Породична лоза Периновића корјене вуче из Билеће. Даворинов прадеда је био прота, деда директор сарајевске Гимназије, а отац љекар интерниста. А Давор је угледан доктор ортопед у Сарајеву, а тек ријетки познаваоци сјећају се да је управо он био један од оснивача Хрватске демократске заједнице у БиХ, и њен први предсједник. Као рођени Србин! Периновић је рођен у Загребу 1949. у згради у Улици Бечићеве стубе 2, гдје је касније било сједиште предсједника Хрватске Фрање Туђмана. Са њим ће му се путеви укрстити 90-их година. У Загребу је живио са мајком до 1956, а његов отац је као неподобан по казни премјештен на рад у Сарајево 1949. гдје је Даворов

Цркву Ружица, посвећену рођењу светог Јована Крститеља у Рожајама у Црној Гори начео је зуб времена. После Другог светског рата, када је црква срушена, у Рожајама није постојала православна богомоља све до 1992. године када је на истој локацији подигнута црква с истим именом. Од тада је прилично оронула, угрожено је кровиште јер прокишњава, треба обновити дрвенарију и фасаду, па су становници овог града, махом насељеног муслиманским живљем, прискочили у помоћ како би се прикупила новчана средства за реконтрукцију. У акцију се укључила и дијаспора, а многи медији у “региону”, како се сада уобичајено назива простор некадашње заједничке државе, писали су ових дана о Русмиру Аговићу (27) из Франкфурта на

Пилипенда је кратка приповетка Симе Матавуља. Први пут је објављена у мостарској „Зори“, 1901. године, а потом је уврштена у збирку „С мора и с планине“. „Пилипенда“ говори о тешком животу сиромашног српског православног сељака, који не жели прећи у другу веру, иако би му то помогло да лакше преброди тешку економску ситуацију у којој се налази. Приповетка је базирана на историјским чињеницама, односно на унијаћењу Срба у Петровом пољу, које се одиграло у 19. веку, почевши од 1832. године, у селу Кричке. Радња је смештена у селу К. у Петровом пољу, 1843. године. Село К. је насељено само православцима, од којих су се неки већ уписали у „царску вјеру“, односно постали унијати (гркокатолици). У

Према договору Министарства обране и америчких снага у БиХ, на бањалучком полигону Мањача требало би да се организује НАТО вежба, на којој би авионска ескрадила наводно требало да испаљује осиромашени уранијум, тврди сарајевски портал Дневник. Портал наводи да је у службеним документима, у које је имао увид наведено да би Министарство одбране БиХ, Заједнички стожер Оружаних снага БиХ и канцеларија за одбрамбену сарадњу америчке амбасаде БиХ ускоро у Бањалуци требало да организују НАТО вежбу са авионском ескадрилом и осиромашеним уранијумом. Како се наводи, све је то договорено на састанку са генералом – мајорем Џоном Гронским, замеником заповедника Заповедништва америчких копнених снага за Европу. НАТО вежба требало би да се реализује

Кад се посматра стање на Балкану треба унети историјску перспективу, а то је такозвана „хабзбуршка константа“ јер она повезује и односе Срба и Хрвата, али и односе Срба и Албанаца, сматра Мило Ломпар Кад се посматра стање на Балкану и централни односи унутар народа који живе на том простору, према мишљењу професора филолошког факултета Мила Ломпара, треба унети историјску перспективу, а то је такозвана „хабзбуршка константа“ јер она повезује и односе Срба и Хрвата, али и односе Срба и Албанаца. Рат деведесетих почео је у Хрватској и од тада, уз повремене периоде добрих односа, Србија и Хрватска константно имају трзавице. Посета председника Србије Александра Вучића Хрватској и оно што се тамо

Непознате особе синоћ су у Мостару на неколико места у центру града уклониле плочу са натписом “Улица др. Миле Будака”, објавио је сарајевски портал Вијести.ба. Уместо њих поставили су натписе “Улица Цвитана Спужевића”. Миле Будак је био министар просвете Независној Држави Хрватској (НДХ) и аутор њених расних закона уперених против Јевреја и Срба. Једна од улица у центру Мостара по њему је названа током последњег рата у БиХ. Цвитан Спужевић био је, с друге стране, познати мостарски адвокат и декларисани антифашиста који је, како портал Вијести.ба, својим залагањем код министра унутрашњих послова НДХ Андрије Артуковића, успео да спаси бројне породице мостарских Срба. (Бета) Извор: Б92 Везане вијести: Класић: Укидају Тита,

