То је сигнал – и код Крлеже, и код Тита – да треба уздрмати поверење у културну и еманципацијску моћ српске културне и грађанске традиције Тек када се уклони магистрална српска културна традиција која је омогућила постепено настајање српског грађанства, као неминовног носиоца целовите еманципације српског народа, настаје пожељна слика српске националне егзистенције. Тек тада се Крлежа може огласити романтичном похвалом прогресивности српских устаника. Кога она обухвата? „Кубуром и топовима, коњаничким препадима, хајдучким бусијама и опсадама, ситним тактичким лукавствима, скупоцјеним митом, дипломатском претворљивошћу и подвалама, а често изазовном, управо пркосном окрутношћу, они [србијански сељаци] су покушали све да испливају из крваве чорбе, над којом је читава Европа зијевала годинама, проматрајући

МОСКВА, 28. ОКТОБРА /СРНА/ – Публициста Саша Миливоjев, аутор књиге „Дечак из Жуте куће“, у коjоj се детаљно описуjу злочини албанских терориста на Косову, каже да jе то „наjшокантниjи роман икада обjављен у свиjету и постаће енигма за Трибунал у Хагу“.         „У улози приповедача у роману дечак-сведок прича приче о косовском рату, о jезивим злочинима злогласне ОВК над киднапованим жртвама, о трговини њиховим виталним органима и о трговини људима, о прогону, силовању, о етничким чишћењима, логорима и таjним затворима, о геноциду и таjним гробницама“, рекао jе Миливоjев за „Глас Русиjе“. Он се нада да ће овим романом утицати на свjетску jавност да покрене истрагу о злочинима

Ево, наjзад, књиге о Киjуку, Киjук: Мудра птица љубави, коjу су обjавиле Двери српске и нова издавачка кућа националне литературе, Catena Mundi.     Књига jе неопходна свима онима коjи желе да се упознаjу са величанственим делом човека коjи jе био своjеврсни континент наше културе. У зборнику су прво дати чланци са ширим погледом на оно што jе урадио, прикази његових књига обjављених за живота, оглашавања после његовог пресељења у вечност, представљање постхумно обjављене књиге Хришћанство без Христа, сећања на Киjука, повест о његовом односу према Светосавскоj Цркви, два значаjна интервjуа, да би се све завршило записима и стиховима коjи, можда наjинтимниjе и наjдубље, саопштаваjу таjну човека, коjи jе, како неко

Целокупна српска културна и грађанска традициjа изведена jе на оптуженичку клупу, осумњичена jе и у политичком и у научном виду, у име Крлежине визиjе jугословенства. Када осмотримо различите Крлежине поступке, као и удео његовог осебујног темперамента у њима, препознајемо које су тематске претпоставке битне за језгро његове енциклопедијске арбитраже. Шта значи – и у Маргиналијама – кључна Крлежина оцена да „основна сметња таквих формација под барјацима југословенске, јадранске и хрватске легије био је Баја у Нишу“? Ова опсесивна представа о једној ситуацији – присутна и у Маргиналијама – има далекосежну генезу у Крлежиној политичкој есејистици. Да бисмо разумели шта је истински садржај Крлежиног представљања југословенске идеје, неопходно је да назначимо мисаона и емотивна

Постоjе два политичка правца коjа надахњуjу нагативитет Крлежине енциклопедиjске арбитраже: унитаристичко jугословенство и критика хрватске културне политике Под тако расутом светлошћу бива у Крлежиним „Маргиналијама“ процењена српска традиција коју превасходно представљају наше грађанске фигуре. Крлежа иронично помиње „сав респект спрам генија Богдана Поповића, који представља тугу и жалост“, јер „Богдан је био кисео, шкрт и јалов, и питамо се – шта је остало од те школе?“ Сви политички чланци Живојина Балугџића, „сви без изузетка спадају под скупни појам фашистичког или профашистичког насиља које је довело ову земљу до понора 1941“. Под великом сумњом Крлежине лингвистичке стручности остају прилози светског лингвисте Александра Белића: „Човјек пати од мелодраматике белетристичких, потпуно сувишних детаља и требало би их свести на лексикографски

