arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Помен жртвама “Олује“ петог августа у Цркви Светог Марка у Београду

Помен жртвама хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ биће служен у недјељу, 5. августа, у Цркви Светог Марка у Београду, као и у многим општинама широм Србије, најавио јер Комесаријат за избјеглице и миграције Србије. Комесаријат у саопштењу подсјећа да се сутра навршавају 23 године од ове акције током које је протерано више од 200.000 крајишких Срба и да је тада живот изгубило или се води као нестало више од 2.000 људи. „Сећање на десетине километара дугу колону оних који су у Србију стигли преко БиХ и данас сведочи о једном од најмасовнијих егзодуса на овом поднебљу“, истиче се у саопштењу. Из Комесаријата додају да је од почетка ратова на просторима бивше

Радун: Срби у Хрватској данас живе као Јевреји у Варшавском гету

Политички аналитичар Бранко Радун оцијенио је да Срби у Хрватској 23 године након погрома у војно-полицијској акцији „Олуја“ живе као Јевреји у Варшавском гету и настављен је континуитет хрватске политике екстремног шовинизма, национализма и рехабилитације усташтва. Радун је рекао за Срну да Срби терминолошки гријеше кад погром над српским народом Крајине из августа 1995. године називају „Олујом“, као што то чине Хрвати, нагласивши да је то, прије свега, било етничко чишћење са елементима геноцида, а никако „бриљантна војна акција и тријумф хрватске одбране“. „То није био рат. То је било етничко чишћење Срба из Хрватске и грешимо када прихватамо њихове термине попут `Олује`, јер је `Олуја` њихова пропаганда која треба

У операцији „Олуја” протерани су крајишки Срби (Фото Александар Келић)

Гулић: Српски народ обесправљен и нестаје

Историчар Милан Гулић изјавио је да Срби који су се након злочиначке акције „Олуја“ вратили у Хрватску живе потпуно обесправљено и у руралним срединама, осуђени да се баве пољопривредом и сточарством, те да их нема запослених државној управи, просвјети и култури и стога не могу да носе и чувају идентитет српског народа у тој држави. Гулић, који је поријеклом из Далмације, истакао је да у његовом родном Бенковцу данас живи једва 300 Срба, као и да је драстично промијењена етничка структура. „Прије `Олује` била је слична стурктура Срба и Хрвата, а већинско становништво било је српско. Када одете у тај град данас, готово да ништа не подсјећа да су тамо

Ненад Абрамовић са породицом у Великом Мокром Лугу / Фото: Војислав Данилов

Живот је победио и у колони

„Новости“ са Ненадом Абрамовићем, једним од 250.000 Крајишника који су августа 1995. године избегли у Србију: Тог дана зло се осећало у ваздуху. Гранате су падале на све стране Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 05. августа. 2017. године. Прођоше 22 године, али тај дан, 4. август – неће никада. Њега ћу памтити доживотно. Јасно. Сваки детаљ, сав јад и сузе, и онај дубоки, страшни бол што раздире душу… А ипак, данас, после много година, кад помислим на ту бескрајну колону којој је једини пут био према истоку, према Србији, схватам да је, и поред свих мука и несреће, то била колона у

Колона српских избеглица

Невољнике из „Олује“ збринула на Исланду

Ирена Гутрун Којић, жена која има две домовине, међу првима је помогла многим избеглицама из Хрватске 1995. године. У првом таласу дом у Рејкјавику нашло 150 протераних. Срби и Ислађани чинили би „народ и по“ Ирена Гутрун Којић и Добрила Смиљанић, „мајка Сирогојно мануфактуре“, заједно су августа 1995. гледале долазак тракторских колона протераних Срба из Хрватске. Призор који им се указивао са надвожњака ауто-пута био је потресан. Прво што је Ирена урадила било је да оде у Црвени крст Србије и понуди своју кућу у Закути неком од пристиглих невољника. Затим је отпутовала у своју другу домовину – Исланд, да и тамо потражи неку помоћ за избеглице. Тамошња влада те

