Душан Басташић Архиве - Страница 8 од 9 - Јадовно 1941.

Почетна » Колумнисти » Душан Басташић » Страна 8

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Душан Басташић: Не постоји холокауст над Србима

20. април 2017.

Образовање о холокаусту се најављује као саставни дио програма у основним и средњим школама Српске. Иако нема ништа против тога, наш саговорник сматра да је неприродно да српска дјеца уче о страдању других, али не и свог народа. Пише и пита: Дани(ј)ел Симић Душана Басташића знам откако сам сазнао шта је Јадовно. Седам година касније, гарантујем да 99% ученика у основним и средњим школама нема ни најблажег појма шта овај термин значи. А и овај један проценат сам натегнуто оставио, да се неко паметно и освијештено ђаче не увриједи читајући. Нада умире посљедња. Једина промјена у јавној сфери од тада, јесте што смо постигли да се у мејнстрим медијима, али

АУДИО – Др Душан Ј. Басташић: Немарни смо и заборављамо сопствена страдања!

20. новембар 2016.

Ове године се навршава 75 година од почетка страдања нашег народа у злогласним логорима у НДХ од стране усташа. О овој тужној годишњици и догађајима који су везани за њу, разговарали смо са више људи, али први пут разговарамо са др Душаном Басташићем, председником Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941., који искрено и отворено говори о јадовничкој голготи и нашем немару према жртвама. http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/Uploads/Audio/17.11.16%20-%2023h%20-%20Pod%20znakom%20pitanja%20-%20Dusan%20Bastasic%20-%201.20.13.mp3

Душан Басташић: Бесједа на очевом испраћају

14. октобар 2016.

Стари, Предвиђено је да се опростим од тебе испред удружења Јадовно 1941. Твоје и моје, наше Јадовно ја не могу да одвојим од тебе и мене, од оца и сина. Јадовно је из темеља, брутално промјенило и одредило твој овоземаљски пут. А онда и мој, и животе цијеле наше породице. Та јадовничка рана отворена љета 1941, насљеђује се, преноси се кроз генерације. Она је уткана у наш генетски код. Није се лако са њом носити. Ћутио сам је још у дјетињству, посебно у нашем Грубишном. Црни рупци, црне шамије, од суза црвене очи, од терета погнута леђа, квргави прсти бака и тетака. Веома ријетко, тихо би изустиле: Наши су оћерани.. Није

Душан Ј. Басташић: Треба нам ново Начертаније

29. септембар 2016.

Душан Ј. Басташић већ годинама се налази на челу УГ Јадовно 1941. Ово удружење је својим радом успјело да окупи око себе велики број потомака жртава усташког терора и заједничким снагама постигли су завидне резултате у објелодањивању истине о страшним злочинима, који су почињени у вријеме злогласне НДХ. Посао који би требало да ради држава свео се на ентузијазам и вољу неколицине појединаца. У разговору за Српско Коло Басташић открива генезу српског ћутања, али и критички посматра реалност у којој се се често сами одричемо очувања националног идентитета. Колико данас, 75 година након злочина, уопште знамо о Јадовну али и о другим стратиштима из времена НДХ? – О првом ликвидационом

Чему изненађење кад је поништење пресуде Степинцу најављено?

23. јул 2016.

Након што је загребачки Жупанијски суд поништио пресуду кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. године, којом је оптужен за сарадњу са усташким режимом свједочимо поплави изјава, саопштења и реаговања из Београда у којима се истиче неслагање са одлуком Суда и изражава изненађење таквом одлуком. А изненађењу нема мјеста. Заборавља се да је то још у фебруару ове године, бираним ријечима најавио Владика славонско-пакрачки Јован Ћулибрк, члан заједничке католичко-православне Комисије о Степинцу у интервјуу загребачком Јутарњем листу под насловом: Jovan Ćulibrk: ”O Stepincu ne sa stajališta komunističke optužnice” Владика је тада појаснио: „Веома је важно не бити робом историјских предрасуда које углавном баштинимо из времена социјалистичке Југославије и вјерујем да ћемо се врло лако сложити

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (3)

18. април 2016.

