ТАЈНЕ ПРЕГОВОРЕ О ДОЛАСКУ ПАПЕ ИЗМИСЛИЛИ НОВИНАРИ

БЕОГРАД, 14. АВГУСТА /СРНА/ – Нема таjних преговора о посjети папе Бенедикта Шеснаестог Србиjи и не треба губити вриjеме на ту измишљену тему, изjавио jе епископ бачки Иринеj.

“Не може се сада давати фантастично, маштовито обjашњење за сваку посету и за сваки сусрет католика и православних. То што су два бискупа из Загреба своjим другим пословима били у посети своjоj сабраћи у Београду и том приликом посетили српског патриjарха не даjе никоме за право да измишља ствари“, рекао jе владика Иринеj након састанка са предсjедником Србиjе Томиславом Николићем и додао да то не служи на част новинарима коjи су ту тему измислили.

Он jе истакао да jе сарадња са римокатоличком црквом добра у свим областима у коjима jе потребна и корисна, а што се тиче посjете папе Бенедикта, постоjи одлука Светог архиjереjског сабора СПЦ коjа се поштуjе.

Сабор СПЦ одлучио jе да на прославу Миланског едикта сљедеће године у Нишу буду позвани поглавари православних цркава и високе делегациjе, али не и поглавари “инославних хришћанских цркава”, међу коjима и Римокатоличке цркве.

Коментаришући извjештаj Стеjт департмента о стању људских и вjерских права у коjем се каже да jе СПЦ привилегована у односу на друге вjерске заjеднице, епископ бачки jе рекао да jе разлика између традиционалних цркава и нових вjерских заjедница европски стандард.

“У том погледу наши прописи су само верна копиjа прописа европских земаља и прошли су све тестове врхунских стручњака ЕУ за оцену демократичности и легитимности, а они коjи говоре да то значи дискриминациjу, другостепеност и мања права jедноставно говоре неистине“, рекао jе епископ Иринеj.

Он сматра да се не може изjедначити, како jе рекао, групица људи коjа не може скупити 100 вjерника и коjа jе тек у оснивању са традиционалним црквама коjе су овдjе постоjале приjе иjедне државе коjа данас постоjи и коjе су учествовале у процесу формирања овог друштва, државе и културе.

Епископ бачки рекао jе да jе сврха састанка са предсjедником Србиjе, на коjем jе био заjедно са епископима Охридске епископиjе, да га упознаjу са проблемима коjе има ова епископиjа у Македониjи, а посебно, како jе ракао, са неправедним заточеништвом архиепископа охридског Јована, о чему су већ упознали многе међународне организациjе и цркве.

Он jе истакао да нису у питању никакве политичке претензиjе и амбициjе већ само питање заштите људских права и вjерских слобода о чему су своjе миишљење у више наврата дале и међународне организациjе за заштту људских права, хришћанске цркве, Стеjт департмент и многе друге институциjе у свиjету.

Архиепископ охридски Јован Вранишковски осуђен jе у Македониjи на двиjе и по године затвора због проневjере 250.000 евра црквеног новца у периоду када jе био владика Македонске православне цркве коjа га jе рашчинила.

Српска православна црква именовала га jе за поглавара Охридске архиепископиjе и митрополита скопског, а ухапшен jе 12. децембра 2011. године при покушаjу уласка из Грчке у Македониjу.

СПЦ и МПЦ воде вишедецениjски спор о статусу православне цркве у Македониjи. МПЦ jе, 50-их година прошлог виjека, од СПЦ у чиjем jе саставу била, добила аутономиjу, да би 1967. самостално прогласила аутокефалност.

МПЦ jе канонски непризната црква коjу не признаjе ниjедна помjесна православна црква, а СПЦ jе сматра расколничком.