У Светосавском дому Храма Успења Пресвете Богородице у Чајничу представљена је књига “Српско срце Јоханово” аутора Веселина П. Џелетовића заснована на истинитој причи о трговини људским органима на Косову и Метохији. Протојереј-ставрофор Момир Васиљевић рекао је на синоћњој промоцији да Косово и Метохију треба вратити добрим дјелима и испуњавањем Божијих заповијести. “Стално говоримо Косово је срце Србиново, душа српска, али по тој души и том срцу лутају неки чудни људи и непријатељи који су учинили доста зла српском народу”, каже прота Васиљевић. Протојереј Васиљевић је подсјетио да је зло чињено и раније, што потврђује и ова књига, јер су се 1999. године на распетом и многострадалном Косову десила многа зла.

Игуманија манастира Соколица на Косову, мати Макарија, изјавила је да је апсурдно да Албанци траже пријем у Унеско. “Шта они имају да заштите? Немају ниједан, баш ниједан културни споменик. Осим Муратовог турбета и Синан-пашине џамије у Призрену, која је направљена од материјала срушене Цркве Светих архангела. Немају ни та два споменика, то су споменици ислама, Турске”, изјавила је мати Макарија за “Блиц”. “Шта они хоће. Хоће да присвоје наше. Наши манастири треба да добију екстериторијални статус”, каже мати Макарија. Она сматра да је недопустиво да они који су палили и минирали српске светиње, сутра буду у неким уредима за заштиту споменика културе. “Знате, странци који су долазили на Косово у

Нове муке Перовића које је хапсила косовска полиција. Можда ће морати да иселе своје старе иако су њих двоје једини преостали Срби у Медреговцу Од када нас је недавно хапсила косовска полиција због наводног илегалног преласка административне линије, моја породица и ја не смемо да обиђемо родитеље у Медреговцу, подујевском селу, како поново не бисмо били ухапшени. А родитељи су нам стари и болесни, тако да смо заиста на муци. Овим речима, Горан Перовић (52) из села Медреговац, у разговору за “Новости”, износи нови проблем са којим је суочена његова породица. Његови родитељи су једини преостали српски житељи у овом селу али и на подручју читаве подујевске општине која броји

Трагедија Снежане Перенић (55) чији је муж отет на КиМ. Лакша ми је неизвесност него да дође црна вест Тежак је ово живот у незнању, налик казни, али некада ми се чини да ми је лакше и да живим у неизвесности него да чујем најцрњу вест. Свесна сам да после деветнаест година тешко могу чути нешто добро, ипак се бојим онога што бих могла сазнати – ово су речи Снежане Перенић (55) из Косова Поља чији је муж Ранко у 39. години са колегом Ђуром Славујем киднапован 21. августа 1998. године недалеко од манастира Зочишта у општини Ораховац. Каже, прошле су толике године али се у њеним емоцијама ништа није

У цркви рођења пресвете Богородице у Гораждевцу одржан је парастос младићима Ивану Јововићу и Пантелији Дакићу, које су прије 14 година убиле и даље непознате особе из аутоматског оружја, док су се купали у ријеци Бистрици. Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић поручио је да Србија и српски народ не заборављају своје жртве. Ђурић, који је послије парастоса положио вијенац на споменик жртвама у НАТО бомбардовању и дјеци страдалој на Бистрици, нагласио је да држава Србија не заборавља многострадалну српску Метохију, која је у претходним деценијама била жртва плана за истребљење српског народа са ових простора, који је готово у потпуности успио. “И зато на данашњи дан помињемо

Бранка Миловановић (83) из Гојбуље, села у општини Вучитрн, огуглала на нападе Албанаца. Понекад само ноћу, када предосетим напад, не могу да проговорим – каже бака Бака Бранка Миловановић (83) из косметског села Гојбуља у општини Вучитрн живи сама у својој кући и годинама је изложена нападима Албанаца. Због одлуке да не прода имовину, али пре свега због неколико извора минералне воде који се налазе на њеном имању, у дворишту и испред саме куће. Објашњава нам да и даље одолева притисцима, и да ће то чинити све док је памет и тело служе. – Додуше, ових месеци ме ређе нападају. Последњи пут то се догодило за Ђурђевдан када су ми

Надлежни органи треба да упознају грађане Црне Горе шта је „касапин из Рачка“ Вилијам Вокер тражио у Гусињу и Плаву. Oвај вјесник рата и несреће је, према информацијама до којих је дошла наша редакција, почетком августа пар дана боравио у Гусињу, Плаву и Вусањима, а на ком задатку је био лако је процијенити из његовог досадашњег ангажмана. Вокер је међународној јавности познат као припадник политичког крила албанске мафије, са конкретним организационим задацима, чији је крајњи резултат рат и крвопролиће, зато би надлежни требали да саопште са којим циљем је поменути „касапин из Рачка“ боравио у Црној Гори и да ли су безбједносне службе регистровале његов долазак и рад на терену.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обиљежиће у недјељу, 13. августа у Београду, 14 година од убиства српске дјеце у Гораждевцу. Церемонија обиљежавања злочина у Гораждевцу биће уприличена у просторијама Удружења у згради “Београђанке”, у симболичних 12.44 часова. “Овај злочин остао је нерасветљен јер су припадници Еулекса одустали од истраге. Од тог дана, масакра над недужном српском децом, река Бистрица је за нас породице `Крвава Бистрица`”, саопштено је из Удружења. Прије 14 година, 13. августа, албански терористи су на обалама ријеке Бистрице убили Ивана Јововића и Панту Дакића док су се купали са вршњацима, а тешко ранили четворо српске дјеце. Извор: СРНА Везане вијести: Гораждевац: Служен парастос

Најбитнији делови депеше коју је у Вашингтон послала америчка амбасадорка Глендон из Ватикана у 10:15 часова, 30. априла 2008, након сусрета са монсињором Мигуелом Мауријем (ватиканским главним човеком за балканска питања) – линк целе депеше: „Света Столица није спремна да формално призна Косово зато што би то поткопало њене односе са владом Србије и екуменистички дијалог са Српском Православном Црквом. Високи достојник Српске Православне Цркве, како је Маури истакао, признао му је да је одлагање формалног вида признања Косова за СПЦ било важније од многих корака који су предузети да се ојача екуменистички дијалог између Православних и Католика. Маури је умањио значај ватиканског оклевања да се Косово формално призна, подвлачећи да