Иако су се у последња два месеца понекад млако и копрцнули у хрватском сабору, неминовно очекујући оно што ће бити усвојено, слутећи последични потрес ионако већ добрано потрешене малобројне српске заједнице у „еуропској, демократској“ хрватској творевини, занемеше одлучно саборски Хрби док је изгласаван закон о „домовинском рату“ те ни зуба не пробелеше а камоли критички прозборише, „мудро“ остајући  суздржани! Када из огорчене Србије стиже ипак критика таквог њиховог држања, иако је и сама матица млако реаговала док су трајале расправе о том предлогу, несмејући да срди драгу ЕU која отворено подржава новохрватско усташтво у свим његовим институционалним и ван институционалним формама, јер је Хрватска доказано регионална перјаница критике „страшних“ Руса који опет

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на споменик погинулим борцима Републике Српске у Вишеграду ће данас бити обиљежено 214 година од подизања Првог српског устанка и Дан бораца одбрамбено-отаџбинског рата Српске. Обиљежавању ће присуствовати и предсједник Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Миломир Савчић, делегација Народне скупштине Републике Српске, коју чине народни посланици Марко Видаковић и Зоран Пологош, те Зоран Ђерић, изасланик члана Предсједништва БиХ из Републике Српске Младена Иванића. У 10.30 часова у Манастиру Добрун биће служен парастос погинулим српским устаницима, у 12.00 часова предвиђено је полагање вијенаца на централни споменик браниоцима Републике Српске на Тргу палих бораца у Вишеграду, а након тога обраћање званичника. У оквиру програма обиљежавања учествоваће оркестар

Према члану 1. Закона о државним и другим празницима у Републици, државни празник Републике Србије јесте Сретење – Дан државности Србије, спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије. Сретење – Дан државности Србије, празнује се 15.и 16. фебруара. На Сретење, донет је први српски устав, један од најлибералнијихи, најмодернијих у Европи тог времена. Србија данас прославља Дан државности, који се на Сретење слави у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, кад је у малом шумадијском месту Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековног робовања

Праунук Милоша Савчића, пред враћање велике имовине. Јосип Броз бацио око на вилу још пре рата, кад је долазио код Рибникара Међу имовином о чијем ће враћању ове године одлучивати Агенција за реституцију јесу и некретнине чувеног индустријалца, инжењера, предратног министра грађевине и градоначелника Београда, својевремено једног од најбогатијих људи Европе – Милоша Савчића. На списку који броји на десетине некретнина налазе се и плац и вила у Ужичкој 15, где је, између осталог, данас Кућа цвећа, са гробовима Јосипа Броза Тита и Јованке Броз. – Тито је бацио око на ту кућу још средином тридесетих година прошлог века, када је долазио на илегалне састанке са Кочом Поповићем, Мошом Пијадом

Преузећу на себе све критике због тога што дајем себи право да као лекар анализирам једно језичко питање. Стога чланак пишем као рефлексију утицаја изопачених термина на просечног грађанина Србије. „ На почетку беше реч“ је један од најчешће коришћених цитата у историји. Значај речи није потребно објашњавати. Кључно питање је да ли су сви актери на српској медијској сцени свесни последица коју поједине речи изазивају? Као младић запазио сам код професора историје, Хрвата из Херцеговине, Елезовића, посебну страст док је говорио о „великосрпској идеји“, лукавој измишљотини Калајевске ере „КК“ монархије, касније здушно прихваћене од комуниста који су је нештемице користили заједно са још једном кованицом из тога времена – „великосрпска буржоазија“.

У главном граду Хрватске завршене и последње припреме за дводневну посету председника Александра Вучића, који стиже сутра. Још се не зна да ли ће полиција дозволити протест удовица бранитеља на Марковом тргу ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА: ЗАГРЕБ Дан уочи доласка председника Србије Александра Вучића у Загреб, завршене су последње припреме за његов дводневни боравак у Хрватској, а српске заставе биће окачене на видним местима у граду. Припремљен је и свечани дочек на Пантовчаку, где је седиште хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић. Истовремено, још није познато хоће ли најављени протести удовица бранитеља и неких удружења бити организовани на Марковом тргу, где су Сабор и Влада, или ће се одржати на неком другом

