Vatikanski „geometri“

Datum objave: četvrtak, 9 marta, 2017
Veličina slova: A- A+

Na zlonamernom zahtevu za reviziju nepostojećeg srpskog „genocida“ u BiH, podnetog na ličnu inicijativu mlađeg Izetbegovića, još se ni štamparsko mastilo osušilo nije, a oglasiše se i prvosveštenici rimokatolički, kao očekivani „prateći vokali“ zle antisrpske namere!

Nobelovac Andrić, iako katolik po rođenju ali srpski pisac po ličnom opredelenju, ponajbolje je opisao međuodnose tri vere na jednoj zemlji, i strane „kuvare “ kao neželjeni prilog koji već vekovima daje poseban ukus, tim međusobicama.

Od kako su još u XIII veku dobili pismeno odobrenje srpskih vladara iz porodice Nemanjića, da u današnjoj BiH za pristigle rudare, koji otvoriše moderne kopove rude, uglja i soli, slobodno ispovedaju svoju veru, počeše se RKC duhovnici i poslom „geometra“ baviti, pritom premeravajući srpsku zemlju kao terra misiones, na izrazito srpsku štetu!

Dolazak Osmanlija, i nasilno turčenje plemstva za povlastice koje su već stekli, otvori potom viševekovni period bivstvovanja srpskog naroda između koca osmanskoga i konopca latinskoga, samo da se ikako odrekne od svoje vere pravoslavne!

Otomanska vlast bila je surova ali i probitačna, dajući razne povlastice za dukate, te tako latinski popovi i opstaše kao ostrva u rudarskim naseljima, jer su novi gospodari odmah nastavili već uhodanu trgovinu solju i ugljem.

Na tim se prostorima, kroz nekoliko vekova ustalila praksa da RKC sveštenici (franjevci) drže službu na narodnom jeziku, a knjige bogoslužbene im ćirilicom pečatane, te se većina njihovih vernika međusobom nazivala srpskim imenom, ne deleći se od preostale pravoslavne braće svoje!

Kako je slabila otomanska moć, na rubnom području austrijske carevine koje baš obuhvata Vojnu krajinu, Dalmaciju i Slavoniju, jer se uz Unu, Savu i Dunav ustali granica, tako se u Vatikanu zače namera da se najzad to viševekovno međustanje u BiH konačno reši, razume se po želji njihovoj da se tu učvrsti „carska vera“, kako su to u Beču tada nazivali, ali na isto pomišljali!

Zato se po naredbi iz Vatikana poduzeše drastični koraci, posle Drugog srpskog ustanka i stečene srpske autonomije, te se 1821.godine zabrani rad franjevačkog semeništa u Prikom na reci Cetini, gde je verska obuka bila na glagoljici kao staroslovenskom pismu, koje danas hrvatski poviestničari lažno imenuju samo hrvatskim!

Kod katolika Dalmacije, Bosne, Hercegovine, Slavonije, suzbija se i konačno ukida srpsko ćirilsko pismo, te su posle 1815.godine retke knjige štampane ćirilicom, a sva crkvena korespodencija naredbom se prebacuje na latinicu.

Uz Vatikan, izraziti pobornik ovakve antisrpske politike je austrijski kancelar knez Meternich, te ga zato mudri knjaz Miloš sarkastično nazva „mehterbaši“, što je turski naziv za dirigenta u janjičarskom vojnom orkestru!

Zajednički Vatikan i bečki dvor pomogoše, da se najzad u Hercegovini sagradi i prvi katolički samostan u mestu Široki Brijeg, i to tek posle 1832.godine, kada je papa oduzeo pravo hercegovačkim franjevcima da sami biraju svog vikarnog biskupa, te se tada poče proces intenzivnog pohrvaćivanja Srba-katolika, koji će tek bravar Broz dokrajčiti sa svojim komunistima!

Nikada se vatikanci nisu libili da tuđe ideje za svoju korist prihvate i sprovode, te tako i sada, dvojica prvosveštenika RKC, nadbiskup Vrhbosanski Puljić i biskup banjalučki Komarica, ne slučajno opsetiše se, da je tokom 1993.godine UNHCR počeo da koristi adventističku humanitarnu agenciju ADRA, čiji su aktivisti otvarali svoje kancelarije u većim gradovima BiH, planski prenoseći pakete koje su rođaci iz belog sveta ali i iz tadašnje SRJ slali kao pomoć svojima, ugroženim ratom i nestašicom svega, jer je nad Srbima uspešno vežbana humanitarna katastrofa kao vid vaspitavanja tih pravoslavnih divljaka, koji ne žele „demokratiju po NATO standardima“, te su zato uvedene vaspitne mere međunarodne izolacije i izbacivanja iz članstva OUN, zemlje, jednog od osnivača OUN, daleke 1945.godine!

