Колумнисти Архиве - Страница 25 од 75 - Јадовно 1941.

Милош Ковић: Угрожено сећање на страдање руског и српског народа у 20. веку

3. јун 2021.

Посебна тема је Јасеновац, концентрациони логори за Србе. Руси су такође уништавани у концентрационим логорима у Другом светском рату, али мало тога је упоредиво с Јасеновцем, рекао проф. Ковић. Релативизација одговорности за ратне злочине током 20. века, поистовећивање џелата са жртвама, умањивање значаја недела – то су задаци политичке ревизије историје која се спроводи протеклих година. У одбрани истине од кључног значаја може да буде Институт за очување историјског сећања, који би до краја године требало да оснују Србија и Русија. Председник Народне скупштине Србије Ивица Дачић у понедељак је започео посету Москви и том приликом се састао са председником Државне думе Русије Вјачеславом Володином, с којим је разговарао о

Сандра Благић: Још увијек ходим стазама мученика

21. мај 2021.

Већ трећи дан покушавам скупити мисли и емоције, преточити их у слова, ријечи и реченице. Не иде!Како описати емоције док стојиш над јамом и гледаш у њено гротло? Како их преточити у ријечи? Нема страха. Постоји поштовање према невино пострадалим мученицима, који су тих ратних година, од 1992. до краја 1993. завршили на дну Казана. Казани су јама у општини Стари град у Сарајеву, гдје се уске мале уличице до саме јаме преплићу као змије отровнице, а прозори кућа као очи њихове. Гледају, сикћу и чекају погрешан корак. Корачајући, није ме било страх, нека туга и спокој у исти мах ухвати и не пушта. То се наши мученици радују, јер

Ђурђица Драгаш: Земљаци, ви праштајте и заборављајте… ја не могу!

18. мај 2021.

Јесте ли се уплашили кад сте чули скандирање „убиј Србина“ на Васкрс? – Ма, бојимо се, како се не би бојали, ал’ морамо ћутати. Размишљам данима о овом одговору који је новинарки РТС-а дала старија жена, очито Српкиња, у Борову. Тема прилога, гле ироније, били су избори… тај празник демократије, како га често називају аналитичари и политичари. Локални избори у Хрватској су у међувремену завршени. Резултат: мање – више исти као и раније, али није то разлог због којег ово пишем. Разлог је она бака из Борова и њене уплашене очи. Питам се да ли је уопште имала храбрости да изађе на биралиште и заокружи неку од понуђених опција. Да

Басташић: Зло које је кулминирало у Јасеновцу, почело је у Госпићу, на Велебиту и Пагу и то не смемо никад да заборавимо

15. мај 2021.

У библиотеци „Влада Аксентијевић“ у Обреновцу, 13. маја 2021, отворена је изложба, а потом одржана и трибина о комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг у којем је, током лета 1941. године, сурово убијено више од 40 хиљада Срба и Јевреја. Пише: Ђурђица Драгаш Уколико се питате откуд изложба о том логору у Обреновцу, председник удружења Јадовно 1941. Душан Басташић има једноставан и сасвим јасан одговор. У комплекс логора Госпић – Јадовно – Паг, чије је формирање окончано 24. јуна 1941, довођени су, а потом ту и убијани, Срби и Јевреји са читаве територије Независне Државе Хрватске. То би сваки Србин у Српској, Србији и расејању, требало да зна. Дакле,

Душан Басташић о томе зашто су стратишта српског народа запостављена и заборављена (ВИДЕО)

11. мај 2021.

Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941.“ је рекао да је велики проблем због ког су поједина стратишта српског народа кроз историју потпуно запостављена и заборављена тај што да бисмо нешто заборавили, прво морамо то знати, а кроз наше образовање се није довољно говорило о тим темама. Поводом осамдесетогодишњице од почетка Покоља, геноцида над Србима од стране Независне Државе Хрватске и обележавању страдања нашег народа, покренута су изнова важна питања попут: „Зашто су чак и нека од већих стратишта готово заборављена или се за њих не зна?“ и „Због чега се о овим темама и данас углавном ћути?“ Замолили смо Душана Басташића, председника Удружења Јадовно 1941. да прокоментарише наведено. “Оно што

Ђурђица Драгаш: Сенка Николе Тесле поново „шета“ улицама мог родног града

3. мај 2021.

