Никола Милованчев Архиве - Страница 3 од 5 - Јадовно 1941.

Почетна » Колумнисти » Никола Милованчев » Страна 3

Укидање закона – најбољи пут за нормализацију верских прилика у Црној Гори

1. март 2020.

После доношења црногорског Закона о слободи вероисповијести, од крајa децембра протекле године, већ скоро два месеца сведоци смо досад невиђеног мирног грађанског отпора насртају на Српску православну цркву (СПЦ) у Црној Гори. Скупштинска већина у Црној Гори је донела тај закон, чији је назив циничан када се има на уму његов садржај, упркос упозорењима да ће тиме изазвати велико незадовољство православних верника. Упозорења не само да су се обистинила него је народни револт превазишао сва очекивања. Показало се да народ лакше може поднети повреду других права него повреду његове вере и светиња. Свенародном окупљању свакако је помогло мудро држање архијереја и свештенства СПЦ, које је помирљивим и хришћанским духом осујетило

Никола Милованчев: Срби су искоришћени и издани, Британци за Броза и комунисте (Kанада 1942-1943)

22. новембар 2019.

Зар савезници мисле да ништа не вреде два милиона српских жртава, да смо дочекали од наших савезника да се са нама тргује као са обичном робом. Често су ствари прегледније кад се гледају из далека и зато се од тамо боље сагледавају. Ову чињеницу потврђују и два случаја из историје југословенских исељеника у Kанади у време Другог светског рата, а које наводим у овом чланку: ради се о погледима везаним за тадашњу ситуацију у окупираној Југославији. Британски пуковник, маја 1942: само комунисте шаљемо за Југославију Пре више од 40 година, као студент, купио сам у Загребу књигу под насловом „Преко Атлантика у партизане“ (Загреб, 1965). Аутор Божо Прпић ми је

Никола Милованчев: Назив Меморијални центaр „Старо сајмиште“ увредљив за жртве

21. октобар 2019.

Сматрам да ни сам назив „Меморијални центар Старо Сајмиште“ није најбољи, чак је и увредљив за жртве. Сајмиште (Фото: З. Јовановић) На сајту Министарства културе објављен је у петак 11. октобра нацрт Закона о меморијалном центру „Старо сајмиште“ који, нажалост, није припремило Министарство културе, већ радна група Владе. Наводим „нажалост“ јер верујем, да би Министарство припремило квалитетнији предлог од Радне групе. Шта рећи о нацрту Закона? Пре свега да је то предлог закона на који смо дуго чекали и који је преко потребан да би се заштитио девастирани простор некадашњег логора Земун и сећање на жртве монструозних злочина ту почињених 1941-1944. Затим, неразумљиво је да нису предвиђене организоване јавне расправе

Никола Милованчев: Умањен број жртава у Југославији 1945.

10. октобар 2019.

Поводом текста Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године, Музеј жртава геноцида, 19. 9. 2018, пренето и на Стању ствари. На интернетном порталу Музеја геноцида у Београду појавио се 19. септембра 2018. документ „Процене Државног статистичког уреда Демократске Федеративне Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године”. Објава тог документа без тумачења није добра јер доводи у заблуду и сакрива губитак 1.450.000 становника Југославије, од којих највећи део представљају становници српске народности. Анонимни сарадник музеја који је објавио овај нестручан приказ је неважан и усредочићу се на бит: суштину умањења броја жртава. О чему се ради? Брошуру

Цркве и манастири у Црној Гори су имовина читавог српског народа

24. јул 2019.

Председник Црне Горе г. Мило Ђукановић заложио се у својој изјави 12. јула 2019. за формирање „Православне цркве Црне Горе“. Иако није уобичајено да верске односе у православном свету уређује неко ко се не декларише као православац, изјава г. Ђукановића заслужује осврт због функције коју он обавља, као и због насртаја на имовину Српске православне цркве у Црној Гори. С обзиром на то да су српске цркве и манастири у Црној Гори духовно завештање и имовина читавог верујућег српског православног народа, сматрам се и ја обавезним да не ћутим, па наводим само неке од бројних доказа о томе. Последњих година било је много замена теза и неистина када се говори

Никола Милованчев: Усташки „србосјек“ у партизанском покољу монархиста на Лошињу, септембра 1943.

