Како у пракси изгледа третман чувара традициjе антифашизма и противусташтва у Хрватскоj, оваj пут на примjеру Клечке.   Пише: Душан Басташић     Прошле недjеље по први пут након 71 године, служен jе парастос за 542 српске жртве коjе су хрватски усташе убили бацањем у jаму на брду Клек покраj Огулина. Обjавили смо прилог СРНА-е, поставили и неколико фотографиjа. У прилогу ниjе поменуто да jе учеснике чувала полициjа, пошто jе то уобичаjено када се одржаваjу комеморативни скупови и молитвена окупљања Срба, Србима побиjеним у вриjеме НДХ. „Чувани“ смо били и касниjе, на ручку уприличеном од стране организатора. Оваj пут, као недавно код цркве у Садиловцу, нисмо легитимисани, пописивани и претраживани. У

Међу пет кандидата за новог поглавара Исламске заjеднице БиХ нема новопазарског муфтиjе Муамера Зукорлића чиме jе и дефинитивно стављена тачка на вишемесечну причу о могућности да управо он наследи Мустафу Церића у фотељи у Сараjеву. Испоставља се да Зукорлић никада ниjе ни био озбиљан кандидат и да су коментари да jе он главни фаворит одлазећег реиса Церића били само скретање пажње са суштине целе приче. А по свему судећи, суштина jе у томе да jе jедини Церићев фаворит муфтиjа травнички Нусрет Авдибеговић. Стручњаци упозораваjу да би евентуални избор Авдибеговића за новог реиса значио нову радикализациjу ове заjеднице и корак даље ка екстремним верзиjама ислама, а као jедан од разлога за то наводе ратни педигре травничког муфтиjе.

БЕОГРАД, 16. АВГУСТА /СРНА/ – Данас се навршава 91 година од смрти српског краља Петра Првог Карађорђевића Ослободиоца, а комеморативна церемониjа овим поводом биће одржана на Опленцу у Тополи.Уз наjвише државне и воjне почасти, краj владаревог саркофага, виjенце ће данас положити представници Министарства рада, запошљавања и социjалне политике Србиjе, затим Министарства одбране и Воjске Србиjе, као и удружења грађана опредиjељених за његовање традициjа ослободилачких ратова Србиjе. Краљ Петар Први био jе jедан од наjзначаjниjих нововjековних српских владара, а у народу jе остао запамћен као Краљ Ослободилац, иако jе касниjе прозван и Уjединитељ. Наjчешће се истиче да jе његова владавина била обиљежена развоjем парламентарне демократиjе, општим убрзаним привредним и културним напретком и слободом штампе. Током Петрове

Ми немамо чега да се стидимо.Таква jе природа наших злочина. Прогнаници имаjу териториjалне претензиjе. Желе да се врате на своjа огњишта. Срби нису пружали отпор када су у колонама напуштали Хрватску. То значи да су добровољно отишли у изгнанство.   Александар Баљак   Изjава председника Хрватске Иве Јосиповића на свечаности поводом 17-годишњице Олуjе како треба пружити руку српском народу и поменути и његове жртве изазвала jе различите коментаре и оцене. Ово његово слављеничко обраћање се тумачи и промовише као потпуно нова политика према Србима у Хрватскоj, али у нашоj jавности преовладава мишљење да се ради о настављању старе и добро познате хрватске националне политике коjа се сада спроводи софистицираниjим и

Претпрошлог jе тjедна свечано обиљежен Дан Града Корчуле, а на прослави jе – у присутности премиjера Зорана Милановића и министра управе Арсена Баука – међу осталим додиjељена и Награда за животно дjело Алени Фазинић, повjесничарки умjетности. Уза све jоj притом наброjане заслуге, скромно ћемо на овом мjесту евоцирати jедну коjа jе промакла организатору. Алена Фазинић, наиме, била jе поткраj деведесетих година 20. стољећа и чланица Градског виjећа Града Корчуле.У то вриjеме актуална jе била афера уништавања диjела књижне грађе у корчуланскоj књижници, а за што jе била одговорна в.д. равнатељице Изабел Скокандић. Библиотекарка коjа jе у међувремену пожела славу знатно већу од данашње корчуланске лауреаткиње, сjећамо се, бацила jе тад у смеће више стотина

БЕОГРАД, 14. АВГУСТА /СРНА/ – Нема таjних преговора о посjети папе Бенедикта Шеснаестог Србиjи и не треба губити вриjеме на ту измишљену тему, изjавио jе епископ бачки Иринеj.     „Не може се сада давати фантастично, маштовито обjашњење за сваку посету и за сваки сусрет католика и православних. То што су два бискупа из Загреба своjим другим пословима били у посети своjоj сабраћи у Београду и том приликом посетили српског патриjарха не даjе никоме за право да измишља ствари“, рекао jе владика Иринеj након састанка са предсjедником Србиjе Томиславом Николићем и додао да то не служи на част новинарима коjи су ту тему измислили. Он jе истакао да jе сарадња

Српска народна одбрана из Америке тражи од нових власти да пронађу Михаиловићев гроб. Самарџић: Нови сведоци потврђуjу да jе генерал стрељан и сахрањен у парку иза Белог двора. Генерал све време чуван у подземном склоништу СРПСКА народна одбрана, наjстариjа национална организациjа Срба у САД, поднеће захтев новоj влади Србиjе да обави ексхумациjу посмртних остатака генерала Драже Михаиловића, наjавио jе Славко Пановић, председник овог удружења. Он подсећа да jе СНО jош 2009. расписала награду од 100.000 долара за проналажење Дражиног гроба и да та понуда и даље важи. – Награда ће бити исплаћена после извршених ДНК анализа званичних медицинских институциjа – каже Пановић. У СНО сумњаjу у озбиљност рада Државне комисиjе

