arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

“Neki su stradali od kame i jame, a neki od komšijskog metka u leđa” Nikola Pejaković nagradu posvetio stradalim Srbima u Kninu

10. septembar 2026.

Glumac Nikola Pejaković obratio se prisutnima emotivnim govorom na zatvaranju festivala NAFFIT na Zlatiboru, gde je i nagrađen za svoju ulogu. Glumac Nikola Kolja Pejaković nagrađen je za najbolju sporednu mušku ulogu, za lik Momčila u seriji “Tvrđava”. Prilikom preuzimanja priznanja, Pejaković se obratio prisutnima rečima koje su privukle veliku pažnju javnosti: “Braćo i sestre, biću kratak. Жelim da se u ime svih nagrađenih zahvalim žiriju. Takođe, osećam potrebu da u svoje ime kažem par reči. Жelim da se zahvalim organizatorima i domaćinima ovog nacionalnog festivala, na kome se bije jedna tiha, rovoska bitka za dušu srpskog naroda, kome opet preti krezava i olinjala jugo-avet. Njoj danas opet navlače svilene haljine, šminkaju joj propalo lice,

Od „Za dom spremni“ do „Ubij Srbina“: Decenije anti-srpske mržnje koje Hrvatska nije iskorenila

3. septembar 2026.

Dok se Srbiji ovih dana ponovo drže lekcije o prošlosti, ratu i načinu na koji srpski narod treba da pamti svoje mrtve, u Hrvatskoj i dalje opstaju pojave koje su direktno usmerene protiv Srba — od ustaške simbolike i parola do pritisaka na srpsku manjinu. Najopasnije je što se deo tog nasleđa sve više prenosi na generacije koje ratove devedesetih nisu ni zapamtile. Nije potrebno tvrditi da svaki Hrvat mrzi Srbe. To nije ni tema ovog teksta. Tema je ono što je godinama vidljivo u hrvatskom javnom prostoru i što su, u velikoj meri, zabeležile i same hrvatske institucije. Tema su ustaški simboli. Tema je pozdrav „Za dom spremni“. Tema su

Ko je bio Dr Milan Bulajić?

19. avgust 2026.

Dr Milan Bulajić je rođen u mjestu Vilusi kod Nikšića, (Kraljevina Jugoslavija), 6. septembra 1928. godine. Umro je u Beogradu 29. novembra 2009. godine. Bio je međunarodni stručnjak za genocid, internacionalni ekspert za izučavanje genocida sa gledišta međunarodnog prava, istoričar i istoriograf genocida, i jugoslovenski diplomata u oblasti međunarodnih odnosa i međunarodnog prava. Dr Milan Bulajić je bio pokretač ideje i osnivač Muzeja žrtava genocida, zatim osnivač Fonda za istraživanje genocida, jedan od osnivača i prvi koordinator Međunarodne komisije za utvrđivanje istine o Jasenovcu, kao i zamjenik predsednika odbora SANU za sakupljanje građe o genocidu nad srpskim i drugim narodima u XX vijeku. Bio je pokretač ideje, i zajedno sa

Uspon i pad Krajine: Sećanja jednog ministra (KRAJ)

5. avgust 2026.

Činjenica o izdaji Krajine od strane Miloševića ne negira pozitivne učinke njegove politike (Republika Srpska i uspostavljanje celovite Srbije). I u ovom slučaju se potvrđuje da niko nije sazdan iz jednog komada i da svako ima svoje lice i naličje. Piše: Borivoj Rašuo Prvi deo teksta možete pročitati OVDE. Da je zaista postojao scenarij širenja rata na Bosnu i Hercegovinu ilustrovaću frapantnom činjenicom iz razgovora sa britanskim diplomatom, koji sam vodio novembra 1991. godine u Beogradu, u svojstvu ministra spoljnih poslova u Vladi Krajine. Reč je o razgovoru koji je vođen pola godine pre početka rata u Bosni i Hercegovini. Razgovarali smo na temu Krajine, naših ciljeva i očekivanja, da bi

Đurđica Dragaš: Kiša suza u Oluji, kad nemaš ništa, a imaš sve

4. avgust 2026.