Tada je i UNHCR prihvatio Adrinu podelu tadašnje BiH na četiri radne regije, jer su distributivni centri na rubnim područjima bili vezani za aerodrome i luke gde se pomoć dopremala, te su u prvo vreme čak i muslimanske humanitarne organizacije koristile Adrine standardne kartonske kutije, u koje se moralo upakovati po određenom spisku hrane i toaletnih potrepština za pojedince, kao direktne primaoce.

Zagreb i Beograd kao aerodromski sabirni centri, a Split i Rijeka kao pomorski sabirni centri, postadoše središta odkuda je pomoć prevožena u organizaciji UNHCR u regionalne distributivne centre u Tuzli, Sarajevu, Banjaluci i Mostaru. Dopremanje ove pomoći do krajnjih korisnika bilo je ovisno o rasporedu trupa UNPROFOR na terenu, kao oružane zaštite za ove humanitarne transporte.

Nažalost, druga je priča i što su ti humanitarni transporti često i sa znanjem rukovodilaca UNHCR a UNPROFOR obavezno, zloupotrebljavani za dopremanje municije i oružja muslimanskim i hrvatskim paravojskama, naročito u izolovanim enklavama!

Oružani sukob između HVO i muslimanske paravojske, koji su Hrvati počeli tokom 1993.godine, ugrozio je ovu uhodanu šemu, jer nije bilo moguće prelaziti linije sukoba a sačuvati hranu i namirnice od „samosnabdevanja“ onih, koje tada podržava „demokratska međunarodna zajednica“ u njihovoj „odbrani od srpske agresije“!

Biskupi se eto „sami“ opsetiše, ali je verovatnije pretpostaviti da se u Vatikanu opseti neko da je i sadašnji generalni sekretar OUN tada bio činovnik UNHCR, pa će tako lakše da proguta „biskupsku palentu“ regionalizacije BiH, koja se baš umotava u multietničnost, multikulturalnost i multikonfesionalnost nekadašnje „tigrove kože“ BiH!

Republika Srpska, izgleda nije kamenčić koji je upao u vatikanske mlinove, već gromada koja se nikako ne može samleti, bez pomoći demokratskog NATO i razume se i beogradskih eunijata!

Džaba „rozi kapičari“ crtaju svoje karte, srpski narod je već svojom krvlju obeležio svaku stopu svoje Republike, da bi je sada dobrovoljno dao zlonamernicima vatikanskim, da je oni prekrajaju do nestanka Srba u „multietničkim i multikulturalnim“ sredinama kao u MH federaciji, ili u poislamljenom šeher Sarajevu!

Planovi, brižljivo pripremani kao „rani terenski radovi“ tete Hilari, buduće gospodarici sveta, obelodanjuju se užurbano, kako se sleže postizborna američka tektonika, a zločinci na Balkanu pokušavaju da koriste američki postizborni interregnum za drugo poluvreme svoje prljave antisrpske namere!

Džaba biskupi „meko steru, kad je tvrdo ležati“, što viševekovno iskustvo uči Srbe u srpskim zemljama pod vatikanskim starateljstvom, gde su dospeli ne svojom voljom ili izborom, ali su uvek svojom voljom i svojim izborom zbacivali taj vatikanski ogrtač, da mogu slobodno da žive, rade, i svoje Svetosavlje ispovedaju!

Stoga, slavljenički „TE DEUM“, biskupi katolički još zadugo na zemlji Nemanjićkoj neće pevati, makar svoje „geometarske regije“ i bojadisali, a ne samo crtali!

TE DEUM — naziv za katoličku misu-zahvalnicu.

Autor: Vladimir Frolov

Izvor: Fond strateške kulture

Oznake: Genocid, BiH, Franjevci, Osmanlije, Vatikan, granice

Vezane vijesti:

Vladimir Frolov: „Srpska pobuna“ – hrvatska avgustovska laž …

Zlonamerna „slepoća“ | Jadovno 1941.

„Hrvatski pravoslavci“ | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top