Не треба нас импресионирати и изненадити мисионарска улога Владике Јована Ћулибрка у подуци народа сербског о Холокаусту и његова све отворенија наклоност према тој теми, пошто преосвећени слови за великог стручњака за Холокауст. Пише: Душан Ј. Басташић Магистарске студије из јеврејске културе похађао је у Спомен-установи Јад Вашем и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму, а магистарски рад “Историографија холокауста у Југославији” одбранио је код др. Davida Bankiera, тадашњег шефа Међународног института за проучавање холокауста у Јад Вашему. Тренутно припрема докторат из исте области са др. Joavom Gelberom. Владика је добитник престижне награде “Golda Meir” за 2004. годину. Нема ништа чудно у томе да научне институције подржавају и протежирају своје добре студенте

Басташић: Подршка одлуци јеврејских општина да бојкотују скуп у Јасеновцу

6. април 2016.

Предсједник Удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке Душан Ј. Басташић изјавио је да потпуно разумије и подржава одлуку јеврејских општина у Хрватској да бојкотују комеморативни скуп посвећен обиљежавању 71 године од пробоја јасеновачких логораша. “То окупљање организује се под покровитељством хрватске државе, која не само да `гласно` ћути на реинкарнацију идеологије фашизма и усташтва, него и изјавама неких својих министара, саборских посланика и европских парламентараца испољава отворену благонаклоност према овим застрашујућим појавама”, рекао је Басташић. Он је изразио наду да ће јеврејска заједница истрајати у својој одлуци, посебно због неприхватљиве и увредљиве музејске поставке у Спомен-подручју Јасеновац. “Жалосно је да се вође српске заједнице у Хрватској још нису јасно одредиле према

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (2)

1. април 2016.

Након (најмање) деценију дуге паузе, крајем фебруара је у Манастиру Светог Јована у Јасеновцу одржана сједница Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (СПЦ) којим однедавно предсједава дугогодишњи секретар тог одбора Владика Јован Ћулибрк. Пише: Душан Ј. Басташић Одбору је промијењен назив у “Одбор за Јасеновац и остала стратишта”, па ће се како је наглашено, он убудуће бавити и свим осталим стратиштима на територији бивше Југославије. Како се и када у протеклих више од десет година овај одбор наше Свете цркве бавио страдањем православних Срба у Јасеновцу, није ми познато, а информацију о томе тешко је наћи и на свезнајућем “Гугл” претраживачу. Али зато, информација о бављењем Одбора

О чињењу, нечињењу и злочињењу (1)

1. април 2016.

Не знам гдје су донедавно почивали посмртни остаци четворице славонских епископа, али је преношење њихових костију у пакрачки Храм био одличан повод да се тамо, поред наших архијереја и свештенослужитеља, (опет) окупи шаролико друштво. Пише: Душан Ј. Басташић Поред вјерног народа, који је био присутан у много мањем броју од гостију, на том светом мјесту окупише се (опет) колаборационисти хрватског режима, било по задатку било због ПР-а (паблик рилејшн или односи са јавношћу), а уз њих и шачица бањалучких апологета и обожавалаца лика и дјела надлежног епископа. Вјерни православни народ у Западној Славонији послије 1995. постоји још у траговима након што је већина тамошњег српског корпуса, који је данас бројчано

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Актуелно и данас: Писмо Епископу Јовану Ћулибрку

9. фебруар 2016.

Обраћам вам се лично, jер сте посљедњим иступом гурнули шаку у рану, коjа не зараста ни након 74 године и коjа се преноси у моjоj породици са кољена на кољено. Господине Епископе, предсjедниче Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, предсjедниче Управног одбора Музеjа жртава геноцида, предсjедниче Комисиjе града Београда за изградњу Мемориjалног комплекса на Старом саjмишту. За разлику од првог писма коjим сам вам се обратио као оснивач и предсjедник удружења грађана Јадовно 1941. из Бања Луке, оваj пут вам се обраћам лично. Разлог томе не лежи у чињеници да сам недавно добио писмо секретара Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, а коjим ви предсjедавате, у коме ме се као

Prepuna_slusaonica_Fakulteta_politickih_nauka_u_Beogradu.jpg

Сами смо криви: „Зашто негујемо културу заборава?”

23. децембар 2014.

