Око 10.000 Срба окупило се код манастира Крушедол на традиционалнom сабору Крајишника и евоцирали су успомене на завичај Древна задужбина Бранковића, манастир Крушедол на Фрушкој гори, у суботу је пригрлио преко десет хиљада људи који су се из многих крајева Србије, Републике Српске, Македоније, Хрватске… окупили на 11. народно-црквеном сабору “Крушедолска звона”. Крајишници су се поклонили сенима оних који су, 1995. године страдали у хрватском нападу на Западну Славонију, али и свих жртава ратова од 1991. до 1999. године и свих својих земљака који су, у међувремену умрли у чемеру избеглиштва. Срели су се пријатељи, познаници и бивше комшије из крајева одакле су протерани, и где су им почупани корени,

У Крушедолу на Фрушкој Гори данас је одржан Свесрпски сабор “Крушедолска звона” на којем се окупило око пет хиљада људи, углавном Срба протјераних са својих вјековних огњишта у хрватским војним и полицијским акцијама “Бљесак” и “Олуја”. Њихова преосвештенства епископ сремски Василије и епископ амерички Лонгин служили су Свету архијерејску литургију у манастиру Крушедол. Послије литургије служен је парастос погинулим Србима из Хрватске током 20. вијека, као и Србима који су умрли у избјеглиштву. Бесједу пред крушедолским манастиром одржао је академик Матија Бећковић који је подсјетио да су почетак и крај 20. вијека обиљежиле двије избјегличке колоне. “Почело је голготом преко Албаније, а завршило се голготом преко Југославије. Једна колона се

Бусије обележиле две деценије од настанка највећег прогнаничког насеља у Србији и прославиле славу. Овде се скућило 2.000 прогнаних крајишких породица Семе и успомене, иконе и славе, грумен завичајне земље, камен из темеља некадашњег дома, пренели су прогнани Крајишници у Бусије, надомак Београда, на голу ледину између Батајнице и Угриноваца. Пре две деценије ударили су прве темеље Томићи из Вировитице, Брадоњићи из Подравске Слатине, Николићи из Кистања. Следили су их и други крајишки домаћини из Лике, Далмације, са Кордуна и Баније. На некадашњим голим лединама никло је највеће насеље прогнаника из Хрватске, уписаних у листу изгона, од деведесетих до коначног прогона у “Олуји”, лета 1995. године. Бусије данас имају више

Документационо информативни центар Веритас саопштио је данас да посмртни остаци ексхумирани на Новом гробљу у Глини прошле седмице припадају српским цивилима страдалим у хрватској акцији Олуја Документационо информативни центар Веритас саопштио је данас да посмртни остаци ексхумирани на Новом гробљу у Глини прошле седмице припадају српским цивилима страдалим у хрватској акцији Олуја. У саопштењу се наводи да је ексхумирано 36 посмртних остатака, те да хрватске страна тврди да је реч о неидентификкованим посмртним остацима из “Домовинског рата” особа погинулих 1995. године, који су “након спроведене хумане асанације” били укопани у појединачним гробницама. Комисија Владе Србије за нестала лица, чији представници су као стручни сарадници присуствовасли ексхумацији, међуитм, саопштили су да

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поручио је да надлежни органи Србије имају обавезу да инсистирају од Хрватске да се процесуирање за ратне злочине спроведе досљедно, без обзира ко је починилац, а ко жртва. Линта истиче да злочин не може бити оправдан као што се не може оправдати ни његово некажњавање. Он је оцијенио да је било крајње вријеме да су на Новом гробљу у Глини надлежни државни органи Хрватске започели процес ексхумације посмртних остатака Срба који су страдали током и послије злочиначке акције “Олуја”. “Трагична је чињеница да је од 6. до 9. августа 1995. године у нападима хрватске и бошњачке војске на избјегличку колону између Глине и

Племенити гест Крајишника из Сиднеја, који су недавно послали донацију од 1.030 долара за подизање спомен-обележја у Банстолу на Фрушкој гори, био је и повод да наше београдско Дописништво још једном посети Бранко Симоновић, председник Удружења грађана Клуб свих генерација са Банстола, који је покренуо иницијативу за изградњу цркве, како би тај дар преузео. На нашу част и задовољство стигао је у друштву Милене Чанковић, родом из Средње Горе код Удбине, која данас живи у Швајцарској, даме која је свој првенац, књигу “Дивани личких споменика”, посветила крајишком народу, свим несталим, убијеним, упокојеним и расејаним по белом свету. И не само то, јер ће сав приход од ове књиге писане на

Документациони-информативни центар “Веритас” саопштио је да се више од 20 година зна да су на локацији Шаш у општини Суња у Хрватској биле покопане српске жртве “Олује”, а да је за деветоро давно потврђена и прелиминарна идентификација. У саопштењу, поводом завршетка ексхумације остатака 13 српских жртава са мјесног гробља Шаша, наводи се да је на тој локацији било покопано 15 посмртних остатака, од којих је пет било под именом, а остали под ознаком НН. “Веритас” се у овој тврдњи позива на “Попис погинулих лица у акцији `Олуја` са мјестом покопа посмртних остатака” који је Хрватска предала српској страни у марту 1996. године. На локацији Шаш код Суње под именом Миле