Радио-телевизиjа Републике Српске организуjе   промоциjу 7. сезоне емисиjе „Некад било“,на коjоj ће ексклузивно бити представљене двиjе књиге:„Између српа и чекића“ аутора др Срђана Цветковића и „Дража Михаиловић-Смрт дужа од живота“, аутора Пере Симића       Промоциjа  ће бити одржана у петак, 28. септембра, са почетком у 19 часова, у Мултимедиjалноj сали РТВ дома, Трг Републике Српске бр. 9. Радио – телевизиjа Републике Српске.     Промоциjи ће присуствовати: историчар и секретар Државне комисиjе за таjне гробнице убиjених после 12. септембра 1944., аутор књиге „Између српа и чекића“ – др Срђан Цветковић, новинар и публициста књиге „Дража Михаиловић-Смрт дужа од живота“ Перо Симић, координаторка проjекта пописа жртава 2. свjетског рата, Зорица Маринковић и аутор и уредник емисиjе

У Добоjу jе jуче из штампе изашла књига „Битка за Возућу 1992-1995“ аутора Ненада Цвjетковића, предратног и ратног новинара из Возуће, коjи сада живи у САД. Књига „Битка за Возућу 1992-1995“, коjу jе штампало предузеће “Графичар”, садржи више од 400 фотографиjа укупно 1.072 погинула српска борца и цивила у троипогодишњоj опсади Возуће. У опсади Возуће учествовале су муслиманске jединице из 18 општина са простора Федерациjе БиХ, као и одред „Ел муџахид“, коjег су чинили муџахедини из 40 држава свиjета. „Аутор књиге jе одлучио да по jедан примjерак ове књиге буде поклоњен учесницима овогодишњег озренско-возућког марша `Стазом егзодуса 2012`“, изjавио jе Срни предсjедник Завичаjним удружењем Завидовићана у Добоjу Зоран Благоjевић. Благоjевић jе

Друштво српско-руског приjатељства и диjаспоре „Ресурс“ из Новог Сада, Центар националне славе и Фонд Андреjа Првозваног из Москве организуjу  промоциjу књиге Гаљине Шевцове „Руски хуманитарни поход на Балкан“ коjа се бави руском хуманитарном мисиjом у Србиjи у балканским ратовима.   На промоциjи ће говорити поред ауторке: Његово Високо Преосвештенство Архиепископ шваjцарски и западноервопски Михаил, Представници Фонда Андреjа Првозваног и Центра националне славе, Радоjка Ковач, председник Друштва „Ресурс“, Ана Филимонова, научни сарадник института РАН, Ивана Жигон, председник Друштва српско-руског приjатељства. Презентациjа књиге и разговор о њоj ће се одржати у Свечаноj сали Матице српске у 18 часова у суботу 22. септембра.

Дечак из Жуте куће jе наjшокантниjи роман икада обjављен у свету, аутобиографска исповест после коjе човечанство никада више неће бити исто. У ауторском посредништву Саше Миливоjева Дечак сведок прича о ужасима коjе jе као дванаестогодишњак преживео у своjоj земљи: О Жутоj кући и логорима, о киднапованим цивилима, о испиjању њихове крви и криjумчарењу њихових органа, о ратним злочинима и наjбруталниjим убиствима, о силовању, патњама, етничким чишћењима, геноциду, таjним гробницама… Роман Дечак из Жуте куће, грађен на неколико наративних нивоа, истовремено открива подвале у блискоj и актуелноj историjи, разрешава политичке недоумице. О интеграциjама, очувању териториjалног интегритета и идентитета jедне суверене земље. О криминалу и корупциjи, о страдањима политичких неистомишљеника под велом

Српска култура не може да искуси, нити да издржи, поготово не може да процени ван клишеа, да се практично дистанцира од предрасуда и да, истовремено, дубље у себе похрани сазнање да jе српски народ претрпео геноцид. – Мило Ломпар, Моралистички фрагменти[1] У заглушуjућоj какофониjи коjа годинама допире од различитих jавних делатника и у коjоj се, са потпуно идеологизованих позициjа позива да се српски народ суочи са злочинима коjе су његови сународници починили у ратним дешавањима на териториjи бивше Југославиjе, тешко jе замислити веће освежење од ове књиге. И поред тога што jе овакав позив сасвим легитиман, мора се нагласити да ако изостане уравнотежен поглед на ратна дешавањa, и на жртве

Чланови Србског сабрања „Баштионик“ из Бањалуке од 01- 04. 09. ове године, били су домаћини гостима из Чешке, активистима удружења Чешко-српског приjатељства, коjе jе предводио проф. др Раjко Долечек. Заjедно са нашим гостима присуствовали смо Светоj Литургиjи у цркви Светог Георгиjа у Дракулићу, посjетили споменик Србима побиjеним од стране хрватских усташа у фебруару 1942. у бањалучком приградском насељу Шарговац, као и основну школу „Ђура Јакшић“ у Шарговцу из коjе су 07.02.1942. хрватске усташе издвоjиле 54 српске дjеце од првог до петог разреда и поклали их у школи. Истину о овом злочину наши приjатељи ће пониjети у Чешку и публиковати као и њихове досадашње чланке и књиге о српским страдањима. Господин

