БИЈЕЉИНА, 2. АПРИЛА /СРНА/ – Шездесттрогодишњи Цвиjан Бабуновић, jедан од страдалника у воjном затвору у Тузли 1992. године и jедан од броjних заробљеника коjе jе стражар Иван Колер континуисано три мjесеца злостављао физички и психички, сматра да нови претрес у „случаjу“ Колер може бити само „`нова фарса, jер судови у Федерациjи БиХ суде само Србима“. „Нада да ће правда ипак бити достижна – мала jе, мада постоjи, али, с обзиром да се у свим досадашњим случаjевима судило и да су кривим проглашавани Срби, мала jе шанса да ће у овом случаjу бити другачиjе“, рекао jе Срни Бабуновић, коjи jе био тешко рањен 15. маjа у Тузланскоj колони и коjи jе

БЕОГРАД, 2. АПРИЛА /СРНА/ – За хрватску државу било би добро да пронађе „топничке дневнике“ и обjелодани их како би сприjечила jош jедан шок нациjе када виjеће Хашког трибунала, како се очекуjе, потврди првостепену пресуду хрватским генералима за удружени злочиначки подухват у хрватскоj акциjи „Олуjа“, оциjенио jе директор „Веритаса“ Саво Штрбац. Он jе за Срну изjавио да jе „логична и одраз реалног стања у предмету“ изjава главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца да Тужилаштво више не инсистира на достављању докумената коjи се односе на „Олуjу“. Штрбац jе обjаснио да за окончање процеса хрватским генералима то више неће бити потребно па се и не инсистира на достави докумената. Шеф „Веритаса“ истакао

БЕОГРАД, 2. АПРИЛА /СРНА/ – У некада другом по величини српском граду – Сараjеву приjе протеклог рата живjело jе око 160.000 Срба, а данас их има максимално око 8.000, изjавио jе секретар Министарства за људска права и избjеглице БиХ Драго Ковач. „Политика jе jош доминираjући проблем и то jе оно што и ово мало Срба тjера из Сараjева“, рекао jе Ковач за београдску „Политику“. Он тврди да су Срби у Сараjеву грађани „не другог него трећег реда“ и да због „системске институционалне опструкциjе сараjевских власти, боље рећи бошњачких, више и нема Срба коjи би жељели да се врате у своj родни град“. „Постоjи реална опасност од потпуног нестанка Срба са

БАЊАЛУКА, 2. АПРИЛА (СРНА) – Свештеник Српске православне цркве (СПЦ) у Зеници Боjан Глишић изjавио jе да на подручjу ове општине живи око 320 породица, односно нешто више од хиљаду Срба, што jе у односу на предратних више од 40.000 незнатан броj. Он jе навео да Срби у Зеници сада немаjу проблема у односима са Бошњацима и Хрватима, али да су њихови проблеми углавном егзистенциjалне природе jер нема ни посла ни одрживог повратка. „Морам да негодуjем и да упозорим на чињеницу да од 2005. године нико од званичника Републике Српске и БиХ, изузев недавно потпредсjедника Федерациjе БиХ Светозара Пударића, ниjе посjетио зеничке Србе и питао их могу ли им некако

ЗАГРЕБ, 2. АПРИЛА (СРНА) – Пред загребачким Жупаниjским судом данас ће бити настављено суђење Томиславу Мерчепу, ратном савjетнику министра унутрашњих послова, оптуженом за ратни злочин против цивила српске националности на подручjу Загреба, Пакраца и Кутине краjем 1991. године, jављаjу хрватски медиjи. На посљедњем рочишту, током испитивања свjедока Стеве Браjеновића, Мерчепу jе позлило, због чега jе расправа била прекинута. Приjе тога свjедочили су и Миодраг Вучковић и Никола Пелеш. Ниjедан од њих ниjе директно теретио Мерчепа за злостављања. Вучковић, коjи jе физиотерапеут у Вараждинским топлицама, говорио jе о околностима привођења, током коjег, како jе рекао, ниjе претрпио никакве повреде. Изjавио jе да се ниjе распитивао о судбини несталих родитеља, додаjући да

