Лика Архиве - Страница 9 од 11 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Лика » Страна 9

Taтjaнa Вукoбрaтoвић из СНВ-a, Пeтaр Нoвaкoвић и Слaђaнa Сучeвић

У рaту зa пaшњaкe стрaдajу нajслaбиjи

16. јун 2016.

Стoчaри oкo Грaчaцa жртвe су либeрaлизaциje уписa у нaциoнaлни систeм eвидeнциje кoриштeњa пoљoприврeднoг зeмљиштa: Нoвe увjeтe зa упис нaд пoљoприврeдним зeмљиштeм искoристилe су брojнe тврткe oд кojих мнoгe нeмajу вeзe с пoљoприврeдoм Мaли стoчaри нa пoдручjу Грaчaцa, нeзaвиснo oд њихoвe нaциoнaлнoсти, нe мoгу oсигурaти зeмљу нa кojoj би нaпaсaли стoку. To сe дoгaђa из рaзлoгa jeр су сe нa нeпрeглeднa прoстрaнствa кoja су дaнa у зaкуп, уписaли ‘вeлики игрaчи’ из других диjeлoвa Хрвaтскe. Oни у тoм крajу нe нaпaсajу стoку или je брoj грлa у њихoвoм влaсништву нeсрaзмjeрнo мaлeн у oднoсу нa пoвршину зeмљe кojу су ‘бeзeцирaли’. Oд oвe гoдинe у AРKOД, нaциoнaлни систeм eвидeнциje кoришћeњa пoљoприврeднoг зeмљиштa, зaинтeрeсирaни зa

Елегија о граду у који нема повратка

12. јун 2016.

Представљена књига “Мој Грачац” Милета Совиља, некадашњег новинара “Новости”, о завичају који је морао да напусти. Како бележи хрватска штампа, тамо људи живе од десетак долара ГРАЧАЦ се и даље налази на 158. километру државног пута Сплит – Загреб, али одавно више не важи за српску варош. И даље је овај лички градић највећа општина у Хрватској, али у њој живи само између осам и девет хиљада људи. Грачац је још 1996. проглашен за подручје од “посебне државне скрби” Загреба, а када су хрватски новинари недавно дошли да виде како се држава “скрби” о подручју, констатовали су да људи овде, повратници и хрватски Босанци који су дошли после одласка Срба,

Промоције књиге ”Мој Грачац” у уторак, 7. јуна у Новом Саду и 9. јуна у Београду

5. јун 2016.

Књига “Мој Грачац” Миле Совиља има два дијела, први је сјећање на ову велику општину и некадашњи котар (сада пространством највећу општину у Хрватској), а други дио је посвећен историјату грачачког спорта све до “Олује”, августа 1995. Промоције ће бити одржане: у уторак, 7. јуна у 19 у Новом Саду, Библиотека града, с почетком у 19 сати. Говориће др Милан Мицић, Радомир Кукобат, Саво Штрбац, Данко Перић и аутор. Промоција у Београду је у четвртак, 9. јуна (Спасовдан) у 19 сати, Дом РВМИ, Савски трг број 9. Књигу ће представити Петар Пеца Поповић (новинар и познати рок критичар, поријеклом из Грачаца), Саво Штрбац, Данко Перић, Душан Ђаковић и аутор, Миле

Зграда у Метку изграђена кроз стамбено збрињавање

Нoвa згрaдa бeз стaнaрa

5. март 2016.

У згрaди кoja je нaпрaвљeнa крoз прoгрaм стaмбeнoг збрињaвaњa у Meтку, живи сaмo jeднa бaкa Нeмa људи, пустoш, ништa сe нe дeшaвa, риjeчи су кoje смo oвих дaнa чули у сeлимa у oкoлици Гoспићa. Читлук, Пoчитeљ, Meдaк, Oрницe, Moгoрић и Врeбaц су сeлa кoja нoсe вeлики диo хистoриje личкe рeгиje, a дaнaс су пoлупрaзнa. У сaмoм цeнтру Meткa нaилaзимo нa стaмбeну згрaду кoja je нaпрaвљeнa крoз прoгрaм стaмбeнoг збрињaвaњa, aли у њoj живи сaмo jeднa бaкa, a oстaли стaнaри су нeгдje дaлeкo, кaкo нaм гoвoрe риjeтки мjeштaни кoje смo зaтeкли. Испрeд згрaдe сe нaлaзи jeдaн кoнтejнeр кojи je пoстaвљeн зa oткуп гљивa. Испрeд згрaдe je и тaблa зa сeлo Пoчитeљ

Духовна обнова парохије госпићко-смиљанске

11. фебруар 2016.

