Колумнисти Архиве - Страница 31 од 77 - Јадовно 1941.

Милош Ковић: Борба за Косово тек почиње

17. јун 2020.

Београд и Србија нису ућуткани и неће бити понижени. Хоћемо ли да будемо достојни предака и да ли ћемо својој деци смети да погледамо у очи. Ово је година избора. О будућности Србије одлучиваће се не само овде, него и на изборима у САД и Црној Гори. Да ли ће грађани Србије моћи да утичу на одсудна питања, која ће се тада решавати? Да ли ће српске власти, прихватањем сецесије Косова и Метохије, прикривеним иза „разграничења“ и сличних „решења“, заиста започети процес распарчавања Србије и стварања Велике Албаније? Хоће ли српски народ у Црној Гори престати да постоји, да ли ће се ова земља коначно одрећи свог српског идентитета и

ТИТОИСТИ И ДАНАС ПОТУРАЈУ НЕИСТИНЕ: Митрополит Јоаникије Липовац био је под присмотром фашиста

15. јун 2020.

Млади историчар Бобан Батричевић објавио је 14. марта 2020. г. на порталу „Антена М“ чланак под насловом „Случај митрополита Јоаникија Липовца“ Оцене изнесене у овом тексту нису историјска новост, јер их титоистичка историографија понавља 75 година. Пише: Никола Милованчев, члан Правног савјета ИН4С Млади историчар Бобан Батричевић објавио је 14. марта 2020. г. на порталу „Антена М“ чланак под насловом „Случај митрополита Јоаникија Липовца“ Оцене изнесене у овом тексту нису историјска новост, јер их титоистичка историографија понавља 75 година, настојећи да митрополита Јоаникија прикаже као сарадника окупатора, посебно позивајући се на његово присуство на Петровданском сабору, 12. јула 1941. Оцене титоистичких (назови) историографа су следеће: митрополит Јоаникије је истовремено био

Басташић: Српском јединству и Српском свету потребан меморијални центар о српским страдањима у 20. веку

14. јун 2020.

„СРПСКО СТРАДАЊЕ У 20. ВЕКУ ЈЕ ИДЕНТИТЕТСКА КИЧМА ОКО КОЈЕ ТРЕБА ДА СЕ ОКУПИ ЦЕО НАРОД“ * Неспремни смо: Срби су гледали припреме у Југославији за парчање српског народа, па потом и распадање Државне заједнице Србије и Црне Горе, па сад гледамо отимање српског језика од стране Хрватске и Црне Горе, још се чудимо што је неко покушао да нам отме светиње и да оснује своју цркву * Српске породице које још трагају за остацима сродника несталих у рату (око 1.650 бораца и цивила) узнемирила је најава бошњачког члана колегијума директора Института за тражење несталих лица БиХ Амора Машовића да ће „11. јула ове године у Поточарима у Сребреници бити

Милош Ковић: Будућност припада онима који се не предају

7. јун 2020.

У односу на своје претке, ми се заиста истичемо кукавичлуком, фаталистичком пасивношћу и лењошћу. Све то, међутим, може брзо да се промени English Милош Ковић, историчар, доцент на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, који је објавио књигу о тешком тренутку када је Србији преостао само један пут, а ни он није обећавао много – „Једини пут: Силе Антанте и одбрана Србије 1915. Године“. Колико је тачна теза да постоје трагични догађаји изузетне снаге који заиста обликују идентитете народа? Како се то дешава и шта ако се из тих искустава не извуче поука?— Још је утицајни француски писац Ренан у брошури „Шта је нација?“ написао да људе најчешће спајају

Милан Ружић: Ћути и склањај се!

6. јун 2020.

Не желим да ћутим и склањам се од осуде онога што мислим, јер као слободан човек имам право на своје мишљење, иако се оно не улива у ове популарне токове. Колико се само шљама, муља и шута слегло иза чувених изговора: „Народ воли“, „Такво је време“, „Свуда се то ради“, „Сналазе се људи“ или „Ћутиш и склониш се“. У ери слободе говора почели смо слободно да говоримо једино лажи, а свака истина је „позив на мржњу“. Како смо само толико одлутали од оног пута који су за нас пропутили и пропртили наши претходници које данас многи називају „тупавим сељачинама које су се ложиле на Библију“. Те „тупаве сељачине“ су нас

Милош Ковић: Жарко Видовић – човек Завета

5. јун 2020.

