Глумац за Новости о власти и пљачки, Косову и Европи, костима предака и небескоj Србиjи, руским ракетама… ДАВНО jе патриjархалне Црногорце на великом платну уводио у натуризам, а не баш тако давно прешао jе у аскетизам. Тамо му нису тражили да исцепа чланску карту хедониста, а и карта пића остала му jе иста. Док у прстима врти чашицу домаће шљивовице на тераси “Мадере”, глумачка легенда и горостас нежног срца – Петар Божовић, присећа се сцене из “Љепоте порока”: сналажљивом кицошу Жоржу, коjем се на краjу усана оклембесила цигара, конобар снисходљиво честита на избору за директора: – Реално, jа сам то и очекива. Ђе би вам био краj да сте ме

„За шта jе ЕУ добила награду? За бомбардовање цивила у Србиjи 1999. године? За фактичку легализациjу трговине наркотицима из Албаниjе? За 25% незапосленост у Шпаниjи и Грчкоj? За признање персона и организациjа коjе живе људе сецкаjу на органе? Коначно, за идеjно одустаjање од библиjских вредности и разорене породице? Москва – Као што се зна, ове године Нобелова награда за мир била jе додељена ЕУ. За дорпинос jачању мира и демократиjе. На таj начин били су истакнути напори ЕУ на обjедињавању Европе и њеном претварању из континента рата у континент мира. Окрет у страну Брисела jе изазвао радост европских политичара, сарказам европских грађана и недоумицу експерата и правобранилаца у читавом свету. По

Прави и потпуни шок jе, ипак, уследио дан по обjављивању извештаjа међународне комисиjе историчара о Курту Валдхаjму – сећа се Данко Васовић – кад ми jе колега из “Шпигла” Улрих Волклеjн jавио да jе Криминолошки институт из Штутгарта непобитно утврдио да jе докуменат, “брзоjавка”, коjу jе у Воjноисториjском институту у Београду пронашао историчар Душан Пленча – фалсификат! Оригиналан jе и папир и печат и потпис извесног Драгоjлова, али jе текст откуцан на машини чешке производње коjа се ниjе могла наћи у продаjи пре 1949, дакле седам година пошто се догодила козарачка трагедиjа на коjу се телеграм односи. Издале га и колеге “Тањуг сазнаjе – гласила jе прва вест у вечерњем

До сада jе у Србиjи постоjала мање или више jасна разлика између Срба и оне групе коjа се jедино исправно може означити као антисрби. Срби су били они коjи су баштинили традиционалне, конзервативне и националне вредности. Она друга страна била jе и остала опчињена Европском униjом, вештачким космополитизмом, самопорицањем, самоодрицањем и одбоjношћу према свом народу, његовоj историjи и традициjи. Генерално гледано, њима jе свака аутентично десничарска вредност била страна, а наши светови се нису мешали. Као да jе свака страна створила своj духовни простор у коме jе функционисала. Свако jе има своjе интернет портале, своjе часописе, своjе издавачке куће, своjе књижаре, своjе писце, своjу музику, своjе глумце, своjа позоришта, своjе

Можда бар неки део власти осећа своју недостојност, па и не форсира ствар око обележавања превише Дани касног октобра у Београду, као и дани на ратишту уочи славне Кумановске битке  23. и 24. октобра, теку у некој врсти „оловне магле”. С тим што је тадашња магла била метеоролошка, физичка појава, а данашња је духовна. Стогодишњица велике победе код Куманова обележава се – где се уопште и обележава – по разним трибинама, округлим столовима, појединачним телевизијским емисијама или у оквиру разних грађанских иницијатива. Нема свечарске атмосфере у граду, какву истински може да уприличи само чврста воља која потиче из самог врха државе. Нема војних парада. Да ли зато да би чланови

У тренуцима неизвесности кад ће и да ли ће моjа књига о Валдхаjму коначно угледати светло дана – наставља своjу исповест новинар Данко Васовић – jа сам у понедељак, 25. jануара 1988. године испред зграде “Борбе” срео мог приjатеља, историчара Душана Пленчу, човека коjи се такође годинама озбиљно бавио истраживањем Валдхаjмове ратне прошлости: – Ево ти телеграм, такозвана брзоjавка, у коjоj дословце пише да поручник Курт Валдхаjм тражи да се 4.224 заробљеника са Козаре, углавном жена и деце, упути у Грубишно Поље 3.514, а у Земун 730. Факсимил написа о афери Валдхаjм у италиjанском листу “Кориjере де ла сера” У тренутку сам разумео да у руци имам бомбу-документ, до тада

Позивамо Вас да масовно дођете у среду, 24. октобра у 12 часова испред Владе Србиjе, да покажемо колико нам значе победе предака у Балканским ратовима!   Покрет Двери подржава инициjативу групе интелектуалаца да се организуjе „Шетња захвалности – Сећање на поносну Србиjу 1912” у знак сећања на славну победу српске воjске у Кумановскоj бици. Позивамо све наше саборце, приjатеље и присталице да се масовно одазову и присуствуjу овоj акциjи. У тренутку када светске силе покушаваjу да анулираjу резултате Балканских ратова, дужни смо да своjом масовношћу jавно покажемо да славна дела наших предака нису заборављена и да представљаjу непресушни узор за нашу генерациjу! Саопштење групе интелектуалаца Никад нам као данас – цео век

Владо Дедиjер jе, у ствари, превасходно тражио сагласност, допуштење да он у Београду организуjе велики међународни скуп о Јасеновцу, а на основу онога што сам jа дознао и разголитио, како би се коначно сазнала jош jедна, права и потпуна истина о страдању српског народа за време Другог светског рата – казуjе даље Данко Васовић. – Како сам био стопроцентно убеђен да ће Дедиjеров захтев бити глатко услишен jа сам пожурио и обезбедио и долазак Симона Визентала у Београд. Пристао човек само што сам му казао ко и какав скуп припрема. Долазим, вели, неизоставно, само ако ме позову! ПИСМО РАТНОМ ДРУГУ Све jе, међутим, пало у воду. Слободан Милошевић ниjе дао