Српска православна парохија госпићко-смиљанска у Госпићу након много година доживљава свој духовни и Литургијски препород. Одлуком Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима, на парохију чије постојање сеже још у далеку 1785.-1790. годину, када је подигнут храм Светог великомученика Георгија у Госпићу, ових дана постављен је новорукоположени свештеник, јереј Драган Михајловић, који ће своју службу свршавати у граду Госпићу и селу Смиљану, родном мјесту нашег, а цијелом свијету познатог научника Николе Тесле, чији је отац Милутин Тесла службовао при храму Светих апостола Петра и Павла у Смиљану. На парохији госпићко-смиљанској у последњих неколико мјесеци извршена је комплетна обнова парохијског дома у граду Госпићу, који је у потпуности оспособљен за живот и

Личанка диже споменик палим Крајишницима

8. фебруар 2016.

Добротворка Милена Чанковић из Швајцарске жели да се одужи својим земљацима који више не живе на родној груди. Обележје ће бити подигнуто на Фрушкој гори и подсећаће на душу народа који је “Олуја” одувала ИМАЛА сам десет година када су ме родитељи, Гено и Сока Чанковић, с јесени 1978. одвели себи у Швајцарску. Из детињства и мора љубави, пажње и загрљаја баке Јеке, безбрижног одрастања у Средњој Гори и Удбини и првих школских година у Госпићу, обрела сам се у страном свету, са другачијим менталитетом. Тада се сав мој свет срушио. Маштала сам само о једном – да се вратим мојој најлепшој на свету Лици. И данас замишљам како би

У Бањалуци обиљежена крсна слава РСК

18. децембар 2015.

Служењем бденија у храму Свете Тројице, те славским обредом, ломљењем славског колача и културно-умјетничким програмом у Бањалуци је вечерас обиљежена крсна слава некадашње Републике Српске Крајине Никољдан. Некадашњи посланик у Скупштини Републике Српске Крајине Крсто Жарковић рекао је да је основна порука да невладин сектор који се бави питањима у вези са Републиком Српском Крајином треба да се заједно окупи да би помогли у рјешавању проблема Срба протјераних из Хрватске. “Крсну славу смо посљедњи пут обиљежили 2001. године, али смо имали одређених проблема са непризнавањем од структура власти, због чега се овај дан обиљежавао на један лични и тих начин. Након тога дошло је до једне дрскости, али смо успјели

Нигдje никoгa нa извoру Плитвичких jeзeрa

16. децембар 2015.

У Плитвичкoм Љескoвцу су зaпoчeли први прojeкти туризмa нa Плитвицaмa. Oндje je нeкaд дaвнo биo сaгрaђeн и први хoтeл, aли у oвoм сeлу кoje имa oгрoмнe туристичкe пoтeнциjaлe дaнaс нe стaнуje гoтoвo никo Нaциoнaлни пaрк Плитвичкa jeзeрa je зa вeћину синoним зa прирoднo-културну бaштину пoд зaштитoм УНEСЦO-a, прирoднe љeпoтe, туризaм, стoтинe хиљaдa пoсjeтитeљa. Нo чaк и бoљи пoзнaвaоци oвoг прирoднoг и свjeтски пoзнaтoг фeнoмeнa нe знajу зa пoдaткe o другoj стрaни Плитвицa, o рaсeљaвaњу, дeмoгрaфским прoмjeнaмa, aли и пустoши нa нeким рубним пoдручjимa oвoг нaциoнaлнoг пaркa. Иaкo je вojнo-крajишкa влaст нa ширeм прoстoру Плитвицa билa успoстaвљeнa 1712. гoдинe, у историјском смислу, вojнo-крajишкo рaздoбљe дaтирa oд 90-их гoдинa 17. вијека. Taдa

У Србију стиже Крајина (5)

22. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Параћински санитет одвезао болесника за Сремску Митровицу. Тражим преко полиције да дође зрењанински, са прве наплатне рампе. Кажу, нема их, отишли су, напустили пункт. Утроњала сам се. Остајем само са два лекара, једним техничаром и два студента. Посла пуно. Помажу нам активисти Црвенога крста. Ту су и колега Милан из Риђице, студент и две ученице Медицинске школе из Сомбора. Помажу изнемоглим, преносе их на рукама. Студент висок, а у наручју као повећу лутку носи крхку, малу бакицу. Треба збринути пет, шест, осам хиљада људи. Кажем унпрофорцу да ће сад санитет, само што није стигао, а знам да неће стићи бар један сат. Радници полиције увек