ПЛИТВИЦЕ, (СРНА) – Хрватски предсjедник Иво Јосиповић назвао jе данас праведним поступком догађаjе на Плитвицама од приjе 21 годину када су хрватски полицаjци кренули да успоставе власт на том подручjу, што се сматра почетком рата. Јосиповић jе рекао да jе тада било „правдено први стати на том мjесту и бранити хрватску домовину“, те „штитити вриjедности коjе су дио уставног поретка“. Он jе на Плитвицама, гдjе jе присуствовао обиљежавања 21 године од првог озбиљениjег сукоба хрватских „редарственика“ са српском полициjом у Националном парку, рекао да Хрватска данас „слави слободу, мир, храброст, jунаштво, домољубље, праведност“. „Како се 90-их било храбро и праведно борити против четничких идеjа, као што jе то било и

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Потпредсjедник Савеза логораша Републике Српске Никола Ристић сматра да одлука Врховног суда Федерациjе БиХ, коjом jе наложено да се поново суди бившем стражару Ивану Колеру, потврђуjе да Тужилаштво БиХ избjегава да казни праве наредбодавце и извршиоце злочина над припадницима ЈНА 1992. године у Тузли. „Тужилаштво БиХ поново показуjе своjу пристрасност и настоjи своjим тужбама одредити карактер рата у БиХ“, рекао jе Ристић Срни. Он jе додао да такав однос Тужилаштва БиХ не иде у прилог српским жртавама рата у БиХ, због чега представници извршне и законодавне власти Републике Српске требаjу озбиљно да схвате предмете ратних злочина и да сагледаjу шта им то ради Тужилаштво БиХ. Ристић jе

БАЊАЛУКА, 30. МАРТА /СРНА/ – Питање рехабилитациjе генерала Драже Михаиловића jе сада искључиво ствар Србиjе, као што су ханџар дивизиjе на терету службеног Сараjева и његове историографиjе, изjавио jе извршни секретар СНСД-а Раjко Васић. Васић jе рекао да jе српски и србиjански антифашизам, за разлику од других, толико jак и тако дубоко уграђен у темеље европске цивилизациjе да може да поднесе рехабилитациjу било кога. Извршни секретар СНСД-а jе оциjенио да назнаке из кабинета члана Предсjедништва БиХ Жељка Комшића да би могао бити покренут процес повлачења амбасадора БиХ из Београда у случаjу судске рехабилитациjе генерала Михаиловића представљаjу наставак двадесетогодишњег притиска на Србиjу и Србе како би у историjи траjно остали као

БАЊАЛУКА, 30. МАРТА /СРНА/ – Организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске подниjела jе данас Првом основном суду у Београду приватну тужбу против лидера ЛДП-а Чедомира Јовановића због његове тврдње да jе „Република Српска „геноцидна творевина“, потврдио jе Срни предсjедник ове организациjе Недељко Митровић. „Јовановић jе оваквом тврдњом увриjедио све српске жртве из Другог свjетског и одбрамбено-отаџбинског рата, jер jе позната чињеница да jе Република Српска створена на простору гдjе jе геноцид почињен над српским народом у Другом свjетском рату, док jе у протеклом грађанском рату било покушаjа да се таj геноцид доврши“, истакао jе Митровић. Приватну тужбу против Јовановића поднио jе правни заступник Организациjе породица заробљених,

ЗАГРЕБ, /СРНА/ – У загребачком Жупаниjском суду одгођено jе суђење за ратне злочине Томиславу Мерчепу, ратном савjетнику министра унутрашњих послова и команданту резервне jединице МУП-а, jер jе оптуженом позлило. Јуче jе требало да буду саслушани нови свjедоци злочина почињених на загребачком, кутинском и пакрачком подручjу. Мерчеп се терети да jе од 8. октобра до половине децембра 1991. лично наредио незаконита хапшења 52 цивила, наjвећим диjелом Срба, као и мучења и убиства 43 цивила са загребачког, кутинског и пакрачког подручjа. Због злочина у Пакрачкоj Пољани, али и у логору на Загребачком велесаjму Мерчеп jе ухапшен 10. децембра 2010. године. Одмах по хапшењу смjештен jе у болницу, jер jе имао посљедице можданог

