arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Умањивањем броја српских жртава Јасеновца негира се Покољ

Тешко пада када се нека звучна имена из састрадалне јеврејске заједнице, јавно сложе са хрватском процјеном броја жртава комплекса логора смрти Јасеновац – Доња Градина. Пише: Душан Ј. Басташић Хрватски историчар Драган Марковина се опет огласио на порталу Пешчаник . Баш нешто „заредао“ ове године. Сјећате се, то је један из малобројне екипе хрватских повјесничара који поред Хрвоја Класића, Твртка Јаковине и Иве Голдштајна, интерпретирајући историјске чињенице везане најчешће за српско – хрватске односе у прошлом вијеку, годи српском уху наспрам ноторних Јосипа Јурчевића, Игора Вукића, Звонимира Деспота, Стјепана Разума и (има их још) да не набрајам даље. Слови као умјерен, одмјерен и југоносталгичан па га медији из Србије радо

Милан Ружић

Милан Ружић: Срби на промоцији антисрпског филма у Венецији

У Венецији је пре неколико дана приказан филм Јасмиле Жбанић „Куда идеш, Аида?“, кажу озбиљан конкурент за „Златног лава“ ове године. Е сад, поред очекиване ситуације да ће овај филм бити пропраћен, као што и јесте, потенцирањем дискурса о „геноциду“ у Сребреници, постоји још нешто о чему ваља писати. Наиме, у овом, слободно можемо тврдити ако знамо дефиницију геноцида, ревизионистичком филму, поред апсолутно очекиваног Емира Хаџихафизбеговића (јер како он да пропусти пљување по Србима?) играју и брачни пар из Србије Борис Исаковић (глуми Ратка Младића) и Јасна Ђуричић (игра насловну улогу). Истини за вољу, Исаковић и Ђуричић су заиста добри глумци који, међутим, свој таленат, себи дајем за право да

Радио Слобољубве: Проф. др Милош Ковић: Спречимо да се зло понови!

У манастиру св. Архиђакона и првомученика Стефана у Сланцима, у суботу 22. августа 2020. године служен је парастос жртвама Покоља у Јадовну 1941. године, геноцида почињеног над Србима од стране НДХ, забележила је за наш радио Зорица Зец, сарадница Информативне службе СПЦ. Српски историчар и родољуб, проф. др Милош Ковић, који је молитвено учествовао у овом догађају, у разговору за Радио „Слово љубве“ који је водила гђа Зорица Зец, на почетку напомиње да „постоје питања на која морамо да дамо одговор – шта се догодило у Јадовну и зашто се то догодило и шта ми данас морамо урадити да запамтимо како бисмо разумели, што је нажалост питање на које струка

Милан Ружић

Милан Ружић: Борци или полемичари?

У претходних месец дана било је чак 17 полемика међу људима чија су имена донекле гарантовала да имамо прву линију одбране у случају разарања нашег националног идентитета. У време кад наше национално јединство треба да буде темељ борбе за опстанак српског народа, па чак и за сведочанства о постојању Срба (на пример на Косову и Метохији), јер се културноисторијски споменици увек прво присвоје, а онда им се мења намена, као са Аја Софијом, да би се извршила ревизија историје пре нестанка неког народа, што нама прети и физички, и културно, једини људи који могу да помогну у тој борби – свађају се међу собом. У најгорем тренутку Имали смо ових

Сандра Благић: Часни крст на Динари

Tог крвавог љета на Огњену Марију 30. jула 1941. године мјештани села Доњи и Горњи Рујани, нису ни слутили да ће њихове прве комшије Хрвати, усташе, починити стравичан Покољ. Аутор: САНДРА БЛАГИЋ, 13.04.2019. Тог врелог љетњег дана комшије Xрвати, врата до врата, са којима су до јуче дијелили хљеб, своје комшије Србе одвели на клање.Наивне мајке, баке и дјеца, повјеровали су својим комшијама како их воде на присилни рад у Далмацију.Гонили их уз Динару, без капи воде и корице хљеба. Недалеко од саме јаме налази се Сајдина пећина одакле су прозивали породице и водили их над јаму. Неке су ударали, гурали а неке мајке су саме скакале са својом дјецом

