Na skupštini Župe u Dubrovniku 8. marta 1914. izabrana je nova uprava. Izabrani su : starješina Mirko Komnenović; podstarješina Dr. Mato Gracić; tajnik Jovo Sekulović; blagajnik Petar Tošić; vođa Leso Kurtović i od svakog sokolskog društva po jedan član uprave. Odbornici : dr. Frano Kulišić, David Ljubiša, Dušan Suđić, Božo Milinović, Aleksandar Vidojević, Andro Balabušić, Dušan Crnogorčević, dr. Veselin Mrđen, dr. Miloš Martić, Antun Krekić. Za nadzornike Župe izabrani su : za Boku Kotorsku Bogomil Jovović, a za Gornju Dalmaciju Veljko Pokrajac. (29). Svoj poslednji slet Župa je održala na Dalmatinskom Kosovu kod crkve Lazarice, kraj Knina na Vidovdan 1914. Dušanovci su zajedno sa Srpskim sokolima iz Boke Kotorske korporativno

Na zlonamernom zahtevu za reviziju nepostojećeg srpskog „genocida“ u BiH, podnetog na ličnu inicijativu mlađeg Izetbegovića, još se ni štamparsko mastilo osušilo nije, a oglasiše se i prvosveštenici rimokatolički, kao očekivani „prateći vokali“ zle antisrpske namere! Nobelovac Andrić, iako katolik po rođenju ali srpski pisac po ličnom opredelenju, ponajbolje je opisao međuodnose tri vere na jednoj zemlji, i strane „kuvare “ kao neželjeni prilog koji već vekovima daje poseban ukus, tim međusobicama. Od kako su još u XIII veku dobili pismeno odobrenje srpskih vladara iz porodice Nemanjića, da u današnjoj BiH za pristigle rudare, koji otvoriše moderne kopove rude, uglja i soli, slobodno ispovedaju svoju veru, počeše se RKC duhovnici

U Nikšiću predstavljena knjiga dr Jelice Stojanović. Odslikavanje vremena u kome je politika u sukobu sa istinom Nikšić – Lingvističko ostvarenje profesorke dr Jelice Stojanović „Put srpskog jezika i pisma“ osvetlilo je dva aspekta istorije srpskog jezika u vremenu Vukove borbe za njegovu standardizaciju. Promocija ovog vrednog dela održana je u Parohijskom domu u Nikšiću. Radovi se bave istorijskim i aktuelnim statusom srpske ćirilice i aktuelnog statusa srpskog jezika u Crnoj Gori. – Ova knjiga odslikava i vreme u kome je politika u sukobu sa istinom i golim razumom. U Crnoj Gori, u zvaničnoj ljubavi su politika i antinauka. Bez srpskog jezika Crna Gora nije Crna Gora. Jedino je srpski

Posle Majskog prevrata u Beogradu 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji posle prevrata, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle Kalajeve smrti, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade. Krajem septembra 1903. održana je skupština srpske akademske omladine u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Osnovan je Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio

Šta je i ko je zarobio um ove zemlje ili , bolje rečeno, ove državne zajednice? Kako god razmišljam o tome odgovor mi leži samo u jednom-Sarajevo. Tamo je način ponašanja postao mržnja. Mržnja prema svemu što ne misli kao Krug 99, ili kao Bošnjački institut ili kao Bakir. Tamo se mediji utrkuju u plasiranju bilo čega negativnog iz “manjeg entiteta”. Tamo je izgovoriti Republika Srpska tako teško. Postoji samo RS ili manji entitet. Tamo je stradanje dozvoljeno samo jednima. Tamo je stran svako ko razmišlja naglas i ko je drugačiji. Ovo je, naravno, zvanično Sarajevo. Takvu sliku pruža. Neka se ne uvrijede oni za koje znam da nisu takvi.

London – Politika Vašingtona prema Balkanu nikada nije imala smisla jer su SAD želele da očuvaju neke nacije u zajedništvu, druge da razdvoje, dok su istovremeno neke slučajeve etničkog čišćenja osuđivali, a neke ignorisali. Dag Bandou, spoljnopolitički komentator „Forbsa”, napisao je u svom autorskom tekstu da je jedina zajednička stvar, koja je konstantna posledica američke politike, ta da Srbi uvek gube. Kako je naveo, iz Prištine i Beograda dopiru neprijateljski tonovi i pretnje, zbog čega je vreme da SAD i EU ponovo umešaju prste i „ovoga puta učine pravu stvar”, navodi on, a prenosi „Hafington post”. On u svom članku pominje da je Jugoslavija bila veštačka tvorevina Versajskog sporazuma koja je

Povodom izveštaja Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Hrvatskoj za 2016., u kojem su iznesene brojne kritike hrvatska Vlada je saopštila da je ta zemlja usvojila najviše standarde zaštite ljudskih prava, kao i da je odlučna da ih i dalje promoviše, a posebno kada je u pitanju zaštita prava nacionalnih manjina. U izveštaju Stejt Departmenta je navedeno da su socijalna diskriminacija, nasilje prema pripadnicima etničkih manjina, ženama i deci, kao i korupcija najveći problemi u kršenju ljudskih prava u Hrvatskoj. Hrvatska vlada je navela da je u pogledu nekih područja koja se u izveštaju percipiraju kao problematična potrebno istaći da su ona bila naglašavana i u izveštajima Stejt departmenta

Piše: ŽELjKO CVIJANOVIĆ 1. Ni po duhu ni po pameti, ali sto jezika govori. Za čitanje predlažem dakle Denisa Mekšejna, Blerovog ministra za Evropu, danas tipa koji se u kontinuitetu bavi Balkanom, što će reći da to ne radi o svojoj pameti i novčaniku. Elem, Mekšejn u autorskom tekstu na sajtu Evroaktiva lamentuje nad tim da su London, Pariz, Berlin i Rim digli ruke od „Zapadnog Balkana“, pa je odbrana mira u tom „najproblematičnijem regonu u Evropi“ pala u nejake ruke Fedrike Mogerini. A njen najveći problem na Balkanu neće biti ni albanska ekspanzija, ni radikalni islamizam, ni oživljeno ustaštvo, već – kaže on – „srpski revanšizam“. Prema Mekšejnu, nacionalisti iz

Tajna savetovanja o dominaciji na Balkanskom poluostrvu, održavana još od kraja 19. veka. Temelj za „veliku Albaniju“ udaran dok je Evropa plašena „velikom Srbijom“ Makedonija poslednjih meseci, a ne bi se pogrešilo ni kada bi se reklo godina, liči na ring kik-boksera, gde se udara i rukama i nogama. A najčešće ispod pojasa. U ringu su dve makedonske partije – VMRO-DPMNE i SDSM, odnosno njihovi lideri Nikola Gruevski i Zoran Zaev. Sudije su, naravno, albanske partije, a pre svih DUI i Besa. Njihov zadatak je da sude u korist „tiranske platforme“, koja slobodnije rečeno podrazumeva albanski kao zvaničan jezik u Makedoniji i seriju poteza koji bi doveli do podele Makedonije