Бивши командант Главног штаба Воjске Републике Српске /ВРС/ Ратко Младић рекао jе пред Хашким трибуналом да „држава БиХ не постоjи“ и да jе за њега држава Република Српска у чиjем jе „стварању учествовао“. Младић jе замjерио свом браниоцу Бранку Лукићу и тужиоцима што помињу БиХ као државу, преносе београдски медиjи. „Држава БиХ, шта jе то? То не постоjи. Да jе рекао Федерациjа БиХ – то постоjи по Деjтонском споразуму“, рекао jе Младић. Младић jе на jучерашњоj статусноj конференциjи неколико пута поновио да су Срби са обjе стране Дрине „исти народ“, а Београд jе назвао „главним градом српског народа“. Он jе рекао и да jе „ратни злочин против мира учињен против

Загреб — Интерна полициjска истрага показала jе да jе Игор Бенета, jедан од оптужених за масакр српских стараца у Груборима код Книна, августа 1995, починио самоубиство. МУП jе истрагу покренуо након што су поjедини медиjи почели да нагађаjу да jе Бенета убиjен, због сумњивих околности налажења и идентификациjе његовог тела. Хрватски министар унутрашњих послова Ранко Остоjић jе пре данашње седнице владе новинарима потврдио да jе истрага показала да jе Бенета починио самоубиство вешањем. За масакр шесторо српских стараца краjем августа 1995. у селу Грубори и спаљивање скоро свих кућа у селу, осим Бенете, оптужени су и Франо Дрљо и Божидар Краjина, командири у Антитерористичкоj jединици Лучко. Суђење jе почело у

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Чланови породица несталих Срба сараjевско-романиjске региjе усвоjили су закључке коjим траже опозив члана Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ из Републике Српске Милутина Мишића због неодазивања састанцима породица несталих и непоштовања одлука Народне скупштине Републике Српске. „Пошто директори Института не поштуjу Закон о несталим лицима БиХ, тражимо од Савjета министара БиХ да не финансира Институт у наредном периоду“, други jе закључак коjег су усвоjиле породице несталих Срба Сараjевско-романиjске региjе након данашње посjете Оперативном тиму за тражење несталих лица Републике Српске у Бањалуци. Чланови породица несталих Срба Сараjевско-романиjске региjе траже да се замрзне рад са Институтом за нестала лица БиХ све док се не именуjу чланови Управног

ВИШЕГРАД, (СРНА) – У БиХ jе током протеклог рата нестало око 30.000 лица, од чега су двиjе трећине пронађене и идентификоване, подсjетио jе данас представник Међународне комисиjе за нестала лица /ИЦМП/ Метjу Холидеj на jавноj трибини за породице несталих лица у Вишеграду. Према његовим риjечима, Република Српска потражуjе jош 1.709 несталих Срба. „Сврха овакве трибине jесте да се чланови породица несталих упознаjу о процесу тражења несталих особа, али и о своjим правима прописаним Законом о несталим лицима БиХ коjи jе усвоjен 2007. године“, рекао jе Холидеj, коjи jе координатор Одjељења правда и инициjатива цивилног друштва у ИЦМП-у. Он jе додао да су истраживања ИЦМП-а показала да многе породице несталих нису

БАЊАЛУКА, 28. МАРТА /СРНА/ – Институт за нестала лица БиХ jе за четири године свог рада пронашао свега 16 несталих Срба, а Република Српска jош увиjек потражуjе 1 709 Срба несталих у протеклом рату. Руководилац Оперативног тима за тражење несталих лица Републике Српске Горан Крчмар рекао jе након данашњег састанка са представницима породица несталих Срба Сараjевско-романиjске региjе да jе од формирања Института 2008. године до данас идентификовано 3 998 тиjела, од чега свега 92 српске националности, од коjих jе 16 пронашао Институт. Крчмар jе рекао да jе у вриjеме постоjања Канцелариjе за тражење несталих лица Републике Српске до 2008. године просjек идентификованих Срба на годишњем нивоу износио 320, док jе