Прича о којој се скоро 30 година ћути Аутор: Марин Влаховић Ове године, навршиће се пуних десет година од када је Сања Kнежевић, тада деветнаестогодишња студентица хрватског језика и књижевности, написала интимно и надасве дирљиво писмо, свом прерано и изненадном преминулом тати, хрватском бранитељу. Писмо под насловом ”Kад умреш, више ниси бранитељ” и снимку објављену у телевизијским емисијама на ХРТ-у, прочитало је, и погледало, стотине хиљада Хрвата. У писму, између осталог, Сања Kнежевић пише сљедеће: ”Питаш се како смо ми. Па лоше смо. У папирологији проводимо сате и сате. Врте нас у круг с папирима. Толико потврда, доказа. За што? Јесу ли и тебе 91′ тражили толико потврда, папира? Знам

САМИ, СИРОМАШНИ, ГЛАДНИ, БЕЗ СТРУЈЕ – Христос се роди!   Здјела купуса од јучер и лонац воде који увијек стоји у куту његове плоче једино је што још може загријати стари шпорет баке Љубе Обрадовић (88) из Листоваче. Готово се може чути хладноћа коју јој снажна бура уноси кроз окно и преко прага, иако су и прозор и врата затворени. На зиду су два календара, један из 2007., а други је од прошле године. Између њих петролејска лампа. Kреденац је од земљаног пода издигнут циглама. У њему су три сата, све један прати другога. Kревет у куту уредно је сложен. Погрбљена старица слабо види, а чује само ако јој се

Светозар Ливада је анализирајући период од 131 године, колико се на простору Хрватске врше организовани пописи становништва, после детаљне анализе података спроведених и по жупанијама, регијама и градовима, из свега извукао неколико кључних закључака о даљој будућности Срба у овој земљи. Први закључак је да су све до краја 19. века, на простору Хрватске живели готово искључиво само Хрвати и Срби. „Пописи из 1900. и 1910. бележе скоро удесетостручење ‘осталих’ националности, осетно смањење броја и удела Хрвата (са преко 80 на испод 70 процената, што је и најмањи забележени удео Хрвата у Хрватској у свих 14 пописа), док је удео Срба остао на стабилних 16-17 процената.“ Анализирајући податке добијене након

Некадашњи министар одбране и здравства Хрватске и функционер ХДЗ-а Андрија Хебранг тражи избацивање ћирилице из Вуковара и наплату ратне штете од Србије и Црне Горе у висини од 300 милијарди долара. Он поручује да треба „укинути терор ћирилице“ и тврди да су ћирилични натписи били „на свакој испаљеној гранати“. „У новој години прижељкујем закон о Вуковару, са којим би се, бар дјелимично, одужили граду који је сломио кичму српском агресору и омогућио ослобађање Хрватске“, поручује овај десничар, некада веома близак првом хрватском предсједнику Фрањи Туђману. Хебранг жели да изједначи наставне програме у српским школама са хрватским програмима, односно да српска дјеца уче историју онако како је види хрватска страна. Он

Ревносни Суботичани не планирају да пусте да ово тек тако прође „Вратит ће се Иван с тисућу момака, пјеват ће се пјесме наших купрешака“. Ови стихови део су проусташке песме Марка Перковића Томпсона која се, веровали или не, јуче заорила са Радија Суботица, оставивши слушаоце у неверици. Чак и да не знамо о чему говори песма, сама чињеница да је изводи један од највећих мрзитеља српског народа, хрватски певач Томпсон, била би довољна за осуду Радија Суботица, радио станице која би требало да служи као градски сервис овог града. Ствар је још црња уколико знамо о чему ова песма пева. У питању је песма „Мој Иване“ која, као и већина

СЕРИЈА – СРБИ У ХРВАТСКОЈ, ПОЛОЖАЈ, ПРАВА, ЖИВОТ (3) Пише: Здравко Елез Почетком деведесетих година прошлог века Југославија је пуцала по свим шавовима баш онако како су замислили ЦИА планери, још 15-так година пре тога. Америка је намирисала крв и покренула своју пропаганду и ратну машинерију како би што пре остварила зацртани план уз обилато менторсто Ватикана и Немачке и других западних сила, а то је да се Балкан распарча и створе банана државице. ПОЧЕЛО ОД СЛОВЕНИЈЕ: Напад на тенкове ЈНА у Рожној Долини Словенија је прва повукла ногу и прогласила независност, а потом су истим путем кренуле Хрватска и Босна и Херцеговина и Македонија. Србија је покушала да спасе

У до сада најсвеобухватнијој анализи података из свих досадашњих пописа становништва у Хрватској, професор Светозар Ливада је у књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“, ту тезу оправдава аргументима – чињеницама добијеним из тих статистичких података. Ливада посебно упозорава на опасан тренд да су Срби, само у последњем грађанском рату, од 1991. до 1995, буквално истребљени из већих градова. То се, сматра он, најбоље може видети на примеру Загреба. Набујали национализам Главни град Хрватске увек је имао доминантно хрватско становништво које је 1880. године чинило чак 94 одсто. – Заступљеност српског етникума у укупном становништву континуирано се благо повећавао од 2,09 одсто (1880) до 9,00 посто (1921),