Никола Милованчев Архиве - Страница 4 од 5 - Јадовно 1941.

Почетна » Колумнисти » Никола Милованчев » Страна 4

Никола Милованчев: Упућивање 132 земунска Јевреја у логор Јасеновац – Стара Градишка јуна 1942.

6. март 2019.

Два сачувана документа везана за геноцид над Јеврејима у Срему (којем је тада припадао и Земун) налазе се у Државном архиву Хрватске у Загребу, у фонду 252 – Равнатељство усташког редарства НДХ – Жидовски одсјек. О постојању једног од та два документа – о извештају Жупске редарствене области НДХ о Вуковару од 19. маја 1942. о упућивању у логор Земун задњих 13 Јевреја из котара »Хрватски« (Сремски) Kарловци обавестио сам јавност чланком »Фалсификати о логору Јасеновац и истина о геноциду над Јеврејима Срема 1942.године«, објављеним у »Политици« 11. фебруара 2019. Пише: Никола Милованчев Тај документ чува се у истом фонду (252 Равнатељство усташког редарства НДХ – Жидовски одсјек), под бројем

Никола Милованчев: Оправдано упозорење СПЦ

15. новембар 2018.

Разуман глас Цркве да се неке одредбе предлога Закона о заштити података о личности ускладе са здравим разумом и са правним стањем. У „Политици” је у суботу, 3. новембра 2018. објављен чланак новинарке Јелене Попадић под насловом „СПЦ против тога да јој држава вири у црквене књиге”. У чланку се говори о захтеву Српске православне цркве да се предлог Закона о заштити података о личности повуче из поступка доношења, а затим је наведен и став проф. др Саше Гајина, члана Радне групе за доношење тог закона у вези са захтевом СПЦ. Српска православна црква по мом мишљењу оправдано упозорава на задирање закона у област података верских заједница, а одговор г.

Никола Милованчев: О правницима у историографији и броју мученика старадалих у Јадовну

10. новембар 2018.

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. Др Вељко Ђурић Мишина је објавио на сајту „Видовдан“ 8. новембра 2018. свој одговор др Николи Жутићу под насловом „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. У том тексту споменуо је и моје име; „крив“ сам мом дугогодишњем пријатељу В. Ђурићу само зато што Н. Жутић у свом чланку „Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје“ позитивно пише о мом чланку о броју жртава у Југославији 1941-1945, објављеном у „Политици“ 8. октобра о. г. То је било довољно да Ђурић пређе са аргумената на лични ниво и запише да се „лажно представљам као историчар“. Као повод (не разлог!) је послужила чињеница

Никола Милованчев: Да ли постоје српске жртве логора Земун?

14. октобар 2018.

Душан Комарчевић, новинар Радија Слободна Европа, објавио је 28. септембра 2018. изјаву г. Ефраима Зурофа и прилог под називом „Фрустриран сам због Старог Сајмишта“. Чланак је везан на доношење закона о уређењу музеја на месту нацистичко-усташког логора Земун (тзв. Сајмиште), у којем су злочинци од 1941. до 1944. убили велики број невиних људи – углавном Срба, Јевреја и Рома. Ја се овде нећу освртати на саму изјаву г. Зурофа и доношење закона, које је у току, већ на новинарски коментар – смањивање броја жртава нацистичко-усташких монструма, и то жртава из реда српског народа, као и на прикривање чињенице да је то био логор у којем је вршен геноцид над

Никола Милованчев: О броју жртава у НДХ – чињенично а не емотивно

11. октобар 2018.

На мој критички осврт о процени броја становника Југославије коју је учинио Државни статистички уред ДФЈ маја 1945. и констатације о колизији тих података са пописом из 1948. реаговао је човек са којим сам 28 година одржавао пријатељске односе, директор Музеја жртава геноцида др Вељко Ђурић. Човек са којим сам много пута делио исто мишљење. И у вези његовог последњег чланка о нацистичко-усташком логору Земун, објављеном у Културном додатку Политике 6. октобра о.г. могу да поручим: добро је да си тај чланак објавио. У одговору мени Вељко Ђурић је већ у почетку кренуо лично, ad personam, па ћу најпре на то одговорити. На једно тврђење које је недостојно („налогодавци“) се

Са 14 година у борбу за слободу – Војин Т. Радаковић и Давид Бурсаћ, два млада јунака из Лике

11. октобар 2018.