Парастос страдалим у Олуји

Парастос страдалим у „Олуји“ 2018

Четвртог августа у четири часа послије поноћи, америчке ваздухопловне снаге су бомбардовале два радара снага крајишких Срба само неколико сати прије почетка операције хрватске војске „Олуја“. Овај чин је још више деморалисао Србе. У самој операцији је учествовало преко 138.500 хрватских војника. Иако су званично порицале умијешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српских комуникација тако да је командни сектор био потпуно одсјечен. Акција је почела нападом на тзв. секторе „Сјевер“ и „Југ“ на фронту дугом 700 километара. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смјерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпићком и сплитском подручју. Дубина

Драган Миоковић

„Олуја“, 23 године после: Београд никад неће бити Грачац

Епски егзодус Срба током хрватске акције “Олуја”, августа 1995. године, створио је и потпуно нову “категорију” хероја – малишане од свега десетак година који су у тих неколико дана морали превремено да одрасту.  Неки тако што су их возили шћућурене у тракторским приколицама, а други тако што су десет и више дана возили тракторе и аутомобиле како би спасли и себе и своје породице. Истражујући где су сада ти мали хероји данас, 23 година од егзодуса, “Вести” откривају да су многи од њих данас успешни млади људи, од којих већина већ има своју децу. У очекивању обележавања дана када Срби жале, а Хрвати славе “победу” над цивилима и прогон, “Франкфуртске Вести” доносе

У операцији „Олуја” протерани су крајишки Срби (Фото Александар Келић)

Председница Хрватске одликује Готовину и Маркача

Книн – Хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић ће 5. августа, поводом 23. годишњице војно-полицијске операције „Олуја” у којој су протерани крајишки Срби, у Книну уручити одличја генералима Анти Готовини и Младену Маркачу. У оквиру програма, како Хина наводи, „Дан победе и домовинске захвалности”, дан пре тога ће бити одиграна ревијална фудбалска утакмица између ратних ветерана, припадника Хрватске војске и полиције и фудбалске репрезентације са селектором Златком Далићем на челу. На конференцији за новинаре у управи Града Книна државни секретар Министарства одбране Хрватске и председник Организационог одбора Здравко Јакопо рекао је да „као учесник ‘Олује’ у Книну жели да истакне да је то била величанствена војно-полицијска операција” која је донела мир домовини Хрватској,

1995. поновила се 1941. – Милица Бреберина

Живот у дрвеном оквиру

Милица Бреберина (85) из Утиње памти како jе живот био лиjеп када на Кордуну ниjе било ратова Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. децембра 2017. године. Све богатство усамљене осамдесет и петогодишње Милице Бреберине из Утиње на Кордуну, стане у jедан дрвени оквир. На зиду собе, попут неке иконе, Милица држи фотографиjу свог мужа Владе са синовима Светаном и Ђуром. Намjештаj, кућа, двориште, воћњак, врт и њива, за времешну Милицу мање су важни, могло би се рећи и готово неважни. Тако Милица уjутро, умjесто да обиђе скромно имање и погледа какво ће бити вриjеме, прво погледа слику своjих мушкараца. Испод ње, на

“ИГРА”: Ко убије више Срба – осваја Книн

Уз места којима је пролазила Хрватска војска, уписани су тенкови, српски војници, али и хрватски војници који су приказани као већи, јачи и опаснији од српских Јосип Брнић патентирао је нову хрватску друштвену игру “Олуја 1995”  која је слична игрици “Човече, не љути се”, а победник је онај ко побије више Срба и први уђе у Книн. “На идеју сам дошао пре три године, слушајући што се све негативно прича о Олуји. Нисам желео да се заборави тај битан догађај за Хрватску, објашњава привредник Јосип Брнић (47) из околине Загреба. “Олуја 1995” хрватска је игрица  “Човече, не љути се”, а цена од 14 куна,  око 220 динара. Могу да се

Из Хрватске избегао трактором, бежао од бомби 1999, а сада игра на Светском првенству

