Само темељит и савjестан рад, проткан сарадњом са релевантним међународним факторима, попут  Мемориjалног центра „Јад Вашем“, даће жељене резултате у изучавању холокауста, уз истовремено проучавање српских страдања током Другог свjетског рата, изjавио jе за Срну стручни савjетник у Представништву Републике Српске  у Израелу Александар Николић. „То jе наjбољи начин да се разумиjе поjам холокауста, односно уништења народа уопште. Холокауст jе jединствена поjава у историjи човjечанства, током коjе су под идеолошком платформом, плански, наjприjе економски, а потом и психички и на краjу физички били убиjани Јевреjи Европе и диjела сjеверне Африке“, рекао jе Николић поводом 27. jануара, Међународног дана сjећања на жртве холокауста. Николић наглашава да jе и данас непроцjењив и

Пред пуном салом хотела „Крагуjевац“ у Крагуjевцу, и пред близу 3000 посетилаца саjтаwww.dverisrpske.com, коjи су централну шумадиjску конференциjу пратили преко интернета, Бошко Обрадовић, члан УО Покрета Двери – ЗА живот Србиjе, означио jе почетак предизборне кампање. „Од данас, проглашавам ванредно стање. Од данас, Двери су у предизборноj кампањи, у коjоj морамо да радимо више, у коjоj морамо да помогнемо прво себи, да би нам, на Ђурђевдан, на дан за коjи су расписани избори, Свети Георгиjе помогао да коначно убиjемо аждаху!“ На таj начин, Обрадовић jе оним jезиком коjи смо слушали годинама рекао много битниjу ствар: Двери су Уjедињеним монополима неодступно бацили рукавицу у лице, преносећи борбу на њихов терен. Јер,

Директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф поручио jе да jе данас, на Међународни дан сjећања на жртве холокауста, потребно сjетити се, не само жртава, већ и починилаца злочина, jер се неки од тих људи jош могу бити изведени пред лице правде. Зуроф jе за београдске медиjе рекао да у Србиjи тренутно нема активних случаjева коjи се односе на холокауст, будући да су сви осумњичени коjе jе Србиjа покушавала у протеклом периоду да изведе пред лице правде, попут Петера Егнера, Миливоjа Ашнера и Шандора Кепира, умрли прошле године. Власти сада треба да се усредсреде на успостављање Мемориjалног центра на мjесту логора на Старом саjмишту, оценио jе Зуроф, напомињући да таj процес

Ни 40 година после обарања „Јатовог“ авиона на линиjи Копенхаген – Загреб, нико ниjе одговарао за терористички напад. Припадници „Франкфуртске групе“ убили 27 путника и чланова посаде. Рушење авиона ЈАТ-а пре 40 година, коjи jе преживела само стjуардеса Весна Вуловић, спада у мрачне таjне хладног рата. Безбедносни стручњаци тврде да су моћне западне таjне службе заштитиле припадника „франкфуртске групе“ усташких терориста од суђења за убиство 27 путника и чланова посаде, иако jе jош 70-их година био познат идентитет злочинаца. Неки од њих су и данас живи. Њемачки званичници су jош тада окривили терористе и обећали њихово изручење Југославиjи. До тога никад ниjе дошло, jер су уместо пред судом завршили у

Поводом обиљежавања Међународног дана сjећања 27. jануара, коjи jе приjе шест година установила Генерална скупштина УН, француски предсjедник Никола Саркози нагласио jе да jе Париз одлучан у намjери да очува сjећање на холокауст. „Француска jе одлучна да испуни дужност очувања сjећања на холокауст и да га пренесе на нове генерациjе у Францускоj и широм свиjета. Док су свjедоци холокауста, већином преминули, међународна заjедница има дужност да очува живим сjећање тако да човjечанство више никада не доживи сличну трагедиjу“, наводи у свом саопштењу, француски предсjедник. У саопштењу се додаjе да jе дужност одржавања сjећања на холокауст колективна одговорност и да се мораjу одбацити сви облици тривиjализациjе. Француски предсjедник истакао jе да

Римско Градско виjеће одлучило jе да нови Музеj холокауста отвори уз бившу луксузну вилу фашистичког вође Бенита Мусолиниjа. Ова одлука донесена jе уочи данашњег обиљежавања Међународног дана сjећања на холокауст, тако да ће Италиjани уз Вилу Торлониjа уредити конференциjску дворану, библиотеку, видео-архиву и дворану за изложбе, пише италиjанска новинска агенциjа АНСА. Проjекат новог музеjа направиле су италиjанске архитекте Лука Зеви и Ђорђо Тамбурини. Изградиће га у дворишту виле у коjоj jе Мусолини са породицом живио од 1925. до 1943. године. У музеjу ће на зидовима писати имена италиjанских Јевреjа коjи су током Другог свjетског рата депортовани у нацистичке концентрациjске логоре. Римски градоначелник Ђани Алемано обећао да jе ће убрзо бити

Међународни дан сећања на жртве холокауста обележава се данас, а у Србиjи ће централна државна манифестациjу бити одржана на Старом саjмишту у Београду. Централна манифестациjа биће одржана у 11 часова код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату коjи се налази у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом саjмишту. Међународни дан сећања на жртве холокауста установљен jе 1. новембра 2005. резолуциjом Генералне скупштине УН на дан када jе 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, наjозлоглашениjи нацистички логор смрти у поробљеноj Европи у Другом светском рату. Други светски рат однео jе више од шест милиона недужних жртава – припадника jевреjског народа. У Музеjу историjе Југославиjе министар рада и социjалне политике Расим Љаjић

Сенатор Републике Српске и представник Српске у Израелу Арие Ливне сматра да Међународни дан сjећања на жртве холокауста треба да буде путоказ за све народе да се никада не смиjе заборавити шта се десило у Другом свjетском рату и да се таква трагедиjа више не понови човjечанству. „То jе била наjвећа трагедиjа у историjи човjечанства, у коjоj jе и српски народ платио огромну циjену. Сматрам да не треба да заборавимо нити да опростимо бившим генерациjама, од коjих jе данас мало живих. Треба да памтимо све злочине и да их никада не заборављамо“, изjавио jе Ливне Срни поводом обиљежавања Међународног дана сjећања на жртве холокауста. Ливне jе рекао да оваj дан

Шеф Представништва Републике Српске у Израелу Aрие Ливне поручио jе исламском поглавару у БиХ Мустафи Церићу да препусти Израелу да одлучи кога ће позвати у своjу земљу и нагласио да не види ниjедан jедини разлог зашто Влада те земље не би могла да позове предсjедника Српске Милорада Додика у посjету. Ливне jе истакао да jе у Сребреници учињен ратни злочин, а не холокауст, истичући да Додик с тим нема везе. “Ја, коjи сам Јевреjин и чиjа jе маjка убиjена у Aушвицу, тврдим да jе у Сребреници учињен ратни злочин, а не холокауст. Влада Израела зна за Сребреницу, зна ко jе Милорад Додик и да он с тим нема везе“, рекао

ИСТРАЖИВАЊЕ проведено међу Ниjемцима два дана приjе обиљежавања свjетског Дана сjећања на жртве холокауста дало jе поразне резултате. Док jе 90 посто од 1002 испитаника у истраживању њемачког тjедника Стерн казало да знаjу како jе Аусцхwитз био концентрациjски логор, 21 посто од оних старих између 18 и 30 година jе рекло да никада нису чули за то мjесто. Око трећине испитаних ниjе знало да се таj логор налазио у Пољскоj. Подсjетимо, у нацистичком логору Аусцхwитз jе тиjеком Другог свjетског рата убиjено више од милиjун људи. Ова анкета jе обjављена након што jе у понедjељак њемачка Влада изашла са резултатима истраживања према коjима jе 20 посто Ниjемаца антисемитски настроjено. Анкета Стерна