Kordunski-rekvijem.jpg

Светозар Ливада: „Кордунски реквијем“

Ливада пише о свом завичаjу у коме jе као тринаестогодишњи дjечак доживио окрутне смрти своjих наjдражих, несхватљива звjерства, палеж, рушења и мржњу. Аутор говори да jе наjстрашниjе што се, „све поновило 1991. године, у само jедном животу, а то jе превише патње и боли за jедан живот“. У књизи пише да су се страхоте поновиле jер „Срби и Хрвати практицираjу културу смрти несмиљено, као неку врсту кућне радиности“ и резигнирано поручуjе да улазимо у 21.виjек „без иjедног риjешеног проблема“. Прочитаjте књигу СВЕТОЗАР ЛИВАДА: КОРДУНСКИ РЕКВИЈЕМAcrobat PDF dokument, 2,7 MB

Патријарх примио представнике Удружења Огњена Марија Ливањска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 17. јула 2020. године у Патријаршији српској у Београду представнике Удружења Огњена Марија Ливањска. Са благословом Његове Светости Патријарха, Удружење Огњена Марија Ливањска, у сарадњи са Телевизијом Храм и храмом Светог Саве на Врачару, недавно је београдској публици представило кратак историјски пресек живота ливањских Срба кроз изложбу, докуметарни филм и књигу о мученичком страдању лета 1941. године. На благослову и широкој подршци том догађају, као и на непосредној помоћи Фонда Патријарха српског Павла у осликавању спомен-капеле Свете великомученице Марине, у порти православне цркве у Ливну у чијој крипти су похрањене мошти ливањских мученика, патријарху Иринеју најискренију захвалност ливањских Срба пренео је председник

Никола Милованчев: О српској деци у Швајцарској 1942.

Поводом чланка Вељка Ђурића Мишине „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, пренетом и на „Стању ствари“ . Др Вељко Ђурић Мишина објавио је чланак „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, о вишемесечном опоравку преко 500 деце из Србије у Швајцарској, 1942. године. Треба споменути да је Црвени крст Србије тада водио др Петар Зец (Курузари на Банији, 1881. – Београд, новембар 1944), којег је часно вођење Црвеног крста коштало главе и убијен је од титоваца, после њиховог уласка у Београд (др П. Зец није видео разлог зашто би требало да се склони). Много лепог о раду

Никола Милованчев: О броју жртава у Југославији 1941–1945, њихово умањивање и ниподаштавање (II)

О броју жртава у Југославији 1941–1945, њихово умањивање и ниподаштавање (2). Пише: Никола Милованчев У Хрватској је заувек избегнут попис наших жртава, јер је јануара 2012. тај попис преузела Римокатоличка црква. Словенци су доказали да се и сада могу (барем приближно) избројати жртве Другог светског рата. Зашто само у Србији појединци уверавају јавност да је то немогуће, да су препреке непремостиве? У периоду од 1998. до 2005. одржавани су скупови „Дијалог повјесничара/историчара“, које је организовала Фондација Фридрих Науман. На тих десет сусрета велика пажња посвећена је жртвама у ратовима на југословенским просторима у XX веку, а највише излагања (педесетак) односило се на раздобље Другог светског рата; најактивнији у обради ове

Никола Милованчев: Мук

О броју жртава у Југославији 1941–1945, њихово умањивање и ниподаштавање (1). Пише Никола Милованчев Некадашњи водећи хрватски статистичар је пре три и по деценије оцењивао да је број жртава у Јасеновцу био виши од шест стотина процената до хиљаду и двеста процената у односу на бројеве које данас износе појединци у Београду и Загребу. Необично велика разлика, зар не? Ревизионисти покушавају већ више од тридесет година да изнесу процене броја жртава у логору Јасеновац и уопште у Југославији 1941–1945. које су мање од стварних. Они критикују и драстично смањују оцене броја жртава усташког логора у Јасеновцу изнесене одмах после краја Другог светског рата, које су износиле 500.000 до 700.000 жртава

Милош Ковић: Борба за Косово тек почиње

Београд и Србија нису ућуткани и неће бити понижени. Хоћемо ли да будемо достојни предака и да ли ћемо својој деци смети да погледамо у очи. Ово је година избора. О будућности Србије одлучиваће се не само овде, него и на изборима у САД и Црној Гори. Да ли ће грађани Србије моћи да утичу на одсудна питања, која ће се тада решавати? Да ли ће српске власти, прихватањем сецесије Косова и Метохије, прикривеним иза „разграничења“ и сличних „решења“, заиста започети процес распарчавања Србије и стварања Велике Албаније? Хоће ли српски народ у Црној Гори престати да постоји, да ли ће се ова земља коначно одрећи свог српског идентитета и