Kiša… Prvo letnji pljusak, a onda teška, dosadna reka. Kapi koje prodiru do kože. Uvek sam volela kišu. Sećam se kako sam, kao tinejdžerka, s velikim kišobranom šetala praznim ulicama mog grada. Mora da su komšije, smerni stanovnici male varošice, bili ubeđeni da sam pomalo “sišla s uma”, ali ja sam samo uživala, udišući miris kapi koje su se mešale s asfaltom, lišćem i travom. Sećam se straha, ali i uzbuđenog iščekivanja kad, posle duge letnje suše, “bele kule” (kako je moja baba zvala gradonosne oblake) najave oluju. Lica priljubljenog za prozor gledala sam, potpuno opčinjena, kako priroda ruši, lomi, uništava, ali i daje novi život. Radovala sam se znajući

Program obeležavanja 31. godišnjice stradanja srpskog naroda u „Oluji“

31. jul 2026.

Parastos poginulima služiće se u uotorak, 4. avgusta u 11 časova, u Crkvi Svetog Marka u Beogradu. Povodom 31. godišnjice najvećeg progona i stradanja Srba devedesetih godina u Hrvatskoj u operaciji “Oluja“, Udruženje porodica nestalih i poginulih lica „Suza“ u saradnji sa Komisijom za nestala lica Vlade Republike Srbije organizuje: Konferencija za novinare Ponedeljak, 3. avgusta 2026. godine,u 12 časova, Palatia Srbije, ul. Bulevar Mihajla Pupina 2, Novi Beograd, sala 129, I sprat, (istočni ulaz). Tema konferencije: „Vratite nam naše najmilije- predugo čekamo“ Planirani govornici na konferenciji: Planirano trajanje konferencije je od 12 do 13:30 časova. Parastos poginulima služiće se u uotorak, 4. avgusta u 11 časova, u Crkvi Svetog

KNJIGA: “501 – INTERVJUI SA ANTISEMITIMA, USTAŠAMA I NEONACISTIMA”

24. jul 2026.

Autor knjige Ilija Ćalina – novinar i istraživač, doktor ekonomskih nauka, pravoslavni teolog, kako sam kaže, dvije godine je ulazio u cipele antisemita, simpatizera ustaša, nacista i fašista — onih koji negiraju Holokaust i genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Jul 2025: pola miliona ljudi na Tompsonovom koncertu u Zagrebu uzvikuje Za dom spremni — hrvatski ekvivalent Heil Hitler. Porodice, djeca, djedovi doveženi iz čitave Hrvatske. Austrijska policija procesuira svoje građane koji su prisustvovali. Unutar Hrvatske — legalan pozdrav. Preko granice — krivično djelo. Razlika između Berlina i Zagreba je tema ove knjige. Svih 501 sagovornik — bez ijednog izuzetka — branio je ustaški pozdrav. 97%

Afe­ra­ „Tompson” ­– ko je ubica pod uzdoljskim hrastom

3. jul 2026.