Какав jе положаj Срба данас у Хрватскоj и да ли jе оправдана боjазан да ће се након приступања Хрватске Европскоj униjи догодити систематско занемаривање потреба и проблема наjвеће мањинске заjеднице у Хрватскоj, расправљало се на трибини у Бањалуци, одржаноj 16.10.2012. године, коjу jе организовало Удружење Јадовно 1941.     Везане виjести: РТРС-Фото: “Положаj Срба из Хрватске приjе и након приступања ЕУ” Pupovac: Srbima u Hrvatskoj bolje, ali još nije dovoljno Pupovac: Srbi u Hrvatskoj se odupiru asimilaciji Трибина: Положаj Срба из Хрватске приjе и након приступања ЕУ ОДУПИРАЊЕ АСИМИЛАЦИЈИ        

“Да ли jе оправдана тврдња да jе Народна библиотека у своjоj славноj историjи дугоj 180 година имала Први светски рат, Други светски рат и Сретена Угричића?”     Фото: Тањуг Екипа “Недељника” провела jе неколико дана у Народноj библиотеци Србиjе. “У разговору са запосленима на неколико спратова у jедном моменту смо се запитали како смо успели да постанемо гори људи од Хитлерових следбеника”, пише Богдановић у тексту “Културни геноцид усред Београда”, питаjући се да ли jе оправдано говорити да jе Народна библиотека у своjоj славноj историjи дугоj 180 година имала Први светски рат, Други светски рат и Сретена Угричића? Ми смо, сви заjедно, кажу радници библиотеке, коjи више и нису очаjни

У оквиру манифестациjе “Мjесец руског филма ” у организациjи Светосавске омладинске заjеднице Епархиjе Бањалучке у петак 19.10.2012. приказуjе се оставрење “ПРИЧЕ”. Проjекциjа почиње у 19 часова у Светосавском културном клубу, Бана Милосављевића бр. 8. “Три приче” представља значаjно остварење и напредак у православноj кинематографиjи. Гледаоцима jе у три дела филма приказана прича коjа храни душу. Приче су испричане искрено, топло и с хумором. Прва прича – “Необично послушање” неће вас само насмеjати, већ ће вас натерати да се заjедно с главним jунаком замислите о греху гордости и вредностима хришћанске понизности и скромности. “Желим да одеш сутра на гробље, и чим угледате да приносе ковчег, приђеш поворци и почнеш колико год

Премиjер Србиjе требало би да се извини своjим сународницима, због изjаве да су им преци у два светска рата гинули за ЕУ. Он добровољно може да седи у магарећоj клупи немачке амбасаде, али само у своjе име. Уосталом, треба да се зна да jе немачка воjска у Подрињу убиjала цивиле, жене и децу „светећи“ воjне поразе у Првом светском рату, о чему сведоче њихова директна наређења из тог времена. За оне коjи желе да схвате тренутак садашњи, то jе више него довољно. Стогодишњица ослобођења старе и jужне Србиjе у Првом светском рату, коjа jе пала овог октобра, протиче у неразумљивоj тишини. Та календарска равнодушност потиче из социjално-економског безнађа нациjе и

Будимир Лончар jе, како пише у строго поверљивом записнику са затвореног састанка у кабинету тадашњег заменика савезног секретара за иностране послове, посвећеног “случаjу Валдхаjм” на краjу издиктирао и задатке коjе jе државни врх наложио Министарству иностраних послова, везано за ову аферу, коjа jе очигледно издигнута на наjвиши могући ниво. Неко jе хтео да занемари жртве усташко-немачких покоља на Козари Лончар jе наложио да се “израдиинформациjа” за председништва република и покраjина у коjоj нагласак треба да буде на политичкоj оцени “случаjа Валдхаjм” (нагласио Б. С.); да се за потребе чланова Председништва обради сва расположива документациjа о Валдхаjму, како она коjа jе Југославиjа своjевремено предала одговараjућоj комисиjи Уjедињених нациjа, тако и она

Легитимно је право сваког грађанина, па и вјерског поглавара да учествује у кампањи за попис становништва, али је чудно када има бојазан да у том народу има велики број оних који нису до краја свјесни своје националности или нису храбри да се на овај начин изјасне, рекао је Срни историчар из Београда Чедомир Антић. Он је, поводом позива замјеника поглавара Исламске заједнице у БиХ Изета Спахића да се исламски вјерници на попису упишу као Бошњаци који говоре босанским језиком, оцијенио да је веома лоше када неко ко вјерује у нешто и залаже се за одређене вриједности направи корак даље па каже да неко ко не дијели ту његову вредност није

Ја сам – сећа се даље Данко Васовић – од првог дана кад сам се заинтересовао за Валдхаjмову ратну прошлост, од првог текста у “Вечерњим новостима”, осећао одређени притисак и неку врсту опструкциjе – већ сам казао како сам, рецимо, jедва “угурао” у новине и таj први, ексклузивни интервjу са Валдхаjмом. Све то сам ипак тумачио као опрез тадашњег главног и одговорног уредника Илиjе Боровњака или можда као завидљивост и суjету поjединих уредника и колега коjи се нису могли помирити са чињеницом да се тако озбиљном темом тако успешно бави jедан млади, превасходно спортски новинар. Спровођење заробљених Козарчана НИШТА НИЈЕ СЛУЧАЈНО А кад су ми на могуће опасности пажњу скренули наjпре Симон