Иако jе Курт Валдхаjм дуго и веома упорно порицао било какву везу са геноцидним операциjама на Козари у пролеће и лето 1942. године, доказуjући чак да jе у то време био у Пљевљима, притешњен доказима он ће – тада већ као председник Аустриjе – краjем октобра 1986, ипак признати тадашњем америчком министру правосуђа Едвину Месеу да jе учествовао у тоj офанзиви, али jе и даље своjу улогу минимизирао, тврдећи да jе био официр за везу или задужен за снабдевање jединица храном и осталим. Ниjе  био само преводилац у рату: Поручник Курт Валдхаjм (десно) Чињенице су, међутим, биле тврдоглаве и неумољиве, посебно оне коjе су краjем марта 1986. године саопштили челници

Какав jе положаj Срба данас у Хрватскоj и да ли jе оправдана боjазан да ће се након приступања Хрватске Европскоj униjи догодити систематско занемаривање потреба и проблема наjвеће мањинске заjеднице у Хрватскоj, расправљало се вечерас на трибини у Бањалуци коjу jе организовало Удружење Јадовно 1941. Положаj Срба у Хрватскоj и даље jе тежак, каже предсjедник Српског народног виjећа Милорад Пуповац, додаjући да се jош ради на отклањању ратних и поратних тешкоћа, jачању своjих институциjа и одупирању асимилациjи. “Боље jе него што jе било jуче, али далеко од онога како мислимо да би требало да буде”, оциjенио jе Пуповац. “Наjмање резултата имамо када jе риjеч о запошљавању. Оно што се догоди

Предсједник Српског народног вијећа у Хрватској Милорад Пуповац изјавио је да се Срби у Хрватској још носе са великим бројем ратних и поратних тешкоћа, али да се њихов положај развија, да јачају своје институције и одупиру се асимилацији.”Боље је него што је било јуче, али далеко од онога како мислимо да би требало бити”, рекао је Пуповац у Бањалуци пред почетак трибине “Положај Срба из Хрватске прије и након приступања ЕУ”.  Као највећи проблем са којим се Срби у Хрватској суочавају, Пуповац је навео запошљавање, развој повратничких средина које немају подстицаја од државе и тешкоће у вези са ратним злочинима. “Најмање резултата имамо када је ријеч о запошљавању. Оно што

Рим – Италиjански бизнисмен Масимо Балзани предложио jе да аеродром у Форлиjу, 75 километара источно од Болоње, буде назван по фашистичком диктатору Бениту Мусолиниjу, како би повећао своjу „видљивост“, пошто jе суочен са дуговима, пише лист Република.     Не кажем да његова политика не би требало да буде анализирана и испитана, али то не значи да треба да заборавимо да jе оваj аеродром направио Мусолини. Коришћење Мусолиниjевог имена би осигурало већу видљивост, изjавио jе Балзани, коjи тврди да ниjе фашиста. Градоначелник Форлиjа Роберто Балзани jе оценио да jе предлог толико глуп да не заслужуjе коментар. Удружење италиjанских партизана АНПИ jе саопштило да су немачки нацисти, чиjи jе Мусолини био

По томе што jе Курт Валдхаjм у Пљевљима контактирао само са високим италиjанским официрима и без куцања улазио код команданта дивизиjе Пустериjа, коjа jе у то време била ту стационирана, по томе што jе био смештен у кући угледног трговца Ника Рабреновића, jедноj од наjлепших у то време у граду под Љубишњом (Рабреновиће су се, иначе, претходно преселили у приземље и помоћне просториjе да би цео спрат окомотили за загонетног нацистичког поручника), могло се, казивали су ми своjевремено Пљевљаци, закључити да се ради о крупноj зверци, гестаповцу или официру са специjалним задатком и посебним овлашћењима. Стрељање талаца у Пљевљима 4. маjа 1942. године Покољ талаца – Ја сам непосредно пре

