Шта повезуjе српског политичара у нестаjању Вељка Џакулу и српску певаљку, такође у нестаjању, Неду Украден? До jуче ово двоjе људи заузимало jе скромно месташце под естрадним небом, углавном не сметаjући jедно другом у убирању хонорара. Од jуче зближава их заjединички проjекат – мисиjа у коjоj су одлучили да, где год и кад год могу, своjим скромним присуством одаjу почаст креаторима и актерима удруженог злочиначког подухвата познатиjег као „Олуjа“. Акциjи коjом су сународници Вељка и Неде збрисани с лица земље у коjоj су живели стотинама година пре августа 1995. године.     Да ли jе Вељку и Неди зафалило пара или славе, тек неко у Загребу их jе убедио како ће и jедно и друго обилато

Историjске провинциjе, Далмациjа и Славониjа, коjе су вековима трпеле утицаjе Аустриjанаца, Мађара, Венециjе и Турске, ни у наjлуђем сну нису могле сањати да ће након Титовог устоличења у Београду, постати некакве региjе или аутономне области. Да не помињем Барању, коjа jе по одлуци новосадске Велике народне скупштине из новембра 1918 године била заjедно третирана као Банат и Бачка, а Срем jе нешто касниjе донео посебну одлуку о присаjедињењу Србиjи. Дакле, Сплит jе морао у Загреб, а Осиjек и Вараждин – о да, поново у Загреб, иако са Загребом, чак ни у административном смислу, нису имали ни правних ни политичких додира, све до сулудог експеримента регента А. Карађорђевића – уjединитеља Југословена

Водитељка ХТВ, Борка Јурас Сламић, током преноса „прославе Дана домовинске захвалности“ у Книну, збунила се, а то jоj колеге нису опростиле, па данима пуне новинске ступце о наводноj „непрофесионалности“ и пропусту.   „Борка Јурас Сламић цели дан jе, видело се то, марљиво припремала своjе jављање с Книнске тврђаве, научила текст напамет, а онда кренула: „Хрватска jе поносна на своjе бранитеље коjи су jоj донели победу у (ту jе већ успорила ) обрамбеном и …“И – шта? Реците, Борка! Репортерка за специjални задатак застала jе да би погледала у папир коjи jе држала у руци: ‘праведном рату’“, пише „Слободна Далмациjа“   У свом коментару на саjту „Слободне Далмациjе“, новинар Сандро Погуз, пребацуjе своjоj колегиници

О ОДНОСУ ЦРКВЕ ПРЕМА ВЛАСТИМА     „Богу се треба већма покоравати него људима“ (Дела. Ап. 5,29)   То jе душа, то срце Православне Цркве; то њено Еванђеље, њено Свееванђеље. Она тиме живи, и ради тога живи. У томе jе њена бесмртност и вечност; у томе њена непролазна свевредност. Покоравати се Богу веђма него људима – то jе њено начело над начелима, светиња над светињама, мерило над мерилима. То Свееванђеље jе суштина свих светих догмата и свих светих канона Православне Цркве. Ту се не смеjу, по цену свих цена, од стране Цркве чинити никакви уступци никаквим политичним режимима, нити правити компромиси ни са људима ни са демонима. Наjмање са отвореним

На инициjативу Владимира Матиjевића и наjугледниjих Срба трговаца из Аустро-Угарске Монархиjе у Загребу основана jе 1895. Српска банка а 1897. Српско привредно друштво ,,Привредник” и Савез српских земљорадничких задруга. Активност Привредника распростирале на све српске земље. До 1923. седиште Привредника било jе у Загребу, а тада jе пренесено у Београд. Привредник jе имао у земљи око 20 подобора, а у сваком знатниjем месту своjе поверенике. Привредник jе оснивао земљорадничке задруге коjима jе даван jефтин кредит од Српске банке у Загребу. Гесло Привредника  било jе : ,,Прилике српског народа могу се поправити само непрекидним и истраjним радом. Зато се не уздамо ни у кога другог, него смо готови и одлучни да

Већ трећу годину обилазим Петрову гору. Дотичем старе ране. Бугарим… Први пут смо се сусрели jануара 1942. године, око Божића. Био сам у jеданаестоj години. Она сниjежна и сурова. Надвиjене гране испод сниjежних наноса. Као да смо у тунелу. Саонице клизе. Сниjег испод њих пуцкета. Коњи понекад заржу и фркћу кроз иње облеђених ноздрва. Много нас jе. Нас шестеро: мама Драгица, отац Симо, сестре: Мариа, Босиљка и Љубица, па уз нас уjак Ипоjа са женом Милиjом, оцем Јусом и двоjе дjечице: Мариjом и Илиjом. Циjели jануар смо у земуници. Јутра су била чудесна… Лед изнад нас, као сиге у пећини. Мора се. Бjежали смо од зла и смрти. Други пут се видjесмо