Хрватска телевизиjа РТЛ иронично jе одговорила на прилично сулуду наредбу Виjећа за електронске медиjе, по коjоj мора да титлуjе српске филмове. ВЕМ jе пре неколико дана опоменуо РТЛ, због жалбе jедног гледаоца. Месецима пре тога РТЛ и ХРТ приказивали су десетине филмова из разних држава бивше Југославиjе и никаквих проблема ниjе било. Образложење Виjећа било jе да примедаба раниjе било, али су после прве решили да заузму оштар став и тиме без реалне потребе знатно закомпликуjу и поскупе процес пуштања филмова из Србиjе (вероватно би се са истим проблемом сусрели и филмови из БиХ и ЦГ). Красимир Балаков деловао jе колегама са РТЛ као идеалан пример, jер бугарски тренер прича

РТЛ jе позвала чланове Већа за електронске медиjе да поднесу оставку пошто су ту телевизиjу упозорили због непревођења српских филмова на хрватски jезик. „РТЛ jе обjавио да чланови Већа треба да поднесу оставку због непоштовања закона, нестручности, пристрасности и доношења штетних, противзаконитих одлука“, пише у саопштењу. У саопштењу се подсећа да jе протеклог петка РТЛ примио упозорење Већа за електронске медиjе из коjег произлази да се сви филмови на српском jезику мораjу емитовати са преводом на хрватски jезик, што jе образложено одредбама Закона о електронским медиjима. „Тиме су прекинули досадашњу позитивну праксу у хрватским медиjима према коjоj се филмови или сериjе на српском jезику нису преводили“, наводи РТЛ. РТЛ намерава

Париз, Јереван, Анкара — Закон коjи предвиђа казну за оне коjи у Францускоj негираjу геноцид над Јерменима у време распада Отоманске империjе усвоjила су оба дома француског парламента. За закон jе гласало 127 сенатора, а против jе било 86, jавиле су агенциjе. Тим прописом jе предвиђена казна до годину дана затвора и 45.000 евра за било кога у Францускоj коjи пориче да jе 1915. године извршен геноцид над Јерменима на просторима данашње Турске. У Анкари то упорно оспараваjу док Јермени тврде да jе тада смишљено убиjено 1,5 милиона припадника тог народа. Пошто jе исти текст закона већ усвоjио доњи дом парламента, прошлог месеца, остало jе jош да га потпише Саркози

Неко је рекао за Србе, мислим да је то био лорд Овен, да су „провинцијалан народ.“ Нећу улазити у полемику са лордом Овеном по овом питању, али ако је непознавање или систематско игнорисање стварности, обичаја и менталитета ван сопствених граница једна од дефиниција „провинцијалности“, онда је лорд Овен можда био на трагу нечега чему би Срби требало да обрате пажњу. Имам специфично на уму ураганску реакцију и вишедневну усијану јавну расправу о филму Анџелине Џоли, „Из земље меда и крви.“ Са становишта некога ко све то посматра споља, узбуђење које је овај филм изазвао у Србији и Републици Српској потпуно је несхватљиво. О  целулоидној траци која се нуди биоскопима под

Предсjедник Скупштине АП Воjводине Шандор Егереши истакао jе да се злочини почињени у злогласноj „Новосадскоj рациjи“ у jануару 1942. године никада не смиjу заборавити и да треба да служе као опомена до какве трагедиjе доводе мржња, нетрпељивост и идеологиjе какав jе фашизам. Он jе додао да се злочини почињени у Другом свjетском рату, па тако и они у „Новосадскоj рациjи“, не смиjу подводити под колективну одговорност jедног народа. „Колективна кривица било ког народа не постоjи. Постоjи само индивидуална кривица и одговорност за почињене злочине. Зато, због будућности Воjводине и њеног очувања, све трагичне догађаjе, злочине почињене током и по завршетку Другог светског рата, морамо утврдити на основу истраживања и историjских