У јесен 1991. у Госпићу су ликвидиране најмање 124 особе српске националности. Ликвидирани су углавном виђенији Срби (судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци, пензионери) “Ситуација у Госпићу је напета. Градом влада страх. Сваким даном се проналазе нови лешеви. Неслужбено се барата бројком од око 100-150 ликвидираних особа, већином Срба, али и Хрвата”, наводи се у извештају Рикарда Павелића, делатника Уреда за заштиту уставног поретка упућеног 20. децембра 1991. године шефу тог уреда Јосипу Манолићу. Комисија за размене заробљеника која је деловала при Книнском корпусу, чији члан сам и ја био, поткрај 1991. године сачинила је списак од око 130 особа, углавном Срба, за које се претпостављало да су у јесен те

Документационо-информативни центар “Веритас” подсјећа да се навршава 25 година од када су у јесен 1991. године хрватска војска и полиција у Госпићу и околним мјестима одводиле српске цивиле из њихових кућа и станова и убијале их на разне начине. Према подацима “Веритаса”, у јесен 1991. године убијено је најмање 124 лица српске националности, међу којима и 38 жена, од којих скоро половина 17. и 18. октобра. Ликвидирани су углавном виђенији Срби, судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци, пензионери, који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму. Међу ликвидиранима су и десет брачних парова. До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 50 ликвидираних, док се за осталима још трага. Са ликвидацијама српских

Представљена књига “Мој Грачац” Милета Совиља, некадашњег новинара “Новости”, о завичају који је морао да напусти. Како бележи хрватска штампа, тамо људи живе од десетак долара ГРАЧАЦ се и даље налази на 158. километру државног пута Сплит – Загреб, али одавно више не важи за српску варош. И даље је овај лички градић највећа општина у Хрватској, али у њој живи само између осам и девет хиљада људи. Грачац је још 1996. проглашен за подручје од “посебне државне скрби” Загреба, а када су хрватски новинари недавно дошли да виде како се држава “скрби” о подручју, констатовали су да људи овде, повратници и хрватски Босанци који су дошли после одласка Срба,

Књига “Мој Грачац” Миле Совиља има два дијела, први је сјећање на ову велику општину и некадашњи котар (сада пространством највећу општину у Хрватској), а други дио је посвећен историјату грачачког спорта све до “Олује”, августа 1995. Промоције ће бити одржане: у уторак, 7. јуна у 19 у Новом Саду, Библиотека града, с почетком у 19 сати. Говориће др Милан Мицић, Радомир Кукобат, Саво Штрбац, Данко Перић и аутор. Промоција у Београду је у четвртак, 9. јуна (Спасовдан) у 19 сати, Дом РВМИ, Савски трг број 9. Књигу ће представити Петар Пеца Поповић (новинар и познати рок критичар, поријеклом из Грачаца), Саво Штрбац, Данко Перић, Душан Ђаковић и аутор, Миле

Добротворка Милена Чанковић из Швајцарске жели да се одужи својим земљацима који више не живе на родној груди. Обележје ће бити подигнуто на Фрушкој гори и подсећаће на душу народа који је “Олуја” одувала ИМАЛА сам десет година када су ме родитељи, Гено и Сока Чанковић, с јесени 1978. одвели себи у Швајцарску. Из детињства и мора љубави, пажње и загрљаја баке Јеке, безбрижног одрастања у Средњој Гори и Удбини и првих школских година у Госпићу, обрела сам се у страном свету, са другачијим менталитетом. Тада се сав мој свет срушио. Маштала сам само о једном – да се вратим мојој најлепшој на свету Лици. И данас замишљам како би