„Жао ми је, али Тесла је био Американац“… речи америчког амбасадора у Београду Ентонија Годфрија „мотају“ ми се по глави. Мало у шали, а више у збиљи, изговорио их је на аеродрому који носи баш Теслино име, испраћајући авион Ер Србије који ће за Њујорк убудуће летети с Теслиним ликом на трупу. Можда сте помислили да ово пишем зато што су ме повредиле или наљутиле његове речи. Не, нису! Само су ма подстакле на размишљање. У ову реченицу је, како ми се чини, стала читава америчка „филозофија“ када су у питању нација, припадност, однос према држави и животу уопште. Лаконски, једноставно и толико својствено представнику велике силе, један Американац усред

ТВ К3: Јасеновац – историја и данашњица (ВИДЕО)

28. април 2021.

У емисиjи „Потез“ која је емитована 27. априла 2021, поред осталог је било риjечи о осамдесетој годишњици од почетка Покоља, геноцида над Србима од стране Независне Државе Хрватске и мемориjализациjи страдања нашег народа, као траjног задатка и обавезе потомака жртава али и надлежних институциjа. У емисиjи судjелуjу: Жељко Вујадиновић, историчар и Душан Ј. Басташић, предсjедник Удружења Јадовно 1941. Зашто су чак и нека од већих стратишта готово заборављена или се за њих не зна? Зашто ова тема није у довољној мјери заступљена у школским програмима? Због чега се о овим темама и данас углавном ћути? РЕПРИЗА ЕМИСИЈЕ: Сриjеда 28.април 2021. у 14:00 часова Уредник и водитељ: Јелена Демоњић

Милан Ружић: О српском страдању

13. април 2021.

Посећујући многобројна места страдања, схватио сам да је нама Србима забрањено да имамо своја и да их тако називамо. Забрањено нам је од стране других, али што је најгоре, забранили смо их и самима себи. Где год смо страдали, то није била једина цена коју смо платили, већ је то страдање нашег народа послужило да се представи као страдање неког другог народа који смо, наводно, ми убијали. Свако стратиште је било изговор за нови терор над Србима, или за ново прећуткивање националне историје зарад некаквих наднационалних интереса у које је веровао само народ који је своју нацију тако издавао, тачније Срби. Места наших страдања нису сва ни обележена. Уместо да

Ђурђица Драгаш: Дан у којем смо морали да застанемо… макар на минут!

13. април 2021.

Размишљајући о Израелцима који, и после осам деценија, стоје мирно и минутом ћутања, уз сирене, одају пошту својим жртвама, с горчином се сетих покушаја да се, пре неколико година, на сличан начин сетимо жртава Олује! 8. април 2021. Израел, Дан сећања на жртве Холокауста Минут ћутања и двоминутно оглашавање сирена широм земље. Израелци су још једном показали како се сећају и колико поштују шест милиона јеврејских жртава страдалих током Другом светског рата.Без поговора, без питања, на тренутак је „стао“ живот. Зауставили су се се аутобуси и аутомобили, пешаци су стајали у месту.Радио и тв станице емитовале су специјални програм који је почео претходног дана, одмах после заласка сунца. Ресторани и

Ђурђица Драгаш: Ја, избеглица, и серија „Породица“

6. април 2021.

Одавно нека серија није дигла толико прашине као што је то био случај с „Породицом“. Дуго најављивана, ишчекивана и невероватно гледана, заталасала је помало умртвљену српску јавност и отворила старе ране. Веровали смо, очигледно погрешно, да су те ране одавно срасле, да нас на њих подсећају само ожиљци, неприметни и скривени испод наслага година, догађаја и промена. Мислила сам и ја да ме драма породице Милошевић и подсећање на све њене актере неће много узбудити, али признајем да је то била лоша процена. У уметничка достигнућа серије нећу улазити пошто за то нисам стручна, а некако верујем да је тема „Породице“ просто и „прогутала“ све остало. Гледајући серију, упорно сам

Ђурђица Драгаш: Још једно пролеће које смо неповратно изгубили

24. март 2021.