Поводом евроатланског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда.  СРПСКИ  ЈЕЗИК У ЦРНОЈ ГОРИ ПРИЈЕ И ПОСЛИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Питање српског језика у Црној Гори данас је политичко питање у оноликој мјери колико је то било и прије сто година у успостављању југословенске језичке политике Краљевине Срба, Хрвата и Словенеца, касније Краље -вине Југославије – `троименог језика и народа`. Историчарима и филоло- зима је познато да југословенски језички пројекат нема историјског полазишта у историји Црне Горе до формирања Југославије. И у стогоди- шњем периоду Југославије, када је српски језик званично био заведен називом `српскохрватски`, у Црној Гори је у народу именован српски језик. Прије присаједињења Краљевине

Након Првог и Другог светског рата српска политичка елита је опростила Хрватима зла која су причинили српском народу и из реда губитника преводила их у победнике. У грађанском рату на простору авнојевске Хрватске, хрватска власт је поново деловала према Србима крајње непријатељски, довршавајући злочин који је започела злогласна НДХ. Данас после Јасеновца и многих јама по Херцеговини, Далмацији, Лици, Банији, Кордуну и другим стратиштима, чује се исти захтев од званичне Хрватске, да се не само опросте него поново забораве сви злочини које је Хрватска починила током грађанског рата, а посебно у злочиначким операцијама „Бљесак“ и „Олуја“. Дрскост иде још даље да те операције, које су извели уз свеколику помоћ НАТО

Катарина Дешић (91), племенита хранитељица из Милошевца, поводом Дана државности одликована златном медаљом за заслуге. Осамнаесторо деце очувала до пунолетства, за још седморо малишана била уточиште. За велики труд ни пензију није добила Ниједно није за свога века под срцем носила и родила, али је за пола века однеговала и отхранила, срцем и хлебом, двадесет и петоро. То Катарини Дешић (91), хранитељици при Центру за породични смештај деце у Милошевцу, ставља орден на племените груди којим ју је држава Србија наградила за Сретење. Осамнаесторо је очувала до пунолетства. За још седморо малишана била је уточиште. Последње дете испратила је пре скоро деценију. Ипак, на помен његовог имена, трза се и

Безброј пута је објашњено да се не могу поредити две Немачке, у којима је живео исти народ који је тежио уједињењу, са Србијом и Косовом, који се, по званичном одвајању — никада не би спојили. Али, има још нешто подло, перфидно, злоћудно, гангренозно што носи немачка идеја која нам се, мало-мало, спасоносно сервира на тацни европске будућности. У фоајеу њујоршког хотела, између два срка кафе, један од најближих сарадника премијера Србије Војислава Коштунице изнео ми је прогнозу која му је вероватно само интуитивно севнула кроз мисли. За сваки случај сам је записао у новинарски блокчић. Рекао ми је: „Видећете, Запад неће одустати од овог плана ’две Немачке‘. Стално ће се враћати

У дирљивом обраћању, Смиља Аврамов је захвалила на честиткама и указаној пажњи. На Правном факултету је одржана свечана академија на којој је наша светски позната професорка међународног права примила честитке, уз изразе дубоког уважавања пред свој данашњи 100. рођендан. На питање извештача нашег листа шта мисли о најстаријим дневним новинама на Балкану, професорка Аврамов рекла је да „Политику” чита од када је научила слова. А чини то и данас, зато што управо у „Политици” може да сазна најсвеобухватније и тачне информације о ономе што се догађа у Србију и свету. Пре него што је почела свечаност у Амфитеатру број два, у просторијама Деканата Правног факултета професорки Аврамов букет цвећа је

Политика Вашингтона према Балкану никада није имала смисла јер су САД желеле да очувају неке нације у заједништву, друге да раздвоје, док су истовремено неке случајеве етничког чишћења осуђивали, а неке игнорисали, пише Форбс Даг Бандоу, спољнополитички коментатор Форбса, написао је у свом ауторском тексту да је једина заједничка ствар која је константна последица америчке политике, та да Срби увек губе. Како је навео, Из Приштине и Београда допиру непријатељски тонови и претње, због чега је време да САД и ЕУ поново умешају прсте и „овога пута учине праву ствар“, наводи он, а преноси Хафингтон пост. Он у свом чланку помиње да је Југославија била вештачка творевина Версајског споразума, која

Овим радом жели се указати на следеће: да је српска књижевност пре доласка на власт комуниста била готово 100% ћириличка; да је данас ћирилица сиротица у српској књижевности јер је она полатиничена више од 70%, с трендом готово потпуног ишчезнућа ћирилице. Да је замена српске ћирилице хрватском латиницом планирана Новосадским књижевним договором из 1954. године, а спроведена је у организацији Матице српске; да је Матица српска потписала смртну пресуду ћирилици одредницом у свом правопису из 2010. године да је и латиница стандардно писмо српског језика; да готово уопште нема јавног отпора латинизацији српске књижевности, него се потреба за увођењем стандарда имања два писма у српском језику правда управо тиме што