Главна улица Широк сокак у Битољу, краjем прошле недеље била jе преплављена плакатима у знак обележавања годишњице атентата на краља Александра Карађорђевића у Марсељу и величања фашистичког егзекутора врховистичке пробугарске ВМРО Владе Черноземског.     Плакат-посвета Черноземском и кукасти крст. Истог дана по Битољу су осванули и натписи “крв и част” и “чиста Македониjа” На плакатима су и стихови посвећени хероjству Владе Черноземског, “потврђеног” атентатом у Марсељу 9. октобра 1934. године.   “Нажалост, уочи 11. октобра, дана устанка против фашистичких окупатора, поjављуjу се леци са фашистичким идеjама, величањем Черноземског и других убица. Наjупорниjе треба да се супростављамо свим тим идеjама против прокламовања фашизма и пробугарских идеjа”, изjавио jе председник борачке организациjе у Битољу Александар Траjковски. Нико ниjе

Симон Визентал jе, сећа се Данко Васовић приче овог гласовитог Јевреjа, следећи jедну послератну jугословенску листу ратних злочинаца, 1956. године у Паризу открио и ухватио Ел Хусеиниjа, великог муфтиjу jерусалимског, за Јевреjе jедног од наjвећих ратних злочинаца.   Пљевља са познатом Хусеин пашином џамиjом Он jе, поред осталог, био духовни инспиратор свих злочина злогласне “Ханџар дивизиjе”: – Ја сам га открио, ухватио и кад сам хтео да га предам Југословенима, из Београда ми jе стигао одговор: не, хвала, таj за нас ниjе ратни злочинац! Ви сте дакле сакрили и помиловали тог злочинца и заташкали његова злодела – рекао jе срдито Визентал мени, скамењеном од чуда, пошто jа о томе до тада, наравно, нисам поjма имао jер jе и

Док се ових дана председнички кандидати у Америци утркуjу ко ће гласачима да сервира jачу патриотску (а заправо империjалистичку) причу и док национални понос jача у готово свим државама Европе (Немачка, Грчка, Шкотска, Шведска…), у Србиjи медиjи под контролом западних моћника, лажне интелектуалне елите и остаци Брозовог антисрпског режима и даље се из петних жила труде да сатру сваки облик љубави према своjоj земљи и вери.   Тако jе премиjер Ивица Дачић у недељу изjавио да Срби после геноцида коjи су преживели у два Светска рата, не заслужуjу тако лош третман од Европе, коjа jоj отима Космет и условљава на путу за ЕУ. Иако jе рекао истину, Дачић боље да

У Бањалуци ће сутра бити одржана трибина „Положај Срба из Хрватске прије и након приступања ЕУ“, на којој ће говорити предсједник Српског народног вијећа /СНВ/ Милорад Пуповац. Душан Басташић, предсједник Удружења „Јадовно 1941.“, које је организатор трибине, рекао је Срни да ће на скупу бити ријечи о томе да ли је оправдана бојазан да ће се након приступања ЕУ догодити системско занемаривање потреба и проблема највеће мањинске заједнице у Хрватској, из које је у рату од 1991. до 1995. године протјерано више од пола милиона Срба. „Учесници трибине покушаће сагледати у којој се мјери поклапају интереси Срба у Хрватској са интересом избјеглих и протјераних Срба и на који начин се

Забрана продаjе књиге Удружења Историjски проjекат Сребреница под називом “Сребреница: фалсификовање историjе” на Саjму књига у Сараjеву представља бахато кршење одредби Устава БиХ и Европске повеље коjима се гарантуjу слободе штампе и говора, саопштио jе предсjедник овог удружења Стефан Каргановић. У саопштењу се наводи да jе овим инцидентом, коjи се догодио на дан затварања Саjма у суботу, 13. октобра, тешко повриjеђено уставно право грађана да купуjу и читаjу књиге по свом избору, као и право издавача да читалачкоj публици понуди литературу коjа jавност интересуjе. Каргановић истиче да власти коjе су овакво насиље допустиле показуjу своjу потпуну неспособност да воде аргументовану дебату о Сребреници. “Њихов некултуран поступак не само да озбиљно компромитуjе европску ориjентациjу БиХ, већ доводи у питање