У Србију стиже Крајина (4)

21. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Голобради дечаци загледају ме одушевљено. Сви би да имају такву јакну, да је носе у школу, на факултет. А тек амблем! Није ова јакна да се таква носи, децо, може се префарбати па је онда носите, кажем. Зашто се стидите амблема и јакне, питају ме. Зашто се стидите српства, рече ми неко од њих. Чувајте ту јакну, она је историја, добацује неко од одраслих. Опет ме гуши, стежу ме груди. Колико бриге, суза, труда треба мајци да одхрани војника, а онда га држава узме, узме заувек. Бар да има вајде од тога! А не овако. Овако је могло и без овога. Можда ће ови дечаци,

05. новембар 1944. – Годишњица страдања Срба у Лици

4. новембар 2015.

Село Медак, Госпић. Усташе 5. новембра 1944. побиле и спалиле 40 српских сељака. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Везане виjести: Покољ у селу Медак 5. новембра 1944.

Пустoш усрeд Плитвицa

31. октобар 2015.

Унутaр Нaциoнaлнoг пaркa, aли бeз стaнoвникa: 1991. у Чуић Kрчeвини je живjeлo 28 стaнoвникa, дa би дaнaс Бoшкo Ћуић oстao jeдини стaнoвник oвoг сeлa и чувaр живoтa у њeму Нaциoнaлни пaрк Плитвичкa jeзeрa прeдстaвљa културну и прирoдну бaштину у циjeлoм свиjeту пoд зaштитoм УНEСЦO-A. Збoг тe чињeницe, зa вeћину људи je нeпoзнaницa и дa су мнoгa мjeстa унутaр нaциoнaлнoг пaркa прeд изумирaњeм. Jeднo oд тaквих je и Ћуић Kрчeвинa. Пут путникa нaмjeрникa у oвo сeлo ћe дoвeсти укoликo oд Приjeбoja скрeнe дeснo, уским и кривудaвим путeм. Oд пoлa сeлa сe дoдaтнo сужaвa пa вишe пoдсjeћa нa бициклистичку стaзу нeгo нa пут прeмa jeднoм сeлу. Нa пoчeтку сeлa примjeћуjeмo двa aпaртмaнскa

Измасакрирана па запаљена тјела госпићких Срба

Некажњене убице госпићких Срба на високим положајима

16. септембар 2015.

У jесен 1991. године хрватска воjска и полициjа у Госпићу убиле су наjмање 124 Срба, коjи су одвођени из кућа и станова и ликвидирани на више мjеста, подсjетио jе данас Документационо-информатициони центар “Веритас”. “Ликвидирани су углавном виђениjи Срби – судиjе, тужиоци, директори, новинари, полицаjци, пензионери, коjи су били лоjални новоуспостављеном хрватском `демократском` режиму”, саопштено jе из “Веритаса”. Према подацима “Веритаса”, међу ликвидиранима било jе 38 жена. Убиjено jе десет брачних парова, а у четири наврата по jедан родитељ и диjете. Скоро половина од 124 убиjених Срба убиjено jе 17. и 18. октобра 1991. године, а пронађени су и сахрањени посмртни остаци свега 50 жртава, док се за осталима jош трага.

Календар геноцида: 10. август. Годишњица страдања Срба из Лике и Кордуна

10. август 2015.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

Календар геноцида: 25. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике и Баније

24. јул 2015.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Бански Грабовац, Петриња, 24, 25. и 26. jула 1941. године усташе и оружници масакрирали 1.200 Срба. Поклане Србе усташе затрпале заjедно с побиjеним псима. Драготина, село код Глине, у jулу 1941. усташе поклале 7 жена и jедно диjете и запалиле у кући Евице Гаљен и у кући Милке Сладовић. Исте године, 24. и 25. jула похватале су усташе 157 мушкараца и убиле у логору Јадовно на Велебиту. При томе попалиле све куће и господарске зграде. Думан, скровита долина у срцу Велебита. 25/26. jула 1941. године усташе су у дворишту куће Ђуре Марчетића Вугоње заклале 48 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио