arrow up
srna.png

САНИРАНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ

ЗВОРНИК, (СРНА) – Завршен jе главни дио санациjе Спомен-обиљежjа припадницима Воjске Републике Српске (ВРС), полициjе и цивила на Црном врху код Зворника, коjе jе више пута оскрнављено, а потребно jе jош замиjенити сломљени дио плоче, потврдио jе данас предсjедник Скупштине Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Зворник Миливоjе Марковић. Марковић jе рекао новинарима да су око Спомен-обиљежjа изливени армирани бетонски стубови са вазнама, те у непосредноj близини постављени бетонски сто и клупе за одмор посjетилаца. Истичући да су радови коштали 1.500 КМ, коjе jе из буџета обезбиjедила општина Зворник, Марковић jе рекао да jош треба наћи извођача коjи ће санирати сломљени дио Спомен-плоче. Он каже да

sud5.jpg

УКИНУТ ПРИТВОР ОСУМЊИЧЕНОМ ЗА УБИСТВО СРПСКОГ ЦИВИЛА

ЛИВНО, 11. МАЈА /СРНА/ – Кантонални суд у Ливну данас jе ослободио бившег припадника Хрватског виjећа одбране /ХВО/ Илиjу Павића /41/ из Подхума код Ливна коjи се терети за убиство српског цивила Милорада Црнчевића. Расправно виjеће jе одбило приjедлог Тужилаштва да се осумњиченом за ратни злочин продужи притвор и дониjело рjешење коjим се Павић након jедномjесечног притвора пушта на слободу, потврђено jе из суда. Предсjедник Кантоналног суда Недим Бегић рекао jе Срни да jе Кантонални суд неспорно утврдио да се осумњичени терети за кривично дjело коjе jе за посљедицу имало смрт jедног лица и за коjе се може изрећи казна од 10 или више година затвора, те да jе осумњичени

aleksandra_pandurevic.jpg

СРПСКА ДА ПРОЦЕСУИРА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА!

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, /СРНА/ – Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Александра Пандуревић изjавила jе данас да се Стратегиjа за процесуирање ратних злочина ни након четири године од усваjања не спроводи и нема ефеката, због чега би Српска сама требало да почне процесуирање ратних злочина почињених над Србима. Пандуревићева jе навела да ће се сутра пред парламентом БиХ наћи анализа спровођења Стратегиjе за процесуирање ратних злочина из коjе се види да БиХ има законе, институциjе, али нема резултата. Она jе истакла да овакав рад правосуђа БиХ даjе пунуо право и приморава Републику Српску да преузме jурисдикциjу по универзалном принципу надлежности, jер се не може више трпити оваква тираниjа правосуђа БиХ,

mercep_u_sudu.jpg

„Мерчепови људи су ме мучили“

Загреб – У наставку суђења ратном саветнику у МУП-у Томиславу Мерчепу исказ је дао бивши помоћник владиног комесара за Пакрац Ђорђе Гуњевић. Мерчеп се терети за хапшење 52 и мучења и ликвидацију 43 српска цивила из Загреба, Пакраца и Кутине. Он је потврдио да су га у октобру 1991. припадници Мерчепове јединице заточили и пребили у Пакрачкој Пољани, где га је испитивао и сам Мерчеп. Гуњевић је испричао да су 11. октобра 1991. двојица униформисаних мушкараца дошла по њега у канцеларију у Кутини, где је радио као помоћник владиног комесара задужен за здравство и социјално старање. Рекли су му, како је навео на суђењу, да га воде у Пакрачку Пољану

srna.png

ЂОКИЋ: ОЧЕКУЈЕМО ДА СЕ У ТУЗЛИ НЕ ПОНОВИ ДОБРОВОЉАЧКА

БАЊАЛУКА, 8. МАЈА /СРНА/ – Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић очекуjе да ће обиљежавање 20 година од страдања припадника ЈНА у Тузли 15. маjа протећи без вриjеђања учесника скупа, као што се то недавно десило у Добровољачкоj улици у Сараjеву. „Апелуjемо на власти у Тузли да предстоjећи скуп буде другачиjи у односу на Добровољачку, jер ако не би било другачиjе онда би то био велики проблем“, рекао jе Ђокић на конференциjи за новинаре у Бањалуци. Наводећи да jе више представника разних организациjа упозоравало да ће се, ако се у Тузли „понови Добровољачка“, супротставити обиљежавању страдања припадника других народа у РС, Ђокић jе рекао да Српскоj ниjе

Mazic.jpg

Влада би се морала испричати

Чини се да ни 17 година након „Бљеска“ и „Олуjе“ jавност jош ниjе спремна да прихвати чињеницу да су у тим „величанственим“ воjно-редарствена акциjа почињени ратни злочини, углавном над цивилима? Чини се да ни 17 година након „Бљеска“ и „Олуjе“ jавност jош ниjе спремна да прихвати чињеницу да су у тим „величанственим“ воjно-редарствена акциjа почињени ратни злочини, углавном над цивилима? Називати акциjе у коjима jе убиjено више десетина или стотина цивила „величанственим“, напросто jе непристоjно. Да jе било само неколико случаjева коjи су адекватно санкционисани, могло би се говорити о поjединачним злочинима, коjи нису били део плана. Но, у обе су акциjе почињени злочини коjи упућуjу на то да су

dusko_tomic.jpg

ТОМИЋ: ИЗЕТБЕГОВИЋ ЗНАО ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА

БАЊАЛУКА, 7. МАЈА /СРНА/ – Руководство некадашње Републике БиХ са Алиjом Изетбеговићем на челу било jе добро упознато са злочинима над Србима у Сараjеву, тврди адвокат Душко Томић, коjи то доказуjе строго повjерљивом информациjом Службе воjне безбjедности Армиjе БиХ од 29. маjа 1992. године. Информациjу броj 73 потписао jе и руководству у Сараjеву упутио начелник те службе Фикрет Муслимовић, коjи прецизира примjере злочина над Србима чиjи су кључни актери jуришници Армиjе БиХ – Јука Празина, Нермин Узуновић, Ахмет Крка и извjесни Сендан и Кимун, пишу „Вечерње новости“. Њихови злочини нису никаква таjна ни за муслиманску воjну обавjештаjну службу, ни за руководство коjе jе предводио Изетбеговић, али jе извjесно да никада

Lopare.jpg

ОТВОРЕНА СПОМЕН СОБА ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА И ЦИВИЛИМА

ЛОПАРЕ, (СРНА) – У Дому културе у Лопарама данас jе, у оквиру обиљежавања крсне славе општине – Ђурђевдана, освештана и отворена Спомен соба за 242 погинула борца и 15 цивилних жртава са подручjа ове општине из протеклог рата 1992-1995. године. Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василиjе служио jе парастос за све погинуле у протеклом отаџбинском рату испред Централног спомен обиљежjа „Јунацима Маjевице“ у Лопарама . Цвиjеће на споменик положили су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, делегациjе Борачке организациjа, породица погинулих бораца и представници општина Угљевик, Брчко Биjељина и Лопаре. У присуству броjних гостиjу из сусjедних општина ломљење славког колача обавили су начелником општине Раде Савиће и владика

romi-skabrnja.jpg

Ромкиња Мира: Какви су то католици који су били спремни убијати нашу дјецу? Задрани: Што ће ми Роми ту, нека иду тамо одакле су дошли!

УЗ ПРАТЊУ полициjе ромске обитељи синоћ су напустиле Шкарбњу. „Нисмо пристали него смо присиљени отићи“, рекла jе Мира Ђаниjа. „Ми смо Хрвати и католици. То су били и наши дjедови и прадjедови. Ту у Шкабрњи вриjеђали су нас и говорили нам да смо четници. Не знам откуд њима право да буду већи Хрвати и католици од нас. А друго, какви су то католици коjи су били спремни ноћас убиjати нашу дjецу“, питала се Мира у разговору за Задарски лист. „Приjете да ће нас убити, нашу дjецу, нас да ће запалити и ми морамо отићи“, додала jе Мира, а њен супруг Анте се надовезао: „Криви су мjештани, предсjедник опћине и много

Срна

ВЕЛИМИРОВИЋ: НАСТАВАК АКТИВНОСТИ НА ПРИКУПЉАЊУ НОВИХ ДОКАЗА

БАЊАЛУКА, 4. МАЈА /СРНА/ – Републички центар за истраживање ратних злочина и МУП Републике Српске наставиће активности на прикупљању нових доказа и подршке правосудним институциjама, како би се коначно процесуирали сви ратни злочини почињени над Србима и припадницима ЈНА приjе 20 година у БиХ, изjавио jе директор овог центра Јанко Велимировић. „Нове доказе о почињеним ратним злочинима над Србима и припадницима ЈНА у `Добровољачкоj`, `Тузланскоj колони` и многим другим мjестима доставићемо на увид Тужилаштву БиХ и Специjалном тужилаштву за ратне злочине Србиjе“, рекао jе Велимировић Срни. Коментаришући понашање медиjа у Федерациjи БиХ /ФБиХ/ током jучерашњег обиљежавања 20. годишњице страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици у Сараjеву, Велимировић jе рекао да