    Проф. др Милорад Пуповац предсjедник Српског народног виjећа   ТРИБИНА Удружење Јадовно 1941. организуjе трибину под насловом: “Положаj Срба из Хрватске приjе и након приступања ЕУ”   Гост: Проф. др Милорад Пуповац предсjедник Српског народног виjећа из Хрватске   Да ли ће се, након приступања ЕУ, догодити системско занемаривање потреба и проблема Срба у и из Хрватске? Да ли се поклапаjу интереси Срба у Хрватскоj са интересом избjеглих и протjераних Срба из Хрватске? Култура сjећања на српске жртве у НДХ и протеклом рату? Повратак?…   Уторак, 16.10.2012. од 18 часова! Сала новог РТВ дома, Трг Републике Српске бр. 9., Бања Лука.         Везане виjести: ВИДЕО: Проф. др Милорад Пуповац,

Одбор за Косово и Метохиjу Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве организовао jе данас у Пећкоj патриjаршиjи Конференциjу “Балкан и Блиски исток: Да ли су огледало jедан другом?”, поводом стотину година од Првог балканског рата.     Конференциjа у Пећкоj патриjаршиjи траjе два дана, а у Београду 17. октобра, у сарадњи са Факултетом за безбjедност Универзитета у Београду и Београдском отвореном школом. Данас jе у Пећкоj Патриjаршиjи отварена и Канцелариjа Одбора за Косово и Метохиjу Светог архиjереjског сабора СПЦ. Уводно предавање одржао jе Мартин ван Кревелд са Универзитета у Тел Авиву о теми “Историjа два катастрофична подручjа“. Сутра ће бити одржана прва сесиjа конференциjе на коjоj ће говорити Дарко Танасковић

Полагањем венаца, комеморатвном седницом скуштине града и сценским ораториjумом “Анђео са Грдичке косе”, Краљево одало пошту суграђанима стрељаним 1941. године. Комеморативном седницом градске скупштине и сценским ораториjумом “Анђео са Грдичке косе” у Спомен парку на месту некадашњег Лагерског гробља, Краљево jе данас одало пошту пошту жртвама коjе су воjници Вермахта стрељали у октобру 1941. године. “Крвавог краљевачког октобра 1941. године немачки воjници лишили су живота за сада поброjаних 2.190 цивила, од коjих jе 102 било млађе од 18 година”, подсетио jе председник градске скупштине Сретен Јовановић. Јовановић jе додао да jе, према историjским чињеницама, стрељање почело 4. октобра, хапшењем око 600 радника Фабрике авиона, коjи су спроведени у Локомотивску халу

Своjом борбом против фашизма и жртвама Србиjа jе заслужила да данас буде део Европe, поручио jе премиjер Ивица Дачић у Драгинцу. На данашњи дан, 1941. године, у Драгинцу jе почињен први масовни злочин над цивилима током Другог светског рата на териториjи Србиjе. Стрељано jе око три хиљаде људи. Премиjер Ивица Дачић поручио jе у Драгинцу, где jе на данашњи дан 1941. године стрељано око три хиљаде житеља Мачве и Поцерjа, да jе Србиjа своjом борбом против фашизма и жртвама заслужила да данас буде део ЕУ и подсетио да су управо они коjи су починили злочине над Србима после Другог светског рата почели да граде нову Европу, и да у њу

У Хрватскоj jе пре три месеца емитована епизода документарно – игране сериjе о послератноj „Титовоj комунистичкоj Југославиjи“ (на ХРТ каналу), у коjоj су усташки терористи после Другог светског рата названи „револуционарима са пиштољем и бомбом“ (М. Барешић, З. Хркач и други), jер су бранили хрватске националне интересе, коjи нису задовољени испоштовани у послератноj Југославиjи. „Сувремени хрватски повjесничари“ су тада изрекли тезу да jе то зато што jе наjвећи страдалник у рату и у послератноj Југославиjи био хрватски народ. (Заборавили су на Резолуциjу Информбироа и Голи оток, стратиште у коме jе преко 75 посто осуђеника било српске и црногорске националности.) Недуго после тога десила се прослава „Олуjе“ и „Бљеска“ у Хрватскоj,