Душан Басташић Архиве - Страница 6 од 8 - Јадовно 1941.

Почетна » Колумнисти » Душан Басташић » Страна 6

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Басташић: Бреме драматичног породичног искуства није лако ни за потомке жртава Покоља ни за потомке џелата

7. фебруар 2021.

У петак 05. фебруара 2021. на РТС – Радио Београд 1, гост емисије “У средишту пажње”, био је Душан Басташић, председник удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке. Удружење окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Филм “Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Антонијевића, српски кандидат за награду “Оскар”, премијерно је приказан у биоскопима неколико америчких држава. Дистрибуцији су претходиле бројне полемике, спорна оцена магазина “Варајети” да је реч о српској пропаганди, реаговања домаћих званичника и рат на друштвеним мрежама између српских и хрватских корисника. Како је и зашто српски филм толико узбуркао духове? Како је могуће да истина о догађајима од пре осам деценија, испричана

ПОГЛЕД: Басташић – Да се утврди Дан сећања на српске жртве (ВИДЕО)

19. октобар 2020.

Басташић говори да је у Хрватској постојао комплекс логора који се простирао од Госпића до Пага у време Другог светског рата. “Наша стручна јавност до данас није установила Дан сећања на жртве геноцида почињеног над српским народом, ми тај датум немамо. Немамо ни музеј, ни меморијалну собу нити комплекс посвећен српским жртвама, а сву своју енергију усмерили смо да се додворимо хрватској историографији” – каже Душан Басташић, председник Удружења “Јадовно 1941”. Басташић говори да је у Хрватској постојао комплекс логора који се простирао од Госпића до Пага у време Другог светског рата. “Први ликвидациони центар у Хрватској је био у Госпићу. У тај комплекс су биле укључене безброј крашких јама

Басташић: Професоре, зашто оспоравате Покољ?

11. октобар 2020.

Још не тако давно, историчар Горан Латиновић је за удружење грађана Јадовно 1941. и његове осниваче знао рећи да су spiritus movens на пољу чувања сјећања и памћења на српске жртве Геноцида. Шта се то у међувремену десило, што је у потпуности измјенило ту перцепцију? У недавном интервјуу београдском листу Печат, проф. др Горан Латиновић се (опет) окомио на одлуку удружења грађана Јадовно 1941. да терминолошком одредницом Покољ именује злочин Геноцида почињен над Србима од стране Независне Државе Хрватске и позове академску заједницу и најширу јавност да одлуку подржи. Када се историчар, који предаје неколико обавезних и изборних предмета из националне савремене историје, ванредни професор и Проректор за научно-истраживачки рад

Умањивањем броја српских жртава Јасеновца негира се Покољ

16. септембар 2020.

Тешко пада када се нека звучна имена из састрадалне јеврејске заједнице, јавно сложе са хрватском процјеном броја жртава комплекса логора смрти Јасеновац – Доња Градина. Пише: Душан Ј. Басташић Хрватски историчар Драган Марковина се опет огласио на порталу Пешчаник . Баш нешто „заредао“ ове године. Сјећате се, то је један из малобројне екипе хрватских повјесничара који поред Хрвоја Класића, Твртка Јаковине и Иве Голдштајна, интерпретирајући историјске чињенице везане најчешће за српско – хрватске односе у прошлом вијеку, годи српском уху наспрам ноторних Јосипа Јурчевића, Игора Вукића, Звонимира Деспота, Стјепана Разума и (има их још) да не набрајам даље. Слови као умјерен, одмјерен и југоносталгичан па га медији из Србије радо

Басташић: Српском јединству и Српском свету потребан меморијални центар о српским страдањима у 20. веку

14. јун 2020.

„СРПСКО СТРАДАЊЕ У 20. ВЕКУ ЈЕ ИДЕНТИТЕТСКА КИЧМА ОКО КОЈЕ ТРЕБА ДА СЕ ОКУПИ ЦЕО НАРОД“ * Неспремни смо: Срби су гледали припреме у Југославији за парчање српског народа, па потом и распадање Државне заједнице Србије и Црне Горе, па сад гледамо отимање српског језика од стране Хрватске и Црне Горе, још се чудимо што је неко покушао да нам отме светиње и да оснује своју цркву * Српске породице које још трагају за остацима сродника несталих у рату (око 1.650 бораца и цивила) узнемирила је најава бошњачког члана колегијума директора Института за тражење несталих лица БиХ Амора Машовића да ће „11. јула ове године у Поточарима у Сребреници бити

Дани(ј)ел Јадовнички Симић

6. април 2020.