Naj­no­vi­ja od­lu­ka Ustav­nog su­da Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske (broj U-IIIBi-2741/2020. od 19. ma­ja 2026), ko­jom je usvo­je­na tu­žba bra­će Slo­bo­da­na i Mi­la­na Be­ri­ća iz Be­o­gra­da, zva­nič­no je i pod pe­ča­tom naj­vi­še sud­ske in­stan­ce u Za­gre­bu po­tvr­di­la ono što Do­ku­men­ta­ci­o­no-in­for­ma­tiv­ni cen­tar „Ve­ri­tas” tvr­di već du­že od tri de­ce­ni­je: Hr­vat­ska sve­sno, na­mer­no i si­stem­ski op­stru­i­še i vo­di „ne­u­čin­ko­vi­tu” is­tra­gu o bru­tal­nom ubi­stvu sed­mo­ro sta­ri­jih srp­skih ci­vi­la u se­lu Uz­do­lje kod Kni­na, po­či­nje­nom 6. av­gu­sta 1995. go­di­ne. Ova od­lu­ka ni­je sa­mo prav­ni ša­mar zva­nič­nom Za­gre­bu, već i krun­ski do­kaz o po­sto­ja­nju „za­šti­će­nih ka­sti” unu­tar hr­vat­skog dru­štva. Ana­li­zom sa­mog obra­zlo­že­nja sud­ske od­lu­ke, pred na­ma se skla­pa mo­za­ik za­stra­šu­ju­ćeg dr­žav­nog sa­u­če­sni­štva u pri­kri­va­nju zlo­či­na, u či­jem se

Dete rijalitija

13. jun 2026.

Jedno takvo dete postalo je vidljivo tek kada se pojavilo u rijalitiju. I opet ne zbog toga što je tamo ispričana priča o Petrovačkoj cesti, niti zato što se neko ozbiljno zainteresovao za sudbinu porodice Stijelja. Malo koja pojava u Srbiji danas tako uspešno ujedinjuje ljude kao prezir prema rijaliti programima. Oni su postali najlakši način da čovek pokaže kako pripada pristojnijem i kulturnijem delu društva. Dovoljno je odrediti se, distancirati i zgroziti se nad tim fenomenom. Eventualno dodati kako je nekada bilo više kulture, više ukusa i više pameti. Ovo nije još jedan takav lament nad kulturnim sunovratom. Više je upiranje prstom u tu licemernu, farisejsku poziciju navodne intelektualne

“VERITAS” OBJAVIO IDENTITET ŠEST SRPSKIH ЖRTAVA “BLJESKA” I “OLUJE”

22. februar 2026.

Dokumentaciono-informacioni centar “Veritas” saopštio je danas identitet šestoro Srba ubijenih u akcijama hrvatske vojske “Bljesak” i “Oluja”, čiji su posmrtni ostaci identifikovani na Medicinskom fakultetu u Zagrebu. U saopštenju se naglašava da se svih šest identifikovanih lica nalazi na “Veritasovom” spisku nestalih. Prema “Veritasovim” saznanjima, identifikovan je Stevan /Jovana/ Bogić iz Svinjarevaca kod Vukovara. On je 13. septembra 1991. godine, zajedno sa Dušanom Đurićem, odveden na rad u mjesnu zajednicu u Svinjarevce, od kada mu se izgubio svaki trag, a njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su sa groblja u Vinkovcima. Među identifikovanim je Jovo /Sime/ Pribičević /36/ iz Leđevca kod Nove Gradiške, koji je nestao za vrijeme akcije “Bljesak” 1. maja

Okrugli sto: Inicijativa da se borcima RSK prizna status boraca Srpske

16. februar 2026.

Više udruženja proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog rata uputiće Ministarstvu rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske inicijativu da se borcima bivše Republike Srpske Krajine, koji imaju državljanstvo Republike Srpske i BiH, te najmanje pet godina boravište na području Srpske, prizna status borca Republike Srpske. Ova inicijativa usvojena je jednoglasno na okruglom stolu o temi “Status pripadnika oružanih snaga Republike Srpske Krajine sa mjestom prebivališta i stečenim državljanstvom Republike Srpske – BiH” koju je organizovalo Udruženje Srba protjeranih iz Hrvatske “Krajina”. – Srbi iz RSK su branili Republiku Srpsku jednako kao i pripadnici snaga VRS. Tačno je da su učestvovali i u ratu u Krajini. Nažalost, bilo nas je mnogo, ali nas sada

Đurđica Dragaš: Ma kaži mi, molim te, šta znači maći

20. decembar 2025.