Атмосфера у Хрватској, пред посету Александра Вучића, и даље је без конструктивних предлога, а најбизарније што се чуло јесте позив Загрепчанима да спусте ролетне на прозорима током посете Атмосфера у Хрватској, пред посету Александра Вучића, и даље је без конструктивних предлога, а најбизарније што се чуло јесте позив Загрепчанима да спусте ролетне на прозорима током посете председника Србије. У Загребу се, такође, још не зна да ли ће током Вучићеве посете бити постављене заставе Србије. Хрватски портал Index.hr је покушао да добије одговор и обратио се Граду Загребу који их је упутио на Градско комунално и протокол председнице Хрватске. Из Комуналног им је речено да су они надлежни само за

Хрватска удружења ветерана, на челу са Удружењем “Удовице хрватских бранитеља”, најавили су протест поводом доласка предсједника Србије Александра Вучића у дводневну посјету Хрватској. Протест би требало да буде одржан у понедјељак, 12. фебруара, на загребачком Марковом тргу у 10.00 часова. Та удружења су истакла да имају све дозволе за масовни протест испред Владе и Сабора Хрватске, док из полиције за сада не желе то ни потврдити нити демантовати, јавили су хрватски медији. “Ако има протеста, они се најављују полицијским управама. Све институције, у тренутку када је предсједник Републике позвала у посјету предсједника Србије, раде свој посао”, рекао је хрватски министар унутрашњих послова Давор Божиновић. Пензионисани генерал Жељко Сачић путем друштвених

Удружење удовица хрватских бранитеља из Домовинског рата организоваће протест због посете председника Србије Александра Вучића Загребу, пренео је Вечерњи лист Удружење удовица хрватских бранитеља из Домовинског рата организоваће протест због посете председника Србије Александра Вучића Загребу, пренео је Вечерњи лист. Лист наводи да је пензионисани генерал Жељко Сачић организовао хрватске бранитеље да обезбеђују протест. “Желимо да изразимо протест према једној неистини, која се упорно од вођства Србије гура у јавност негирањем страшних злочина, неправди и зла. Наше вођство, уместо да учини нешто, они допуштају да нама ”великосрби” причају у Њујорку о Јасеновцу и Холокаусту. То је сулуда ствар, извртање теза”, рекао је Сачић. Додаје да Вучић “није учинио ништа да

„Југословенска криза је близу врхунца; све што је зла и неваљала дигло се и узаврело”, део је писма које је Иво Андрић упутио Зденки Марковић („Андрићева писма Зденки Марковић”) и један од многих докумената којима је Душан Глишовић посветио пажњу у студији „Иво Андрић. Историја и политика” („Службени гласник”) која је јуче представљена. Поднаслов је „Прилог проучавању југословенских и српских политичких и културних односа са Немачком, Аустро-Угарском и Аустријом” а књига на 318 страна садржи поглавља; „Писмо из 1920. године”, „Покушај злоупотребе Андрића у Хладном рату”, „Цитати Андрићевих дела у говорима немачких и аустријских политичара” и „Посланик у Берлину као књижевни лик”. Књига обухвата различиту документарну грађу па и, примерице,

Влада у Загребу не одустаје од тога да пред српским председником потегне питање ратне одштете. Нема репарације без пресуде међународног суда о кршењу конкретне одредбе Док председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, која ће бити домаћин српском шефу државе Александру Вучићу, у Загребу 12. и 13. фебруара, не помиње да ће тема њихових разговора бити питање ратне одштете, премијер хрватске владе Андреј Пленковић и његови министри од тога не одустају. Пленковић је у четвртак чак подсетио на члан 7. Споразума о нормализацији потписаног 23. 8. 1996. у Београду у ком се говори да ће се у року од шест месеци потписати споразум за накнаду за сву уништену, оштећену и несталу имовину. Како је

Суботица – Буњевачки национални савет саопштио је данас да не одустаје од захтева за укидање наредбе из 1945. године као акта насилне асимилације. Из тог савета тврде да не постоји никакав идентитетски спор на међудржавном нивоу између Србије и Хрватске, те да је изјашњавање о националној припадности у Србији слободно. „Ми признајемо свакоме ко се изјаснио да је Хрват, да је припадник хрватске мањине у Републици Србији. Познато је да смо испред Буњевачког националног савета јавно позвали Хрватско национално веће на сарадњу. На жалост, то је са подсмехом одбијено”, поручују из БНС реагујући на јучерашње отворено писмо председника Хрватског националног вијећа Славена Бачића. Бачићево ХНВ се, наиме, противи усвајању иницијативе