Сиднеј – Милош Дегенек има поприлично незавидну причу иза себе, али са срећним крајем. Рођен у Хрватској, због рата избегао у Србију са породицом, на трактору, а тамо га дочекало бомбардовање и сакривање по склоништима. Међутим, сада живи нови живот, а наћи ће се на Светском првенству у Русији, са својом земљом Аустралијом.  „Нисам овде рођен, нисам знао енглески када сам дошао. Да будем искрен, ово место ми се чинило поприлично чудним када сам га први пут видео. Али… Аустралија је удомила моју породицу и дала нам наду када ју нам је рат одузео. Дала нам је прилику да напорно радимо, купимо кућу и изградимо нови живот. Показала ми је

Хрвати на крилима ”Олује” путују у Русију: “Коцкасти” у Вуковару славили прогон Срба и са заставом из Книна крећу на Светско првенство

Не треба мешати политику и спорт, поготово не пред почетак СП у Русији – речено је за „Новости“ у СДСС. Петковић: Још су само топови фалили ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА “НОВОСТИ”: ЗАГРЕБ Испраћај хрватске репрезентације у Русију обележио је скандал. Експедиција „коцкастих“ је на Светско првенство понела реплику заставе која се вијорила на Книнској тврђави после уласка хрватске војске у тај град у операцији „Олуја“. – Не треба мешати политику и спорт, поготово не пре почетка Светског фудбалског првенства у Русији – речено је, за „Новости“, у СДСС, пошто је генерал Мирко Шундов предао у Вуковару хрватским репрезентативцима заставу, реплику оне која је окачена у Книну после „Олује“. На свечаној вечери

Фото: Илустрација

„Веритас“ саопштио имена 20 идентификованих Срба

Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио је данас имена 20 Срба које је идентификовао Завод за судску медицину у Загребу, од којих је најстарија жртва Тодор Дукић из Биљана Горњих, код Бенковца, рођен 1909. године, а најмлађа Ђурђица Милић из Блатуше, код Вргинмоста, рођена 1969. године. Ријеч је о страдалим на подручју сјеверне Далмације, Лике, Кордуна, Баније и западне Славоније од 1991. до 1995. године. Међу идентификованим су Бранко Рокнић из Кордунског Љесковца, код Слуња, Љубица Милић из Блатуше, код Вргинмоста, Милан Груборовић из Малог Градца – Глина, Неђељко Каран из Кестеновца – Војнић, Милош Дејановић из Рушевице – Слуњ, Илија Дуновић из Примишља – Слуњ, Бранко Милковић из Плашког, Богдан Логов

Завод за судску медицину Загреб

Идентификовано 20 Срба убијених 1995. године

У Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу данас су идентификовани посмртни остаци 20 Срба убијених током 1995. године у оружаним сукобима у бившој Југославији, саопштено је из Комисије за тражење несталих Србије. Методом ДНК анализе, у присуству чланова породица жртава, идентификовани су посмртни остаци лица ексхумирани на подручју Глине, Задра, Врбовљана, Шаша, Слуња и у Шњегавићу. Сахране посмртних остатака жртава биће обављена у складу са жељама породица, саопштено је из Комисије за тражење несталих Србије. У саопштењу је наведено да је овом идентификацијом, након једногодишње паузе, настављен процес идентификација жртава српске националности, страдалих у акцијама „Бљесак“ и „Олуја“ током 1995. године, чије породице живе у Србији, што је

Екипа крајишко-банатских балоташа Фото Р. Шегрт

Уз балоте лече чежњу за завичајем

Крајишници из босанског грахова, у Банат после „Олује“ осим туге, донели и стару навику. Ни у банатској непрегледној равници нису од балотања недељом по подне Када их је „Олуја“, мимо њихове воље и било каквих планова, довела на север Баната, Крајишнике из околине Босанског Грахова, осим чежње за завичајем, мучила је још једна „рана љута“. Хоће ли поново заиграти „балоте поред пута“. И није дуго прошло када су, сећајући се старе навике и забаве, већ наредне године, у избегличком кампу „Језеро“, поново почели да „ваљају“ буће. Играли су повремено, за утеху напаћеној души, због туге за изгубљеним завичајем, ради наде да ће се некада, можда, тамо вратити и „запјевати“ испред

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.