10. јул 2019.

Много касније почело је у Хрватској да се јавно говори да је циљ усташа и хрватских комуниста био јединствен – независна хрватска држава Никола Милованчев (Фото: Јадовно 1941) У званичној југословенској и српској историографији је седамдесетак година табу тема био прелазак појединих усташких зликоваца у партизанске јединице и њихово даље учешће у злочинима над Србима Хрватске и Босне и Херцеговине – сада под именом Јосипа Броза а не Анте Павелића. Ово прећуткивање је логично а још и данас се сакривају многи документи везани за ратну сарадњу врха Независне државе Хрватске (НДХ) и врхова КП Хрватске односно КП Југославије. Пише: Никола Милованчев Међутим, за упућене, ратна сарадња усташког и партизанског врха

Обележена годишњица страдања народа и свештенства из Црне Горе и Боке 1945. у Камничкој Бистрици код Љубљане

9. јун 2019.

Верни народ из Камника и Љубљане и свештенство из Љубљане, Постојне и Новог места обележили су у суботу, 8. јуна 2019, 74. годишњицу страдања народа и свештенства из Црне Горе и Боке у Камничкој Бистрици, близу градића Камник, у непосредној близини Љубљане. У гробницама на том подручју лежи најмање 3.500, по неким оценама до 6.000 људи из Црне Горе и Боке – бораца Југословенске војске у отаџбини, жене, деце и стараца, које су Титови џелати из црногорских партизанских јединица без суда убили после завршетка Другог светског рата, маја и јуна 1945. На месту највеће гробнице у Камничкој Бистрици је 2015, после дугогодишњег залагања Удружења „Открићемо истину – Душан Никлановић“ из

Милованчев: И сада може да се утврди број жртава Другог светског рата

15. мај 2019.

У Словенији су средства за то одобрили и министарство правде и министарство рада; зашто не би могло да буде исто у Србији и Српској Захвалан сам проф. др Славици Гароња Радованац што је у „Политици” („Колико је било жртава у Јасеновцу”, 17. април) покренула питање утврђивања броја жртава у логору Јасеновац, али и шире у Југославији, за раздобље 1941–1945. На ову тему у „Политици” се затим осврнуо и историчар Ненад Лајбеншпергер („Тешко до тачног броја јасеновачких жртава”). Верујем да се може доћи до броја жртава Другог светског рата, што су последњих година доказали Словенци, а то српска јавност не зна. Троје историчара Института за новију историју Словеније латило се 1997.

Стрaдaлници Jeврeји и Срби 1941. у Бањoj Луци и рушење храма Христа Спаситеља

2. мај 2019.

Aприлa 1941. године створена је, под заштитом нацистичке војне силе, геноцидна Независна држава Хрватска, успостава које је значила погром над Србима, Јеврејима и Ромима. Што се спрема било је многима познато годинама раније, али је политичко сљепило већине српских политичара учинило да наш народ у Хрватској, Далмацији, Срему, Босни и Херцеговини дочека неспреман усташко преузимања власти на том простору. Пише: Никола Милованчев Све се могло предвидјети, као и геноцид до којег је дошло у Независној држави Хрватској. Хрвоје Магазиновић, Хрват монархистичке и југословенске оријентације, описао је у својим мемоарима („Кроз једно мучно стољеће“, Друштво Хиландар, Ваљево 2010. г.) свој разговор из новембра 1940. са Виктором Гутићем, који је пола године

Милованчев: Да ли је потребан термин за именовање геноцида над Србима у НДХ?

1. мај 2019.

Задњих дана априла о.г. у јавности се повела полемика око термина Покољ, који је Удружење грађана Јадовно 1941. прошле године предложило као именитељ за злочин геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Реаговали су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, а затим и Катедра за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, Катедра за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“. Полемика је скренула пажњу јавности а можда је и добро да је тако, да једном видимо где смо и по овом питању. Покушаћу да будем објективан јер нисам био заговорник прихваћања појма Покољ као најбољег решења

Стрељање омладине у логору Сајмиште 1943. (Фото Википедија)

Истина о логору Земун 1941-1944.

23. април 2019.