Kада је, након стварања Независне државе Хрватске априла 1941, дошло до покоља српског становништва Лике, почеле су да се организују и групе отпора, које су крајем јула започеле устанак на подручју Срба у Лици и оближњег Дрвара у Босни. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 4. фебруара 2018. године. Међу људима који су учествовали у устанку од првог дана био је и Ђоко П. Марић (1915-2010) из села Тишковац, општина Срб, срез Доњи Лапац. Ђоко П. Марић је оставио драгоцено сведочанство о Војину Т. Радаковићу и Давиду Бурсаћу, двојици младих борца, који су у борбу за слободу кренули са 14 година. Обојица су били пушкомитраљесци у јединицама

Никола Милованчев: Српски књижевници Далмације пострадали од титоиста

17. август 2018.

О страдањима четворице књижевника из Далмације (Нико Бартуловић, Ђуро Виловић, Силвије Алфиревић, Јосип-Сибе Миличић) Интервју са академиком Матијом Бећковићем (НИН бр. 2149) обрадовао ме је сазнањем да управа Удружења књижевника Србије ради на постављању спомен-плоче српским књижевницима страдалим 1941-1945. а досад прећутаним. С обзиром да је академик Бећковић позвао на сарадњу, изнијећу овдје неколико чињеница и свједочења значајних за допуну и корекцију података о четворици књижевника из Далмације. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа. 2017. године. 1) Нико Бартуловић, ријетко уман и честити човјек, велики и искрени југословенски родољуб (идеолог Орјуне), убијен је почетком 1945. године а не 1943. године као

Никола Милованчев: О српском песнику Мухамеду Хевајиjу Ускјуфиjу

10. август 2018.

Хевајијеве песме су важне зато што показују српску националну свест код Срба муслиманске вере у првој половини XVII века; што доказује да су у то време штокавски икавци себе идентификовали као Србе; јер указују да је постојало неповерење између Срба који су прешли на мухамеданство и оних који су остали у православљу. Г. Угљанин је дао предлог да се једна основна школа назове именом Мухамеда Хевајиjа Ускјуфија, српског песника из прве половине XVII века. Овај предлог бих подржао али не и други део – да се то учини променом назива досадашње школе „Вук Караџић“. Ко је Хеваји Ускјуфи? Мало је познат па верујем да ће из овог чланка и г.

Никола Милованчев: Прилози о Србима страдалим од партизана и КП Хрватске (2)

1. април 2018.

Кaзивaњe Мане Пешута о убиству дечака Николе Вукелића и његових родитеља Маре и Раде из Вере код Плашког. Пише: Никола Милованчев: Приликом убистава Срба од стране КП Хрватске на подручју Лике наилазимо и на неретке примере да су приликом убистава родитеља убијана и деца. Један од таквих жалосних примера је случај породице Вукелић из села Вера код Плашког. На жалост, многи од злочина хрватских комуниста остаће непознати јер су жртве партизана сакриване и изостављане из пописа страдалих у II. светском рату. Тако и ово троје убијених из породице Вукелић у селу Вера код Плашког није евидентирано у попису ратних жртава Плашчанске долине који је објављен у зборнику „Плашчанска долина

Никола Милованчев: Предлог Устава СПЦ – недоречености и мање учешће верног народа

20. март 2018.

Проф. Р. Грујић је 1921. записао да је обичај пећких патријараха био „да се у важнијим моментима црквено-народног живота саветују са најугледнијим представницима Цркве и Народа“ Др Велибор Џомић, секретар Комисије за промену Устава Српске православне цркве, дао је o том питању изјаву за „Политику“ од 8. марта. О предлогу новог Устава било је и више коментара у медијима али су се они углавном бавили називом наше Цркве, начином избора патријарха и бројем митрополија а не променама у унутрашњој организацији Цркве па ћу покушати да се усмерим на то питање. Основни закључак је да се тежи ка концентрацији црквеног управљања у рукама архијереја и смањивању улоге световних лица у раду

Манастир Гомирје после 1945. (фотографија преузета са портала Епархије горњокарловачке)

Прилози о Србима Лике и Горског Котара страдалим од партизана и КП Хрватске (1). Из „Американског Србобрана“ 1944. г.

10. март 2018.