Вама који посјећујете наш портал Jadovno.com или на ту адресу стижете посредством друштвених мрежа на којима настојимо бити дневно ажурни, сигурно нису промакли текстови Дани(ј)ела Симића. Они у којима на тему Јадовна, нашег личног, друштвеног и институционалног памћења и заборава пише, обзнањује, указује и упозорава. Пише: Душан Ј. Басташић Перо којим пише је оштро, бритко, умивено, неокаљано устручавањем, компромисима, загонеткама и додворавањима. Њиме биљежи и исписује наравоученије ововременим али и још нерођеним Србима, јадовничку истину и тугу, гласове оних који гласа немају. Ни један од оних девет освештаних Часних крстова које су Јадовничани пронијели Ликом, узнијели на Велебит или пашки рт Слана није пободен а да га и он није

Душан Ј. Басташић: О једном несрећно одабраном поређењу и контексту

24. октобар 2019.

Чини се да се „мит и увећавање броја жртава“ које Немања Девић помиње у своме пост скриптум несрећно одабраном контексту и поређењу са измишљеним разлогом страдања малих Рома у Крагујевцу, односи на Јасеновац. Млади али већ увелико афирмисани српски историчар Немања Девић, указао је јуче на својој фејсбук страници на један фалсификат, како сам каже, умјетничку конструкцију приказану у ратном (и пропагандном) филму ”Крвава бајка”, сценаристе и режисера Бранимира Тори Јанковића, снимљеног 1969. године. Треба рећи да је овај филм награђен Сребрном пулском ареном за режију, Октобарском наградом на фестивалу у Крагујевцу и „Златном ружом „Лидице“ у Карловим Варима. Не треба подсјећати да је ријеч о једном од култних филмова

Три корака наметнутог конструкта културе памћења Покоља

18. септембар 2019.

У изградњи и његовању културе сјећања и памћења, два угаона камена представљају образовни процес и споменичка баштина. Српски народ је много окаснио са меморијализацијом жртава Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране Независне Државе Хрватске. Данас, готово осам деценија од великог страдања, чини се да се почиње са интензивнијим и конкретним активностима. Пише: Душан Ј. Басташић На жалост, овај помак се дешава у вријеме када са многих страна свједочимо покушајима негирања, извртања (дисторзије) Покоља, умањивања броја жртава и наметања начина како Срби треба да се сјећају жртава и посљедица злочина. Већ дуже времена, професори историје и српског језика и књижевности из Српске и Србије о трошку матичних држава уче

Басташић: Термин “Покољ” камен спотицања

26. април 2019.

Дио стручне и научне заједнице у Републици Српској одбацио је иницијативу Удружења “Јадовно 1941.” да геноцид који је Независна држава Хрватска (НДХ) починила над Србима у Другом свјетском рату буде именован као “Покољ”, што је, како каже, предсједник овог удружења Душан Басташић погрешно и утемељено на замјени теза. Геноцид као злочин над Србима до сада уопште није ни именован, па се тако не може ни преименовати – поручио је Басташић, подсјетивши да је геноцид над Јеврејима познат као “холокауст”, над Ромима као “порајмос” и да једино геноцид над Србима још нема своје име. Додаје да је у њиховој иницијативи јасно наведено да се научна и стручна јавност до сада није

Фото: Владимир Стојаковић | Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него о страдању Срба

Душан Басташић,: “Покољ” је српски “Холокауст”

26. март 2019.

Када за нешто немате име онда то морате да описујете, при томе често нешто додајете или изоставите, па се на крају све то извитопери или нестане и зато је важно да наши историчари и јавност као “Покољ” именују геноцид Независне Државе Хрватске (НДХ) почињен над православним Србима током Другог свјетског рата. Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић, поводом одлуке овог удружења да страдање Срба од НДХ добије тај посебан назив. Термин “Покољ” у свијету би за српске жртве, како објашњава Басташић, значио као “Холокауст” за јеврејске или “Порајмос” за ромске жртве геноцида. Каже да је још прије двије године научној заједници предлагао

Душан Басташић, предсједник Удружења “Јадовно 1941.” : Хрвати газе сјећање на Јадовно

29. новембар 2018.