24. март 1999 године. Дан је, као и многи пре њега, протекао у мучном ишчекивању. Хоће ли нас бомбардовати, има ли шансе да се некако поново „провучемо“ као прошле јесени, да ли је могуће да ће то урадити, како ћемо преживети ако почне?! Питања, питања, питања… Прве бомбе које су око 8 увече пале на аеродроме у Батајници, Приштини, Подгорици донеле су сурови одговор. Агонија која ће потрајати, у том тренутку незамисливих, 78 дана је почела. Kао и већина оних који су је доживели, сећам се врло добро те вечери. На некој од телевизија емитовала се Есмералда. Латиноамеричке серије тад су још биле занимљива новотарија. Гледали смо је, што из

Милош Ковић: План за реинтеграцију Косова и Метохије је спреман (ВИДЕО)

21. март 2021.

То је велика тема за цели свет, тај сукоб елита и народа. По анкетама, народ стално даје један одговор за КиМ и његово интересовање је велико. А те елите и квазиелите осећају да то долази, и да долази од цркве и народа. „Од убиства Карађорђа 1817, мало је политичких убистава у историји српског народа до данас у које нису на овај или онај начин укључене светске силе. Укључујући и абдикације и свргавања“, закључује историчар Милош Ковић у емисији „Српски св(иј)ет“ причу о страдању Срба у новијој историји, од бомбардовања, мартовског погрома, убиства Зорана Ђинђића, али и смрти Слободана Милошевића. „Одакле долази Бил Клинтон, Тони Блер, Медлин Олбрајт? Одакле долази Анте

Милош Ковић: Зашто су нам убијали децу на Јадовну, Пагу, у Старом Броду, Јасеновцу?

18. март 2021.

Професор Милош Kовић рекао је да су Срби у 20. веку преживели три геноцида, међу којима је највећи Јасеновац који није био једино стратиште. Он је истакао да је филм „Дара из Јасеновца“ тек „врх леденог брега“, али да је важно да је о злочинима над српским народом почемо да се прича,а нарочито да се праве филмови.Он је у интервју „Гласу јавности“ оценио да би требало наставити са снимањем филмова и изношењем истине о геноциду над једним заветним народом. Извор: ГЛАС ЈАВНОСТИ

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Владика Атанасије је најоригиналнији епископ СПЦ у њеној историји

14. март 2021.

Никад умировљени владика Атанасије је уствари умро оног истог дана кад и његов брат, Амфилохије. Сачекао је само да га испрати и да га опреми за тај далеки пут. Никад нећу заборавити како му је у сандук стављао јабуку и књигу „Писма оца Јустина”, која је писао обојици, да има шта да понесе на Небо. Време ће рећи да су се они у исти дан и родили и у исти дан упокојили, и да нису могли живети један без другог” – започиње своју причу о блаженопочившима митрополиту Амфилохију и владици Атанасију академик Матија Бећковић, на таласима радија ”Светигора”. Владика Атанасије је најоригиналнији епископ Српске цркве у њеној историји. Најбоље га

Срби су страдалнички, али и јуначки и победнички народ, Душан Басташић у „Српском св(иј)ету“

14. март 2021.

Српски биолошки корпус је захваљујући томе био другачији 1945. и 1995. Јесу нас разбацали на све стране, али смо сачували (многе) главе“, рекао је Душан Басташић, предсједник Удружења „Јадовно 1941“ у емисији „Српски св(иј)ет“ на Националној ИН4С телевизији. „Скривано је то породично искуство. Кажем скривано јер нашим бакама, теткама у црним марамама, родитељима, па и деци било је забрањено да говоре. Није им дато ни да одтугују. А то је значајан моменат, то сећање, јер смо препознали да се зло поново спрема. Многи Срби су отишли пре рата на време из средина у којима смо били мањине, склонили се тамо где смо били већина и тамо се организовали да пруже