Da li je i zašto je važna “Tvrđava”?! Nasmeja me, al’ nekako i razneži pitanje koje mi pre neki dan postavi prijateljica, rođena Beograđanka. Znala bih otkud joj to i da mi nije objasnila. Seriju Tvrđava gledali su i oni kojih se tematika lično ne dotiče, oni koji domaće serije ne gledaju, što “iz principa”, što iz čiste nezainteresovanosti, ali i oni koji o Krajini, Kninu i koloni koja je odvela čitav jedan narod, ne znaju skoro ništa. Objasnih  prijateljici da je reč o detetu, najčešće  malom, ali da je bilo  i onih koje su roditelji, babe i dede, rođaci pa čak i prijatelji tako zvali čitavog života. Ostajali su “maći”

AMNEZIJA SUDBINE JEDNOG NARODA ILI ZAŠTO ZABORAVLJAMO

17. decembar 2025.

Nisam sreo – a srećem ih svakodnevno jer su moj narod, moji, braća – Krajišnika koji je u negativnom pomenuo Srbiju. Međutim skoro svako od njih u negativnom pominje tadašnju političku vrhušku sa SDB kao produženom batinom iste. Piše: Nemanja Zivlak Baba Mara: “Ako o nekoj temi ne znaš dovoljno, ako nisi upućen ili nisi siguran –pitaj i slušaj! Nije sramota ne znati, sramota je ne pitati, srećo!” Nisam slučajno za uvod u ovu kolumnu iskoristio savjet žene koja me je svojom mudrošću vaspitala za budući život. A evo i zašto sam ga iskoristio kao uvod. Naime, o seriji “Tvrđava” koja je ovih dana izazvala buru emocija čuli smo i

ĆOROVIĆ: Knjiga „Krajina koja nekad bejaše“ je spomenik Gordani Janićijević i vremenu koje ne smije biti zaboravljeno!

7. decembar 2025.

Nedavno je posthumno objavljena knjiga „Krajina koja nekad bejaše“, djelo preminule beogradske novinarke Gordane Janićijević. Izdavači – Arhiv Vojvodine i udruženje „Kultura bez granica“ – ujedno su i čuvari  jedinstvenog svjedočanstva o vremenu raspada Jugoslavije, građanskog rata, nastanka i sloma Republike Srpske Krajine i egzodusa stotina hiljada ljudi. Sabrani tekstovi Gordane Janićijević, objavljivani u „Politici“, „Dugi“, „NIN-u“, na RTV „Politika“, kasnije i na drugim medijima, predstavljaju ne samo publicistički rad, već – kako po ocjeni recenzenta istoričara dr Milana Gulića – „vanvremensko svedočanstvo“. Sagovornik Nade Vukelić u emisiji „Srbija na vezi“ koja se emituje na RTS bio je Trifko Ćorović, novinar, urednik „Srpskog kola“ i predsjednik UG „Kultura bez granica“,

Ko su i čiji su nestali iz Knjige nestalih

25. novembar 2025.

I u ovom “studenom” novembru 2025. od hrvatskih zvaničnika nebrojeno puta se čulo da Hrvatska traga još za 1.740 nestalih i smrtno stradalih s nepoznatim mestom ukopa iz domovinskog rata, kako u toj državi službeno zovu građanski rat 1991 – 1995. Piše: Savo Štrbac Direktorka hrvatske Uprave za zatočene i nestale Ana Filko  u intervjuu za “Nacional” od 15. novembra 2025, kao najveću prepreku bržem i efikasnijem rešavanju problema nestalih navodi nedostatak verodostojnih informacija o mogućim mestima ukopa posmrtnih ostataka, uz objašnjenje i poruku: “Sve je manje svedoka, a deo ključne dokumentacije nalazi se u arhivima Republike Srbije, koja ne otvara arhive niti dostavlja podatke o premeštanjima posmrtnih ostataka. Takav

NAJNOVIJE VIJESTI

Haron i sudbine

English  Ante Zemljar:  Haron i sudbine – Ustaški koncentracioni logori Slana i Metajna

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA