничком дому парламента БиХ Шемсудин Мехмедовић наjбољи jе одговор на питање да ли jе БиХ потребно правосуђе какво данас има, jер би у свакоj нормалноj земљи особа попут њега већ одавно била у затвору, а не у парламенту, рекао jе предсjедника Републичке организациjе породица погинулих и заробљених воjника и несталих цивила Недељко Митровић. “(Мехмедовићево) образложење да ништа ниjе знао о злочинима коjе су починили муџахедини на подручjу Тешња док jе био начелник Центра jавне безбjедности /ЦЈБ/ просто су невjероватни и вриjеђаjу интелигенциjу сваког мислећег човjека”, истакао jе Митровић, оцjенивши да српски посланици у парламенту БиХ не смиjу одустати од захтjева да се преиспита Мехмедовићева

Дoбрa сурaдњa нaдлeжних oргaнa, пoвjeрeњe и исти стaндaрди у пoступцимa услoв су зa eфикaсниje прoцeсуирaњe пoчинилaцa рaтних злoчинa, aли би трeбaлo вoдити вишe рaчунa и o жртвaмa, рeчeнo je нa oкруглoм стoлу “Нужнoст учинкoвитиjeг прoцeсуирaњa рaтних злoчинa jaчaњeм рeгиoнaлнe сурaдњe и прoцeсуирaњeм зaпoвjeднo oдгoвoрних oсoбa” oдржaнoм у Зaгрeбу. Oтвaрajући скуп, вoдитeљицa Дoцумeнтe Вeснa Teршeлич нaглaсилa je дa joш увиjeк ниje ствoрeн дoбaр oднoс прeмa жртвaмa рaтних злoчинa, пoзивajући свe нaдлeжнe нa прeкид прaксe нaплaћивaњa судских трoшкoвa oд oних кojимa су oдбиjeнe тужбe прoтив Хрвaтскe, aли и нa успoстaвљaњe фoндoвa из кojих би свe жртвe билe oбeштeћeнe. – Jeдинe цивилнe жртвe рaтa у Хрвaтскoj кojимa ниje признaт стaтус jeсу цивилнe жртвe српскe нaциoнaлнoсти –

Прва особа коjа jе требало да се нађе на оптужници за злочине над Србима у “Лори 2” jе тадашњи командант воjне полициjе генерал Мате Лаушић, а током поступка утврдило би се ко jе у тоj хиjерархиjи од високопозиционираних политичара и припадника воjске знао за догађаjе у том сплитском логору, а ниjе урадио ништа да их сприjечи, изjавио jе предсjедник Далматинског комитета за људска права Тончи Маjић. Он сматра да jе суђење за ратне злочине у случаjу “Лора 2” требало да почне много раниjе. “Нико нормалан из хрватског правосуђа не може да обjасни шта се дешавало са ‘Лором 2’ посљедњих пет и више година када су сви свjедоци били доступни, када