Поводом годишњице упокојења Жарка Видовића (18. мај 2016 – 18. мај 2020.) доносимо његов животопис и интервју Милоша Ковића. Када сте први пут чули за Жарка Видовића и колико сте знали о њему и његовом раду? Милош Ковић: За име Жарка Видовића по први пут сам чуо пре тридесетак година, отприлике 1988. или 1989, у кући свог друга са студија и потоњег кума, Станоја Бојанина. Његов отац, неуропсихијатар Светомир Бојанин, био је Видовићев пријатељ и саговорник. Том кругу припадали су и писац Ђорђе Оцић и филмски критичар Богдан Златић, које сам ту такође сретао. Било је занимљиво видети како његове идеје плодно утичу на креативне људе различитих духовних усмерења. Биле

Милош Ковић: Разум или „разграничење“

1. јун 2020.

Сетимо се Крајине. Ако дозволимо „разграничење“, од Србије неће остати камен на камену. „Струка“ каже да пандемија постепено слаби. Сада се одлично види да многи од почетка настоје да је искористе за своје циљеве. Власти у Црној Гори, под изговором јавног здравља, хапсе владике, свештенике и пребијају верни народ. На Косову и Метохији, усред пандемије, јуриша се на Србе, спаљује и пљачка њихова имовина. У престоницама великих сила, у Београду и Приштини, убрзавају се преговори о „разграничењу“ и коначној предаји Косова и Метохије у руке албанских шовиниста. Београд још не разуме ни НДХ, ни „Олују“, а већ мора да се суочи са злом у Црној Гори! Од разбијања Југославије, Косово

Милош Ковић: ПОБЕДИЋЕМО

31. мај 2020.

Ово је део интервјуа са Милошем Kовићем који је објављен у актуелном мартовском штампаном издању магазина Одбрана и безбедност. Милош Kовић је један од наших најбољих историчара, а свој рад је посветио очувању истине о српском народу, његовом страдању и културно-националном идентитету. Разговарали смо о протестима у Црној Гори, о Србима с Kосова и Метохије, али и о ревизији историје с којом се суочава наша држава Законом о слободи вероисповести у Црној Гори српска културна баштина је угрожена. У последњих месец дана сведоци смо масовних протеста српског народа широм Црне Горе. Да ли су икада у историји српског народа забележени протести овог обима? Има ли српски народ снаге да заштити

Милош Ковић: Корен геноцида према Србима у Ватикану, бити усташа је улазница за ЕУ

26. мај 2020.

Професор Ковић казао да рат против православља никада није престајао, те да да српске власти морају да нађу механизам за заштиту српске цркве и српског народа у Црној Гори. Професор Милош Ковић гостујући у емисији „Скенирање“ у продукцији ХелмКаста, казао је да српске власти морају да нађу механизам за заштиту српске цркве и српског народа у Црној Гори. Ковић је казао да Србија по питању Косова и Метохије мора да сагледа реалност, али да нико „не сме ни да помисли да отуђи 12,3 одсто српски територије.“ „Србија покушава да Русију замени Кином. Кина нам је потребна као савезник, али без Русије смо немоћни. Схватам колико људи не знају историју када

ЕКСКЛУЗИВНА ФОТОГРАФИЈА: Ваљевски партизани спроводе на стријељање сумњиве сељаке 1941.

25. мај 2020.

Види се да су осумњиченима везане руке на леђима, а међу осморицом партизана који их спроводе запажа се и неколико врло младих, вероватно и малолетних момака. Међу егзекуторима се налази и Стјепан (Стево) Филиповић, потоњи народни херој и симбол отпора ваљевских партизана, записао је Немањa Девић. Једна од ретких сачуваних фотографија, која приказује ваљевске партизане који спроводе на стрељање сумњиве сељаке, августа 1941. године. Види се да су осумњиченима везане руке на леђима, а међу осморицом партизана који их спроводе запажа се и неколико врло младих, вероватно и малолетних момака. Међу егзекуторима се налази и Стјепан (Стево) Филиповић, потоњи народни херој и симбол отпора ваљевских партизана. Ова фотографија још један

Дани(ј)ел Симић: Тито и оштра усташка колона

23. мај 2020.