Након што је током 90-их година Хрватска готово етнички очишћена, сада се покушавају затрти и стратишта, нијеми свједоци страдања Срба попут Јадовна, и то путем изрежираних хапшења и спорних оптужница против некадашњих припадника Војске Републике Српске. Сматра ово предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић, наводећи у интервјуу за “Глас Српске” да хапшење пензионисаног генерала ВРС Дане Лукајића 30. јуна ове године, а због наводних злочина у логору Мањача, али и прошлонедјељно подизање оптужнице против њега, односно тајминг када је она подигнута, разоткривају право лице власти у Хрватској и њихове стварне намјере. – Жељели су дискредитовати ово српско стратиште у Јадовну, али и на све начине из свијести својих грађана избрисати

Председник УГ "Јадовно 1941" Душан Ј. Басташић Фото М. Филиповић

Душан Ј. Басташић: Коме и чему служе „расправе“ о броју жртава Јасеновца?

22. новембар 2018.

Недавно је на сајту Музеја жртава геноцида из Београда освануо прилог под насловом: „Један прилог за расправу о броју страдалника у Јасеновцу“. Поред неколико уводних реченица, постављен је факсимил уводника септембарског издања листа „Просвјета“ из Загреба под насловом „Није сто хиљада мало“. Овим се опет, по ко зна који пут за редом, јавност покушава заокупити бројем јасеновачких жртава. Болна тема, број жртава у Јасеновцу, актуaлизована је у Хрватској почетком деведесетих доласком проусташке власти на крилима спонзора из усташке емиграције. Од тада до данас, увећава се број оних који умањују, банализују и оспоравају Покољ, геноцид над Србима, почињен од стране НДХ. Посебно у Јасеновцу, парадигми српског страдања. Све је више оних

Гост ТВ Храм: Душан Басташић – УГ Јадовно 1941.

30. октобар 2018.

На ТВ Храм, у емисији Духовни портрети, гост проф. Раденковића био је др Душан Басташић. Аутор и водитељ: Горан Раденковић, професор Богословије Светог Саве у Београду. Извор: ТВ ХРАМ

Јован шумом а Ивица друмом или: О чињењу, нечињењу и злочињењу

22. септембар 2018.

Према суду Јована Ћулибрка, предсједника УО Музеја жртава геноцида, изложба „Јасеновац, право на незаборав“ приказана у сједишту УН у Њујорку, без одређених „корекција“ не може да се изложи у Израелу. Пише: Душан Ј. Басташић Средином 2016. године имао сам част да будем позван у Министарство спољних послова Србије поводом припрема за изложбу „Јасеновац, право на незаборав“, државног пројекта којим је Србија требала да свијету објелодани истину о Јасеновцу. Почетком децембра исте године, координатор пројекта, амбасадор Љиљана Никшић показала ми је у Музеју дипломатије Министарства спољних послова Србије, не кријући задовољство, првих неколико тек завршених изложбених паноа. Видећи на једном паноу истакнут број од 700.000 жртава Јасеновца, питао сам да ли

Душан Ј. Басташић: Музеј гори а Вељко се чешља или о чињењу, нечињењу и злочињењу В. Ђурића Мишине

18. септембар 2018.

Када би директор Музеја жртава геноцида имао савјетника за односе са јавношћу и уважавао његово стручно мишљење, не би се на начин на који то чини протекле две године, обрушавао не само на дјело и личност старијих колега, покојних или оних у позној животној доби него и на оно мало прегаоца који самостално или кроз невладине организације, настоје допринијети култури сјећања и памћења на жртве Покоља, тог систематског државног злочина геноцида почињеног над православним Србима током Другог свјетског рата од стране Независне Државе Хрватске. Не приличи пристојном човјеку, камоли члану академске заједнице, директору државне установе да у јавној комуникацији са било киме користи пијачни вокабулар. Свој арогантан однос, директор највише