Наводи се да је Пленковић у више наврата током говора подсећао на „улогу и заслуге првог хрватског председника Фрање Туђмана“. Председник Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је данас у говору на 18. Општем извештајном сабору ХДЗ да Хрватска, након одлуке о куповини америчких борбених авиона Ф16 од Израела, у безбедносном и одбрамбеном смислу више никада неће бити иста. „Пуну димензију овога осетићете на 25. годишњицу “Олује“ кад хрватски Ф16 загрме над Книнском тврђавом“, обећао је Пленковић, преноси Хина. Наводи се да је Пленковић у више наврата током говора подсећао на „улогу и заслуге првог хрватског председника Фрање Туђмана“. „Боримо се за Хрватску какву су сањали

Породице четворице заробљених војника Војске Републике Српске Крајине /РСК/, које је 1995. убио муџахедин под именом Теуфик, током акције „Олуја“, у којој је учествовао и Пети корпус такозване Армије БиХ, тражиће надокнаду штете од Хрватске, јер су њихови најмилији убијени на територији Хрватске, која је тада била војни савезник Сарајева, рекао је Срни директор „Веритаса“ Саво Штрбац. „Ако су припадници Петог корпуса из Бихаћа, те 505. Бужимске, „Хамзе“, као хрватски савезници прешли на територију данашње Хрватске, ондашње РСК, онда држава Хрватска одговара и за војску својих савезника“, рекао је Штрбац. Штрбац појашњава да ће надокнада штете бити тражена од Хрватске, јер по законима у БиХ није могуће наплатити одштету због

Београд – Миланка Вукашин из Дрниша, жена из збега спаса према Србиjи, пут кроз пакао од свог дома до прогнаничког центра у Крњачи, сублимира у – шест речи: “Убиjте ме, да се не сећам”. „Кажу, пао Книн, народе или полази, или ћеш на прагу дочекати смрт. Тако смо кренули. Мислили смо, само коjи дан, па се враћамо своjим кућама. Нико, зато, ништа ниjе понео са собом. Осим живота. А он jе, успут, за многе био завршен.“ Миланка Вукашин враћа сећање на акциjу хрватске воjске, названу “Олуjа”, 4. августа 1995. године. Јутро, у дану после пада Книна, ова жена jе преломила. Са двоjе унучади придружуjе се збегу. Инстинкт jу jе водио

У вуковарском Српском културном центру одржана је промоцијиа књиге “Споменичка баштина Срба са подручја данашње Републике Хрватске” аутора Милојка Будимира. Осим аутора књигу су представили млади историчар поријеклом из Далмације др Милан Гулић (први са десна) и дугогодишњи директор Завода за заштиту споменика у Вуковару, данас професор београдског универзитета др Велимир Ћеримовић. “Јасно је да је много тога отишло у неповрат и зато је ова књига важна. Аутор је прошао кроз судбине свих сакралних објеката којих је нешто испод 500 и од којих многи данас само представљају успомену на локацију на којој је био српски верски споменик, јер двадесети вијек је вијек страдања српског народа али и његове споменичке баштине.

Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир изјавио је да је хрватски премијер Андреј Пленковић у великој заблуди када сматра да би Хрватска профитирала отварањем питања ратне одштете, јер је реално очекивати да би та земља требало да исплати десетине милијарди евра ратне одштете Србији и Србима. Будимир је изјавио за Срну да се вриједност евидентиране приватне имовине која је остала иза Срба избјеглих из Хрватске, према незваничним подацима, процјењује на 30 милијарди евра. „Званичних података још нема, јер Србија није направила процјену на основу евиденције коју је извршила још 1996. године“, указао је Будимир. Он је подсјетио да је попис имовине Срба избјеглих из Хрватске тада организовало Одјељење

Драматична исповест Јове Грубора, о злочинима после ”Олуjе”: Немам баш ништа против Готовине и Маркача, али ко jе крив за убиство овдашњих Срба. Ево и сада чувам списак убиjених Плављана и сељана околних заселака. Наjтежи злочини су се догодили у Груборима дан пре доласка оног чувеног “воза слободе” коjим су Хрвати прослављали “Олуjу”. Тада су убиjени Јово, Мариjа, Мићо и Милка Грубор – све моjи рођаци, а затим и Ђуро Карановић и Саво Ђурић. Преживели су “Олуjу”, али не задуго. На своjоj земљи – Јово jе овде рођен и ту намерава да умре. Деца – син и две сада удате ћерке – одавно живе у Србиjи. Избегли су за време