У Лондону сам 2000. г. нашао у библиотеци тамошње Црквене општине више примерака „Американског Србобрана“ из ратног периода 1941 – 1945. Између осталих бројева, пажњу су ми привукла два броја са краја јула 1944. у којима се наводе пописи Срба убијених од стране партизана у четири општине Лике и Горског Котара; у попису (први део је објављен 27. јула 1944.) су наведене жртве ратних злочина али и борци Југословенске војске у отаџбини који су пали у борби. Пише: Никола Милованчев Општине Гомирје, Дабар, Доњи Лапац и Брлог су само један део овог подручја, зато је у списковима обухваћен мали део жртава убијених од партизана у тим крајевима. Осим тога, спискови

Г. Иво Јосиповић о Хрватској и Србији – један критички одговор

10. фебруар 2018.

Г. Иво Јосиповић, некадашњи председник Хрватске, објавио је 1. фебруара 2018. ауторски чланак написан за Глас Америке „Хрватска и Србија – бесмислени рат другим средствима“. Нећу се освртати на све наводе аутора, који се углавном обраћа г. Ивици Дачићу, ни на тврдњу да је говор г. Дачића био „хушкачки“; истина не може да буде хушкачка али она може некога да боли. Покушаћу да одговорим само на неке историјске тврдње који се тичу целине српско-хрватских односа у задњих 77 година. Пише: Никола Милованчев Г. Јосиповић замера г. Дачићу да заборавља „да је од око 17.500 Жидова у Србији под марионетском влашћу Недићева Србија побила њих око 15.000“. Oво је потпуна неистина.

Трибина у Београду: „Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.“

20. октобар 2017.

Трибина је одржана у Дому ратних војних инвалида Србије – Клуб „Тесла“ ( Савски трг 9.) у петак, 28. јула 2017. Трибину је организовало Удружење Срба из Хрватске – Београд заједно са другим избјегличким и завичајним удружењима избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, поводом 76. годишњице од илинданских усташких покоља над Србима у Независној Држави Хрватској. На трибини су говорили: Др Никола Жутић, др Момчило Диклић, проф. Миле Рајчевић, проф. Душан Ђаковић и историчар Никола Милованчев. Научни рад др Николе Жутића под насловом „Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.“објављен је у часопису „Српска слободарска мисао“ (Број 1-3, Београд, Јануар-јун 2017. године.) Погледајте видео запис са трибине: Везане вијести: Никола

Свети Бранковићи: Максим, Ангелина, Јован и Стефан, икона из манастира Крушедола из 1644. г., рад Андреје Раичевића; сада у Музеју Српске православне цркве у Београду

Срби на подручју Словеније у XV веку

10. октобар 2017.

Срби и српска властела Бранковићи на подручју данашње Словеније и северне Италије у XV веку После пораза српске војске у Бици на Марици 26. септембра 1371. године, долази до првих већих сеоба Срба узрокованих турским освајањима. Миграције су још више појачане иза Боја на Косову 1389. године. Међу првим избеглицама били су бројни припадници српског племства, са којима је бежало и мноштво народа. Главни правци тих сеоба су ишли према западу и југозападу (Босна и Далмација) и према северу (Угарска). Пресељавања су често била усмерена у крајеве где су Срби тада били компактно насељени, нпр. на Пељешац¹ али и у подручја удаљенија од матице, па се тако 1404. године обнављају

Рушење цркве Св . Саве у Цељу, снимак учињен вероватно маја или јуна 1941. г.

Православна црква у Словенији 1941. – 1946. г. – извод из Извештаја „Српска црква у Другом светском рату“

6. октобар 2017.

Уочи другог светског рата Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве био је одржан у мају 1939. г.; 1940. г. Сабора није било. Пише: Никола Милованчев Следећи сабор одржан је тек на пролеће 1947. г. У припремама на ту седницу Сабора, чланови Светог Архијерејског Синода су под председавањем патријарха Гаврила припремили извештај о стању у Цркви од 1939. до 1946. г. Епископ Атанасије Јевтић припремио је за штампу и објавио је овај извештај у зборнику „Сербиа и коментари“ за 1990/ 91 (издање Задужбине Милоша Црњанског). За нас је у Извештају посебно занимљиво поглавље о положају православне цркве у Словенији у том раздобљу, па доносимо тај део. Из текста извештаја је очито да