ТИТОИСТИ И ДАНАС ПОТУРАЈУ НЕИСТИНЕ: Митрополит Јоаникије Липовац био је под присмотром фашиста

Млади историчар Бобан Батричевић објавио је 14. марта 2020. г. на порталу „Антена М“ чланак под насловом „Случај митрополита Јоаникија Липовца“ Оцене изнесене у овом тексту нису историјска новост, јер их титоистичка историографија понавља 75 година. Пише: Никола Милованчев, члан Правног савјета ИН4С Млади историчар Бобан Батричевић објавио је 14. марта 2020. г. на порталу „Антена М“ чланак под насловом „Случај митрополита Јоаникија Липовца“ Оцене изнесене у овом тексту нису историјска новост, јер их титоистичка историографија понавља 75 година, настојећи да митрополита Јоаникија прикаже као сарадника окупатора, посебно позивајући се на његово присуство на Петровданском сабору, 12. јула 1941. Оцене титоистичких (назови) историографа су следеће: митрополит Јоаникије је истовремено био

Басташић: Српском јединству и Српском свету потребан меморијални центар о српским страдањима у 20. веку

„СРПСКО СТРАДАЊЕ У 20. ВЕКУ ЈЕ ИДЕНТИТЕТСКА КИЧМА ОКО КОЈЕ ТРЕБА ДА СЕ ОКУПИ ЦЕО НАРОД“ * Неспремни смо: Срби су гледали припреме у Југославији за парчање српског народа, па потом и распадање Државне заједнице Србије и Црне Горе, па сад гледамо отимање српског језика од стране Хрватске и Црне Горе, још се чудимо што је неко покушао да нам отме светиње и да оснује своју цркву * Српске породице које још трагају за остацима сродника несталих у рату (око 1.650 бораца и цивила) узнемирила је најава бошњачког члана колегијума директора Института за тражење несталих лица БиХ Амора Машовића да ће „11. јула ове године у Поточарима у Сребреници бити

Milos Kovic

Милош Ковић: Будућност припада онима који се не предају

У односу на своје претке, ми се заиста истичемо кукавичлуком, фаталистичком пасивношћу и лењошћу. Све то, међутим, може брзо да се промени English Милош Ковић, историчар, доцент на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, који је објавио књигу о тешком тренутку када је Србији преостао само један пут, а ни он није обећавао много – „Једини пут: Силе Антанте и одбрана Србије 1915. Године“. Колико је тачна теза да постоје трагични догађаји изузетне снаге који заиста обликују идентитете народа? Како се то дешава и шта ако се из тих искустава не извуче поука?— Још је утицајни француски писац Ренан у брошури „Шта је нација?“ написао да људе најчешће спајају

Милан Ружић

Милан Ружић: Ћути и склањај се!

Не желим да ћутим и склањам се од осуде онога што мислим, јер као слободан човек имам право на своје мишљење, иако се оно не улива у ове популарне токове. Колико се само шљама, муља и шута слегло иза чувених изговора: „Народ воли“, „Такво је време“, „Свуда се то ради“, „Сналазе се људи“ или „Ћутиш и склониш се“. У ери слободе говора почели смо слободно да говоримо једино лажи, а свака истина је „позив на мржњу“. Како смо само толико одлутали од оног пута који су за нас пропутили и пропртили наши претходници које данас многи називају „тупавим сељачинама које су се ложиле на Библију“. Те „тупаве сељачине“ су нас

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ми што нас Вукашинове очи боле..

Ми, зањихани, јадовничком успаванком из суза бакиних. Јадовничани,Ми што нас воде,очи ископане.Вукашинове,Херцеговачке,Kлепачке,Наше

Завет и исповест

Узрастање без завета, мора створити слабе, перверзне и користољубиве људе. Нарцисе и

Злочини усташа

Душан Бабић ЗЛОЧИНИ УСТАША приредио: Јован Бабић ЗБИВАЊА И СВЈЕДОЧЕЊА Уредник мр

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.