Командант Прве пролетерске бригаде Коча Поповић, обавјештајац Владимир Велебит, те члан Политбироа КПЈ Милован Ђилас; нудили су у Сарајеву и Загребу марта 1943. године Нијемцима, Италијанима и Хрватима да се боре против Савезника, ако се искрцају на Јадрану. Циљ ових преговора је био да се успостави примирје са окупатором, како би се Тито што успјешније борио против четника за доминацију међу Србима, јер су они готово једини били борци у партизанима. Остали су већина међу политичким комесарима. У преговорима то нијесу крили, а Нијемцима и Хрватима је додатно одговарала конфронтација Срба. Партизана и четника. Одговарала је и Титу. Након рата, комунистима је годило продубљивање тог јаза и за учвршћење власти.

Сандра Благић: Покољ у Драксенићу

8. мај 2020.

Сваки пут када пођем за Јасеновац или Доњу Градину, деси се некако да Драксенићем прођем. Да ли је то што душу своју оставим на пољима тишине, туге, пакла и раја? Али, ево Богу хвала имала сам и с ким да видим то мјесто страдања, патње и мука. Ни те хладне зиме 1942. године на православни Мали Божић, Срби нису поштеђени. Хрвати усташе, оне Србе које нису убили на кућном прагу отјерали су у цркву. У храму су их силовали, мучили, искасапили, поклали. Низ зидове слијевала се крв! Њих 360 православних душа узнијело се ка Господу.О овом злочину постоји неколико свједочанстава.Покољ су преживјеле Мара Благојевић као и Анка Павковић с кћерком

РАТКО ДМИТРОВИЋ: Унучићи Стеве Крајачића, у „српским“ Новостима

3. мај 2020.

Деценијама код великог броја Срба, укључујући високобразоване, којима се разумно, зрело национално опредељење не може оспорити, живи симпатија за „момке из сплитског недељника Ферал Трибјун“. Извор: Интермагазин ; Аутор: Ратко Дмитровић , 02. мај 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Они су били на страни Срба кад други нису; они су најгласније нападали ХДЗ и Туђмана; они су први јавно и гласно проговорили о злочинима над Србима у Хрватској; они су извргавали руглу

Заборављена задарска „Кристална ноћ”

2. мај 2020.

Ових дана у центру Задра можете наићи на поруку Србима коjа подсећа на далеку прошлост тога града, на jедног човека коjи jе у Задру ударио темеље мржње према православљу, али и на догађаj од пре само двадесетпет година коjи jе био реприза нацистичког дивљања десетог новембра 1938. године Напомена: Прилог је објављен 2011. године. Постоjи у Хрватскоj неколико места где Срби живе од добре воље већинског становништва. Ако нису љути на некога код куће, на Хашки трибунал, на Енглезе коjи Хрватску – Загреб jе у то убеђен – коче на путу у ЕУ, Хрвати ће пронаћи другу занимациjу, али у случаjу и наjмањег затезања националних жица, дирања у „свету хрватску ствар“ (има их

Сандра Благић: И ове године, Богу хвала у Доњу Градину

23. април 2020.

Нема потомака, нема свештенства, нема политичара. Биће и они, само у суботу! Сунце је високо на небу. Али вјетар не дозвољава да мирно корачаш. Oпомиње. Ово је јединствена прилика да читав логор прођем, разгледам, станем поред сваке плоче да прочитам.И сваки пут је другачије, теже или лакше. Боже, како је лијепо ово мјесто.Bиди много цвијећа на хумкама на гробницама. Рај!Бијеле раде. Hа хиљаде и хиљаде њих.Као да су за сваку душу, која је мученички убијена, изникле. Не могу да их избpојим. И онда чујем као неку музику, у даљини. Па дебло које се повија зашкрипи и стресем се.Као да их чујем да говоре.„Полако, куда журиш, стани, овдје лежимо МИ.Они који