У »Политици“ од 6. јуна 2017. је на ст. 23 објављен интервју са г. Робертом Сабадошем, под насловом „Логор Старо Сајмиште чека да буде достојно обележен“. Због поштовања према историјској истини али и према читаоцима „Политике“, која се у мојој породици чита више од 90 година, осећам се дужним да исправим неке нетачности изнесене у делу интервјуа у којем се спомиње нацистичко-усташки логор Земун. Већ сам наслов чланка је споран. 1941. г. је постојало само једно Сајмиште, зато назив логора никако не може бити „Старо Сајмиште“. Логор треба звати његовим правим именом, „Логор Земун“. Читаво време, постојања, власти окупиране Србије нису имале никаква овлаштења над логором – Србија је била

Никола Милованчев: Зашто Н. Бакареца боли истина о Павелићу и усташама у вези са логором Земун?

17. април 2019.

Поводом текста „Ви верујете и у Недића”, „Политика”, 4. април 2019, пренетом и на „Стању ствари“ Уместо да одговори на мој чланак „Има нас који верујемо у Косовски завет”, г. Небојша Бакарец је написао неколико неистина и политичких дисквалификација, а на питања није одговорио. Г. Бакарец у свом реаговању понавља тврђење да Косовски завет није повезан са религијом. Можда би било добро да је 17. марта ове године дошао у Земун, у Храм Рођења Пресвете Богородице, на предавање „Свети владика Николај и Косовски завет”. Предавач је био о. Стефан, игуман манастира Велика Ремета. Не сумњам да би присутни тада са занимањем испратили и излагање г. Бакареца и примерено га наградили.

Никола Милованчев: О прогону др Владимира Димитријевића

10. април 2019.

Кад се све сабере – најлошија ситуација је, као и обично, у Србији. Зар да се онда зачудимо кад видимо прогоне најоданијих српских синова? Са неверицом прочитах вест о прогону др Владимира Димитријевића, умног православног мислиоца и српског родољуба. Повереник за заштиту равноправности објавио је протекле 2018. године мишљење да је он својим чланком „У одбрану природне породице“ повредио 12. члан Закона о забрани дискриминације. Сетих се одмах сличног мишљења поверенице за заштиту равноправности у поводу изјаве митрополита Амфилохија о паради хомосексуалаца у Београду 2010. године. Нисам до тада ни замишљао да повереница за заштиту равноправности Србије може да буде тако нестручна и правно неписмена да издаје мишљење у вези

Никола Милованчев: Има нас који верујемо у Косовски завет

2. април 2019.

Г. Небојша Бакарец, функционер СНС-a, објавио је у „Политици“ чланак „Погубне последице замрзнутог конфликта“. Поједини наводи у чланку не одговарају чињеничном стању а вређају ме и као православног верника (речи о „…утопијама о Косовском завету…“), па ћу се на њих осврнути. (Реаговање поводом текста „Погубне последице замрзнутог конфликта”, „Политика”, 16. март.) Аутор чланка се залаже за постизање „компромиса“ о статусу Косова, који би у суштини значио промену уставног решења о Косову (преамбуле Устава Србије). За сва догађања од 2003. до данас (злочин у Гораждевцу 2003., погром над Србима 2004., проглашење независности Косова 2008…) г. Бакарец криви стање „замрзнутог конфликта“ односно непристајање на признање противправне сецесије Косова. Ово је велика еволуција

Инцидент у Врбнику 2019. – последица захтева за прикључења острва Крк Србији 1943.

12. март 2019.

Крајем фебруара 2019. дошло је до инцидента у градићу Врбник (родно место кардинала Бозанића) на острву Крк: група хрватских полицајаца сукобила се са мештанима, претећи да ће „Србима запалити град“. Можда је само понеком у Србији јасно о чему се ради, јер на Крку данас практички нема декларисаних Срба. Мало је нас који знамо позадину, предисторијат. Ја сам се први пут суочио са тим једног летњег дана 1974. у цриквеничкој луци, када је у једној полемици капетан туристичког бродића Винко Црнчић љутито узвикнуо „А ча је требало оних 40 младића побит?“. Касније га насамо замолих да ми каже о чему је реч. Објаснио ми је да су партизани у време