Све до 11. априла 1992. године, међу Србима у Ливну jе тињала нада да се зло неће поновити, да ће разум побиjедити и да ће се све ипак разминути на витлању  националистичким барjацима и проусташкоj

Упркос свему што jе доживио, упркос силним невиним жртвама и страхотама истребљења кроз коjе jе прошао, српски народ у ливањском краjу jе ипак остао вjеран светом завjету: ко тебе каменом, ти њега хљебом. Одрекао се

Почетком jуна 1990. године у Челебићу сам срео и Милана Вуjановића, званог Тита. Ниjе говорџиjа и љепорек. Не би се рекло да га jе толико уморило бреме од седамдесет година коjе jош добро носи, а

Чланови удружења „Јадовно 1941.“ су захвални господину Будимиру Симоновићу на његовоj доброти и спремности да без накнаде уступи удружењу право, да на своjим интернет страницама обjави диjелове садржаjа његове драгоцjене књиге „Огњена Мариjа Ливањска“. Књига