Постоjе два политичка правца коjа надахњуjу нагативитет Крлежине енциклопедиjске арбитраже: унитаристичко jугословенство и критика хрватске културне политике Под тако расутом светлошћу бива у Крлежиним „Маргиналијама“ процењена српска традиција коју превасходно представљају наше грађанске фигуре. Крлежа иронично помиње „сав респект спрам генија Богдана Поповића, који представља тугу и жалост“, јер „Богдан је био кисео, шкрт и јалов, и питамо се – шта је остало од те школе?“ Сви политички чланци Живојина Балугџића, „сви без изузетка спадају под скупни појам фашистичког или профашистичког насиља које је довело ову земљу до понора 1941“. Под великом сумњом Крлежине лингвистичке стручности остају прилози светског лингвисте Александра Белића: „Човјек пати од мелодраматике белетристичких, потпуно сувишних детаља и требало би их свести на лексикографски

Крлежине интервенције настају у духу државно–партијске идеологије, па су вођене циљаним изједначавањемсрпског и бугарског присуства у Македонији На овогодишњем „Сајму књига“ требало би да се појави треће издање књиге „Дух самопорицања“, која је изазвала бројне и полемичке одзиве у нашој јавности. У односу на друго издање, које се појавило у априлу 2012. године, треће издање има нов и већи формат, и опремљено је текстовима академика Косте Чавошког и проф. др Радивоја Микића. Оно је и опширније за преко сто ауторских страница. Јер, поред низа ситнијих допуна, аутор је написао опширан полемички одговор „Сарајевским свескама“, као и веома опширан текст о Крлежи и његовој енциклопедијској арбитражи. Из тог текста, „Печат“ је

Крлежине интервенциjе настаjу у духу државно–партиjске идеологиjе, па су вођенециљаним изjедначавањем српског и бугарског присуства у Македониjи На овогодишњем „Саjму књига“ требало би да се поjави треће издање књиге „Дух самопорицања“, коjа jе изазвала броjне и полемичке одзиве у нашоj jавности. У односу на друго издање, коjе се поjавило у априлу 2012. године, треће издање има нов и већи формат, и опремљено jе текстовима академика Косте Чавошког и проф. др Радивоjа Микића. Оно jе и опширниjе за преко сто ауторских страница. Јер, поред низа ситниjих допуна, аутор jе написао опширан полемички одговор „Сараjевским свескама“, као и веома опширан текст о Крлежи и његовоj енциклопедиjскоj арбитражи. Из тог текста, „Печат“ jе

Поводом  21. октобра, дана сjећања на српске жртве у II свjетском рату, Музеj жртава геноцида и Удружење логораша „Јасеновац“ – Београд, организуjу представљање годишњака музеjа жртaва геноцида – тематски броj, Истраживање и мемориjализациjа геноцида и ратних злочина, зборник радова.   Промоциjа ће бити 18.10.2012 године у 13 часова у просториjама СУБНОР-а Србиjе, Београд, Савски трг 9/I. О зборнику ће говорити: Проф. др Миодраг Зечевић, Милинкo Чекић, проф. др Предраг Ј. Марковић, Александра Фулгоси и Јован Мирковић.    