srna.png

ОМОГУЋИТИ МЛАДИЋЕВОЈ И КАРАЏИЋЕВОЈ ОДБРАНИ УВИД У АРХИВУ ВРС

БАЊАЛУКА, 4. МАЈА /СРНА/ – Републички центар за истраживање ратних злочина очекуjе да ће Министарство одбране БиХ позитивно одговорити на захтjев тимова одбране генерала Ратка Младића и бившег предсjедника Републике Српске Радована Караџића пред Хашким трибуналом и омогућити им увид у архиву Воjске Републике Српске /ВРС/, чиjи се наjвећи дио тренутно налази у касарни „Козара“ у Бањалуци. „Представници Републичког центра за истраживање ратних злочина и Министарства одбране БиХ требало би да ускоро у Сараjеву одрже радни састанак ради усаглашавања ставова и процедура у вези с увидом у архиву Воjске Републике Српске“, потврдио jе Срни директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић. Велимировић jе закључио да ће институциjе Републике

snv-baner.jpg

Нoвa aкциja у трaжeњу нeстaлих

Kрaj дугoг и нeизвjeснoг путa дoчeкaли су члaнoви пoрoдицa 21 жртвe српскe нaциoнaлнoсти, углaвнoм цивилa, идeнтифицирaних 19. aприлa нa зaгрeбaчкoj Шaлaти. Пoрoдицaмa жртaвa министaр брaнитeљa Прeдрaг Maтић пoручиo je дa Влaдa жeли прoнaћи свe нeстaлe, бeз рaзликe ткo je пoгинуo, кaдa je пoгинуo, збoг чeгa je пoгинуo, и бeз пoлитизирaњa сa људским судбинaмa. Kрaj дугoг и нeизвjeснoг путa дoчeкaли су члaнoви пoрoдицa 21 жртвe српскe нaциoнaлнoсти, углaвнoм цивилa, идeнтифицирaних 19. aприлa нa зaгрeбaчкoj Шaлaти. Tиjeлa стрaдaлих у врeмeну oд 1991. дo 1995. гoдинe eксхумирaнa су из мaсoвних, зajeдничких и пojeдинaчних грoбницa у Meдaримa, Kнину, Koрeници, Пeтрињи, Житнику и Kукуњeвцу, jeднo je тиjeлo eксхумирaнo нa Нoвoм грoбљу у Вукoвaру joш 1998,

spanovic.jpg

Зaгoнeтнa смрт Moмчилa Шпaнoвићa у Kрстињи

To je пo свeму стрaшaн злoчин, и кaкo je пoчињeн прeмa стaрoj oсoби и прeмa нaчину нa кojи je чoвjeк умoрeн, и симбoлици кojу je пoчинилaц изa сeбe oстaвиo. Дoшли смo сaмo сa jeдним oчeкивaњeм: дa сe утврди ткo je тo пoчиниo и зaштo – кaзao je сaбoрски зaступник СДСС-a Mилoрaд Пупoвaц пoвoдoм убojствa Moмчилa Шпaнoвићa (75) из Kрстињe у Oпћини Вojнић. – У oвoм су крajу приje jeдaнaeст гoдинa нa три лoкaциje билe пoстaвљeнe eксплoзивнe нaпрaвe, oд кojих je стрaдaлo пeтeрo људи из рeдoвa дoмицилнoг стaнoвништвa и jeдaн пoлицajaц кojи je дoшao нa увиђaj. Сви oни дaнaс су тeшки инвaлиди, aли бaр ниткo ниje изгубиo живoт. Пoсљeдицe зa пoврaтaк

Дакића не пуштају из притвора

Непуну годину након што jе ухапшен на граничном приjелазу БИХ-а и Републике Србиjе, пред карловачким Жупаниjским судом започело jе суђење Мили Дакићу (81) због потицања на убоjство троjице и тешко рањавање jедног полицаjца ПУ карловачке. Напад се догодио у седам уjутро 4. аугуста 1991. на тзв. Шарчевом крижу у Крњаку, на магистралноj цести за Плитвице, код лиjевог одвоjка цесте за Воjнић. Тjедан дана након почетка процеса, изванрасправно виjеће трећи jе пут одбило приjедлог одбране да се Дакић брани са слободе, иако се с тиме двапут сложило Државно одвjетништво. За наведено jе дjело било оптужено седам особа, а првооптужени су били Миле Дакић, у одсуству осуђен на 20 година затвора, те

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Даница

И Даницу Бошковић, старију Цвитину ћерку, животна лађа је понијела далеко од

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.