У пуноj слушаоници 1 Факултета политичких наука у Београду синоћ jе одржана трибина под називом „Зашто негуjемо културу заборава?” у организациjи Српског политичког форума и УГ „Јадовно 1941″. Тема трибине био jе геноцид почињен над српским народом на подручjу Независне државе Хрватске и децениjама дуго «ћутање» о злочину, чиjи смо и данас сведоци. Препуна слушаона Факултета политичких наука у Београду Учесници овог скупа: Душан Ј. Басташић, (председник удружења грађана Јадовно 1941, Бања Лука), Гордана Достанић (секретар удружења Огњена Мариjа Ливањска, Београд) и Миленко Јахура (председник Српског националног друштва Пребиловци, Београд) сложили су се у томе да свако од нас поjединачно мора дати удео у одбрани националног идентитета коjи jе и

Tribina_Zasto_negujemo_kulturu_zaborava_u_Beogradu_na_Fakultetu_politickih_nauka.jpg

Прекинути са “културом заборава”

22. децембар 2014.

Главне кривце за културу заборава требало би потражити у послиjератним тежњама да се изграђуjе наднационални дух jугословенства и затире сjећање на све национално, а наjвише на жртве, оциjенили су учесници трибине “Зашто његуjемо културу заборава” о злочинима почињеним над Србима током Другог свjетског рата. Предсjедник Удружења “Јадовно” Душан Басташић рекао jе да jе та политика потискивања сjећања настављена и након посљедњег рата због такозваног развиjања добросусjедских односа, али да jе таj изговор апсолутно неприхватљив за поштоваоце српских жртва. “Скоро jе заборављен таj дио нашег личног, породичног, националног историjског искуства из периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, коjи jе jако важан да бисмо могли рећи да имамо интегрисан идентитет и да данас

Душан Басташић – О старцу Вукашину и геноциду над Србима за време, пре и после НДХ

3. новембар 2014.

После пуно година од злочина над Србима у НДХ и после прикривене истине о свим догађаjима, логорима и патњама, ниjе лако истраживати и доћи до правог стања ствари без храбрости упорности и подршке. Ипак, Удружење „Јадовно 1941.“ се бави овим послом. Оно што истраживачима даjе снагу да раде на овом проблему jе важност памћења о свом народу, значаj прошлих испреплетаних догађаjа, коjи нам могу помоћи да разумемо и садашњост; снаже их речи старца Вукашина, „Само ти, синко, ради своj посао“, jер jе то сведочење тренутка наjгорих мука jедног човека, коjи бира да без опирања и било какве злобе и горчине

Какав је наш однос премa страдању предака – ИНТЕРВЈУ ДР ДУШАНА БАСТАШИЋА ЗА БИГ РАДИО (аудио)

26. април 2014.

У суботу, од 11:00 часова 26. априла 2014, Душан Басташић, предсjедник УГ Јадовно 1941. уживо jе на БИГ-радиjу говорио о Јадовну, Јасеновцу, Пребиловцима, о нашем, друштвеном и институционалном односу према том диjелу нашег националног и културног идентитета. Зашто се одричемо жртава геноцида и какав jе институционални однос Срспке и Србиjе према овоj теми ? Има ли наде за успостављање адекватне културе сjећања на националном нивоу ? Коjа су то наша стратишта коjа полако заборављамо ? Све то и одговоре на нека друга питања послушаjте на сљедећем линку. Послушаjте емисиjу. Преузмите фаjл : Какав jе наш однос премa страдању предака – ИНТЕРВЈУ ДР. ДУШАНА БАСТАШИЋA ЗА БИГ РАДИО (аудио)

ДУШАН Ј. БАСТАШИЋ ЗА СРБИН.ИНФО: Антисрпство је одлика хрватског идентитета

14. јануар 2014.

О положаjу Срба у Хрватскоj за „Србин инфо“ говори др Душан Ј. Басташић. Председник удружења „Јадовно 1941“: 1.Преко 600 хиљада Хрвата jе потписало петициjу за референдум против ћирилице, сведоци смо усташких поздрава на стадионима, излива анти Српства у хрватским медиjима. Како гледате на све то? Антисрбизам живи у хрватском националном корпусу jош од 16 виjека, од времена када су православни Срби, оружjу вични борци, били добродошли аустриjском Цару да бране границу према османлиjама. Због царских привилегиjа коjе су крвљу заслужили, сметали су и хрватским кметовима, њиховим феудалцима и али и католичким бискупима коjима нису требали плаћати десетину. Дакле зло живи, шири се и jача вjековима. Данас тешко разумљиве одлуке српског