Љубљана: Поводом обиљежавања 100. годишњице ослобођења Старе Србиjе српско друштво „Задужбина“ позива на проjекциjу документарног филма  „Краљевина Србиjа“.       Извор: СД ЗАДУЖБИНА

Ова нова фотографска књига изнимне jе љепоте, а о страшноj теми. Умjетница Сандра Витаљић (предаjе Теориjу фотографиjе на Академиjи драмске умjетности у Загребу; докторирала jе на гласовитоj прашкоj Филмскоj академиjи, награђена jе двjема проминентним стипендиjама у САД-у…) снимила jе наша ратна стратишта да прикаже како данас изгледаjу и што се с њима догодило. Обишла jе, приjе свега, она мање позната, о коjима само понекад чуjемо у новинама или их неки идеалист – попут покоjног Анте Земљара – жели истргнути из политички наметнутог заборава. Наjвеће такво “заборављено” мjесто у књизи су логори Слана и Метаjна на Пагу, гдjе су у само два мjесеца 1941. усташе убили између 15 и 18 тисућа Срба и Жидова. Данас

Све светске агенциjе, сва озбиљниjа гласила на планети, пренела су 4. марта 1986. године текст „Њуjорк таjмса“ у коjем бечки дописник ових угледних новина тврди да jе Курт Валдхаjм, бивши генерални секретар Уjедињених нациjа, а тада наjозбиљниjи кандидат за председника Аустриjе, за време Другог светског рата био поручник Вермахта и то у штабу злогласног команданта немачке армиjске групе „Е“, фелдмаршала Александра фон Лера. На црноj листи УН Текст, илустрован ратном фотографиjом, снимљеном 22. маjа 1943. године на аеродрому у Подгорици, на коjоj jе Валдхаjм у друштву италиjанског генерала Еркола Ронкаље, СС групен фирера Артура Флепса, команданта злогласне СС дивизиjе „Принц Еуген“, и немачког пуковника Јоакима Махолца, обjавиле су, наравно, и „Вечерње новости“.

Србиjа се данас и у култури, као и свему другом, налази на раскрсници и не зна коjим ће путем. На jедноj страни, оноj бучниjоj, jесу присталице безрезервног и безусловног прихватања тзв. европских културних вредности. Они су за раскид са националним митовима, елиминисање значаjа Српске православне цркве на стварање и очување наше културе кроз векове. Српска академиjа уметности jе као институциjа већ дуго идеолошки подељена и као таква jе постала мета евроентузиjаста. Ревидираjу се наставни планови и програми у школама и из уџбеника се протеруjу културни ствараоци коjи по њиховим мерилима потхрањуjу српски национализам. У то коло су се ухватиле разне невладине организациjе, фондациjе, одбори за заштиту људских права, а посебно

Милан Н. Плавшић из Чикага, САД и Издавачка кућа Ind media publishing, Београд, организуjу промоциjу књиге „Истра у равници Бачке“. Промоциjа нове Плавшићеве књиге биће одржана у четвртак, 4. октобра 2012. у 18 часова, у свечаноj сали Канцелариjе Владе Србиjе за сарадњу с диjаспором и Србима у региону (зграда Министарства диjаспоре), Улица Васе Чарапића броj 20, Београд.   Милан Н. Плавшић jе рођен 1948. у Голубићу код Книна. Обjавио jе неколико књига. Претходна, „Унска пруга“, jе његово сjећање на дjетињство и жеља да се сачува успомена на родну Краjину.   Нова књига „Истра у равници Бачке“ jе животопис Краjишника, Марка П, инжењера  иноватора коjи се послиjе завршеног факултета запослио у фабрици у Кули гдjе jе

У оквиру на прославе Дана европске баштине у Ре­пуб­лици Српскоj 2012. у Републички завод за заштиту културно-историjског и природног насљеђа  у подне, 28. септембра 2012. (петак)организуjе промоциjу књиге мр Милиjане Окиљ, диа Ма­на­с­­тир За­ва­ла, заjедничко издање Завода и Бесjеде из Бањалуке. Промоциjа ће бити одржана у Виjећници Кул­турног центра Бански двор у Бањалуци.       У 19 часова истог дана у галериjском простору бањалучког Дома омладине биће отворене двиjе изложбе  архитектица из Србиjе – Даниjеле Младеновић из Краљева, под насловомКултурно наслеђе у опасности и Милке Крстивоjевић из Ваљева – Оживљавање.