БЕОГРАД, 30. ЈУЛА /СРНА/ – Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац очекуjе да ће Жалбено виjеће Хашког трибунала потврдити првостепену пресуду генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за злочине над Србима у акциjи „Олуjа“ и сматра спекулациjама оцjену хрватске jавности да би им казна могла бити скраћена.   „Да ли ће казна бити скраћена или не, то jе периферна ствар за Србе. Важна jе управо потврда суда да jе кроз удружени злочиначки подухват извршено етничко чишћење Срба из Краjине“, оциjенио jе Штрбац у изjави Срни. Штрбац напомиње да jе Првостепени суд утврдио да jе у питању удружени злочиначки подухват, чиjи jе циљ био присилно и траjно истjеривање Срба из Краjине,

Мр Миле Дакић, историчар и писац, председник Удружења прогнаних Срба из Хрватске, говори о српском погрому, безнадежном полажаjу наших сународника у матици и свом стваралаштву Будни сањамо завичаj!! У Хрватскоj у недавном рату потпуно jе уништено 87 православних цркава, а 195 jе оштећено, порушено 45 парохиjских домова, док их jе 57 у руинираном стању. Други светски рат и комунистичка власт задали су Православљу jош веће ударце. Прошле године преко 28.000 Срба затражило jе промену имена и презимена, наравно, у католичка, хрватска – мр каже Миле Дакић Мр Миле Дакић jедан jе од малоброjних стваралаца, писаца, песника, чиjа драгоцена, аутентична дела, у правоj мери, нису позната jавности. Оваj историчар, а прогнаник

Поштовани сународници у иностранству, Драги земљаци,   Након четири године рада у Министарству вера и диjаспоре владе Републике Србиjе и на партнерски, транспарентан, начин како смо и радили у том периоду,  желим да са вама поделим, кроз кратку анализу, оно наjважниjе шта jе урађено од 2008. године, до данас.   У претходне четири године свога рада Министарсво вера и диjаспоре било je ангажовано на великом броjу веома важних проjеката и било jе покретач решавања значаjних питања коjа су претходних година оптерећивали односе матице и диjаспоре, али и односе у самоj Србиjи, а усваjање Закона о диjаспори и Србима у региону коjи jе донет у октобру 2009. године jе у потпуности

ШАМАЦ, 27. ЈУЛА (СРНА) – Поводом Дана устанка народа БиХ у Другом свjетском рату, 27. jула, данас jе у Горњоj Црквини код Шамца и у Обудовцу одата пошта, те положени виjенци и цвиjеће на Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора.У организациjи Општинског одбора антиФашиста општине Шамац, Скупштине општине Шамац и Општинске борачке организациjе, данас су положени виjенци и на споменик народном трибуну Ђорђи Перићу – Учи, те Споменик палим борцима отаџбинског рата из Горње Црквине. Виjенци су данас положени и на Споменик палим борцима и жртвама Фашистичког терора, бисту Симе Петровића и на Споменик палим борцима у одбрамбено-отаџбинском рату у Обудовцу. Замjеник начелника општине Шамац Симо Зарић рекао jе овом приликом да 27.jул –

БАЊАЛУКА, 27. ЈУЛА /СРНА/ – Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић сматра да су представници Института за нестала лица БиХ долазак генералног секретара УН Бан Ки Муна у Сребреницу намjерно искористили за откривање гробнице у Поточарима, како би свиjету jош jедном послали поруку да су Бошњаци jедине жртве рата у БиХ.     „Представници Института за нестала лица БиХ морали су знати за ту гробницу, jер су информациjу о њеном постоjању добили од холандског батаљона УН“, рекао jе Митровић Срни. Митровић каже да би било добро да jе Бан посjетио тек ексхумирану гробницу на Озрену да би се увjерио и у српско страдање

Док су хрватски родољуби, – с малим изузетком, – сматрали да се Велика Хрватска може остварити само у оквиру Аустриjе, дотле су српски политичари, – готово без изузетака, – веровали да се Велика Србиjа може створити само по цену распада Аустроугарске. Отуда сукоб између Срба и Хрвата у питању Анексиjе: док су Срби Анексиjу схватили као jедан пораз своjе националне идеjе, као удар за Српство и цело Словенство, дотле су Хрвати оваj чин аустроугарске дипломатиjе глорификовали као jедан успех хрватске националне идеjе, као jедан корак ка остварењу Велике Хрватске, и као такав, врло користан и са општесловенског гледишта, па да би за Анексиjу придобио саму Русиjу, тадашњи хрватски национални идеолог Стjепан

УГЉЕВИК /СРНА/ – Традиционално обиљежавање 27. jула – Дана устанка народа БиХ против фашизма и ове године jе у Доњоj Трнови код Угљевика окупило многоброjне поштоваоце и потомке учесника НОР-а из Сембериjе, Маjевице, Посавине и осталих краjева Републике Српске и сусjедних општина Федерациjе БиХ, али и градова Шумадиjе и Воjводине.Испред Одбора Владе Републике Српске за његовање и чување традициjе народноослободилачких ратова, цвиjеће и виjенце на спомен-костурницу положили су министар рада и борачко – инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске Мирослав Миловановић. Ђокић jе напоменуо да Влада Српске датуме коjи су везани за историjу српског народа, за ослободилачке ратове, обиљежава широм Српске. „Желимо да