Београд — Већ дуже време воде се таjни преговори између Католичке цркве и СПЦ о стварању услова за долазак папе Бенедикта XВИ у Србиjу следеће године, сазнаjе Пресс. Са том мисиjом су дошли прошле недеље код патриjарха Иринеjа двоjица уважених хрватских бискупа и, како Пресс пише, доказаних маjстора таjне дипломатиjе – пожешки бискуп Антун Шкворчевић и дубровачки бискуп Мате Узинић. Долазак папе, по том сценариjу, предвиђен jе за велику свечаност у Нишу, коjом се обележава 17 векова од доношења Миланског едикта, коjим jе установљена слобода исповедања хришћанства. Састанак, коjи jе уприличен 7. августа, званично jе иницирала Београдска надбискупиjа. Католичка агенциjа ИКА jе у званичном саопштењу пренела да jе патриjарх Иринеj гостима

Како сад ствари стоjе фашистички поздрав вратит ће се у Европу на мала врата, под скутима еуропских интеграциjа и хрватских установа коjе проблем годинама заташкаваjу. Али у великом стилу – на  државни благдан, из тисућа грла – баш као у вриjеме Хитлера и Поглавника. 24. српња 2008 хрватски млади антифашисти, жидовске и српске удруге подниjеле су казнену приjаву против Марка Перковића Томпсона због употребе службеног поздрава НДХ „За дом – спремни!“ на почетку пjесме „Боjна Чавоглаве“. Акциjа ниjе уродила плодом, као ни потоњи оптужни приjедлог, ни полициjска приjава, ни просвjеди Ефраима Зурофа, Анти-Дефаматион Лиге ( Anti-Defamation League )и других. Томпсон jе 5. августа 2012 истом пjесмом и истим поздравом започео велики концерт поводом Дана побjеде и домовинске захвалности, пред публиком

МОСКВА, 10. АВГУСТА /СРНА/ – Наjсjеверниjи споменик српском воjнику налази се у Русиjи – на Кољском полуострву у лучком граду Кандалакша, на обалама Биjелог мора. Ту се некада налазило гробље помораца, а чудом jе „преживио“ jедини доказ о присуству српског добровољачког корпуса на овим просторима – споменик воjнику Гоjку Томићу, преноси „Глас Русиjе“. На споменику jе уклесано да jе воjник рођен у jедном селу /Тохлићи/ у близини Сараjева 1894. године, а умро jе 5. jуна 1918. од рана задобиjених у борби. „Погинуо jе за слободу и уjедињење Југословена“, пише на надгробноj плочи. Поред овога jе jош jедан споменик непознатом српском воjнику. Спомен-плоче су поставили њихови саборци приjе него што су

ПРИЈЕДОР, 9. АВГУСТА /СРНА/ – Округли сто о теми „Страдање Срба и Јевреjа за вриjеме Независне Државе Хрватске /НДХ/“ биће одржан у Приjедору у септембру, наjавила jе данас предсjедник приjедорске секциjе Удружења логораша Другог свjетског рата Зорка Делић Скиба.     На скупу ће, поред еминентних историчара из Србиjе и Републике Српске, те стручњака са Воjног института из Београда и Института за истраживање геноцида, учестовати и преживjели логораши из Другог свjетског рата. На конференциjи за новинаре поводом првог састанка у вези са припремом овог догађаjа, Делићева jе рекла да jе потребно да се jош jедном jавно проговори о тоj теми. „Енглески историчар и филозоф Бернард Расел изjавио jе да jе

Руководиоци Међународне инициjативе за праћење антисрбизма упозораваjу да мржња испољена према нашем народу и држави има много додирних тачака са антисемитизмом, те да jоj се мора стати на пут    Када jе, средином jула, Међународна инициjатива за праћење антисрбизма (МИПА) наjавила да jе овластила београдског адвоката Феђу Димовића да покрене тужбу против дневног листа „Блиц“ због вређања српских жртава из околине Сребренице, темељно успавана овдашња jавност била jе немало изненађена. За протеклих 12 година, наиме, Србиjа се одвикла од било каквог званичног или незваничног деловања у смислу заштите српских националних интереса, па и угледа, а нарочито угледа жртава страдалих само због тога што су били Срби. Потез МИПА jе jош и необичниjи, jер

Книн – Усташка обиљежjа и србофобиjа и даље су укориjењени у диjеловима хрватског друштва, а симболи тог покрета попут пjевача Марка Перковића Томпсона и других личности имаjу понекад већи утицаj у jавности од институциjа Хрватске, преносе агенциjе. Док су на обиљежавању акциjе “Олуjа” по први пут државни функционери упадљиво избjегалави да помињу хашке оптуженика – хрватске генерале и позвали на признавање и српских жртава, на другом, неформалном скупу, “ориле” су се усташке пjесме пред више десетина хиљада људи. Зашто седамнаест година након краjа рата Марко Перковић Томпсон у Чавоглавама jош увиjек може да привуче скоро 70 000 присталица – питаjу се многи. На том веома посjећеном скупу, коjи ниjе био