ЧЕТВРТАК, 23. ЈУН 2011. У 19 ЧАСОВА ВИЈЕЋНИЦА БАНСКОГ ДВОРА   НА ПРОМОЦИЈИ ГОВОРЕ: ЕФРАИМ ЗУРОФ , ЦЕНТАР СИМОНА ВИЗЕНТАЛА, ЈЕРУСАЛИМ АРХИМАНДРИТ ЈОВАН ЋУЛИБРК, ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СПЦ

Наjвише jе књига бацано директно на сметлиште, а биле су ношене и у контеjнере. Грађани би често реагирали на такве ствари, било писмима у новинама, било приjавама. Било jе и примjера спаљивања књига. Рецимо, ваш колега Игор Ласић описуjе jедан такав случаj у школи у Великоj Горици. Било jе тога и другдjе, примjерице у Пожеги и неким другим мjестима, истиче Анте Лешаjа, аутор књиге „Књигоцид – уништавање књига у Хрватскоj 1990-их“ о суставном чишћењу хрватских библиотека од непожељних аутора и наслова Вишегодишњи рад на скупљању материjала о избацивању књига из хрватских књижница током деведесетих година, коjи jе подузео публицист, преводилац и књижничар Анте Лешаjа, на краjу jе уродио књигом под насловом

Глинени воjник jе прича о добром човеку у злу времену. Прича о Лазару новог доба чиjа врлина побеђуjе по цену властите жртве. Лазар jе на првом месту човек, па тек онда припадник jедног од два сродна а завађена народа – српског и хрватског, син часног jугословенског официра и благе маjке.   Истанчаног сензибилитета и високо образован, Лазар говори о породичноj и народноj историjи од Првог светског рата до последњег, грађанског рата у бившоj Југославиjи. Његова реч jе истинита и недвосмислена, а тиме оштриjа и болниjа за све коjи истину замењуjу лажjу, а човечност мржњом.   Пореклом из Глине на Баниjи, Лазар jе као мали правио глинене воjнике, загледан у своjе

Завичаj, наjлепша реч! Он jе маjчино гнездо, очева снага. Ведрина и облак. Песма коjа снажи, несрећа коjа боли. Завичаj jе двориште на коjе први пут стаjе несигурна дечjа нога… записаће Миљка Каjганић у „Цркви на точковима“, књизи кратке прозе, како jу jе у рецензиjи означио др Душко Бабић.     ШТИВО ИЗ ЗАВИЧАЈА: Миљка Каjганић А завичаj госпође Каjганић, рођене Бекић, професорке jугословенске књижевности и српскохрватског jезика (тако се то некада звало) jе Кордун чиjи житељи су се, смештени на простору између два моћна царства грчевито борили да опстану и да свима буду „прави“. Али, стално су их проглашавали кривима, због чега су „све док царевине нису посустале у осваjању

Уништавање књига током 90-их протекло jе у потпуноj шутњи, уз одобравање политике и броjних интелектуалаца, а наjвећа ирониjа сваког књигоцида и jест у томе да ће на концу сваки завршити у књизи, речено jе на промоциjи књиге „Књигоцид – уништавање књига у Хрватскоj тиjеком 90-их“, аутора Анте Лешаjе, пензионисаног универзитетског професора економиjе. Он jе 20-ак година истраживао уништавање књига писаних на ћирилици и дjела српских аутора по Хрватскоj, али и оних коjа су се бавила антифашизмом и радничким самоуправљањем. – Анте Лешаjа jе истраживао како су се од 1992. систематски уништавале књиге коjе су се jезички, писмом, национално, идеолошки или на неки други начин разликовале од стања духа 90-их година у Хрватскоj,

Многе краjеве и насеља наше земље у току другог свjетског рата, због многих већ знаних, утврђених и доказаних околности, задесиле су страхоте уништаванjа и разаранjа, а изнад свега ужасна страдања наjдрагоцjениjег капитала-људских живота.       ПРОЧИТАЈТЕ КЊИГУ   МИЛОШ ПУЗИЋ: ДА СЕ НЕ ПОНОВИ Acrobat PDF dokument

У овоj су књизи сабрани документи коjи су се, у моменту састављања, нашли на дохвату. У њоj се налазе протународна и злочиначка дjела jедног диjела католичког клера само са териториjа народних република Хрватске, Босне и Херцеговине. Књига ниjе састављена за то да прикаже сву хисториjску одговорност тог диjела клера на наjцрниjе дане наше блиске прошлости. Да би се у цjелости приказало што су све поjединци и скупине свећеничке урадиле за оснивање и ширење усташке терористичке организациjе, колико су одговорни за припремање окупациjе наше земље, за издаjу и поробљавање свога народа колико су се ангажовали за окупаторско-усташку власт, колико су у цjелости – директно или индиректно, материjално и морално – учествовали у неброjеним усташким злочинима, и коначно, у коjоj се