У Албаниjи, са скадарским Србима, о страдању и борби за идентитет. Срби овде нису диjаспора, већ аутохтони народ. Осуђивани и одвођени у затвор jер су наводно слушали Радио Москву. Име се може променити, али jе цена висока Велимир Поповић СКАДАРСКИ Срби су данас остаци остатака становништва средњовековне српске области, плодне котлине испресецане рекама, омеђене с jедне стране луком високих сурових планина а с друге Скадарским jезером. – Наша судбина су вековне сеобе и мучно чување идентитета – говори Павле Јакоjа Браjовић, председник Удружења српско-црногорске национане мањине “Морача-Розафа”. – Срби овде нису диjаспора, већ аутохтони народ. Пред прогонима смо се вековима кретали у кругу Скадар, Косово и Метохиjа, Црна Гора, па

Пут коjи су наша држава и нациjа превалили у последњих седамдесет година подразумевао jе да нам неретко „све“ буде или идеологиjа или економиjа (новац), веома често комбинуjући ова два поjма. Оно што jе остало по страни, ускраћено да буде „све“, jе – култура. У тренуцима кризе националног идентитета, чиjе jасниjе обрасце добиjамо након завршетка Другог светског рата, а особито у последњих двадесет година, култура постаjе сувишни чинилац. Чини се да овакав развоj ситуациjе одговара историjском ритму коjи култури даjе позитивне импулсе тек на местима националног буђења и учвршћивања. Јер, националне државе настале након револуциjа своj идентитет не проналазе ни у биолошким ни у социjалним, већ у културним релациjама. „Поседовање културе“ значило jе своjеврсно

Патриjарх Иринеj Српска Православна Црква своjоj духовноj деци о ВАСКРСУ 2015. године ИРИНЕЈ по милости Божjоj православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патриjарх српски, са свим Архиjереjима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но разорио си силу пакла и васкрсао си као победитељ, Христе Боже, женама мироносицама говорећи: Радуjте се! и Своjим апостолима мир даруjући, Ти коjи палим смртницима даjеш Васкрсење! Ову песму бесмртности, драга наша децо духовна, певамо неућутно у ове дане у

Ципрас и Путин Руски предсjедник Владимир Путин предао jе грчком премиjеру Алексису Ципрасу икону Светог Николе и Светог Спиридона, коjу су опљачкали нацисти током Другог свjетског рата, рекао jе данас портпарол Кремља Димитриj Песков. “Икону су украли нацисти из jедне грчке цркве и одниjели jе у Њемачку”, рекао jе Песков, додаjући да су лопова касниjе заробили воjници Црвене армиjе и предали га грчким властима, коjи су наредили његово погубљење 1947. године. Песков jе додао да су икону купили филантрописти од породице и вратили jе гдjе припада. Ципрас jе тренутно у дводневноj посjети Русиjи, подсjећа ТАСС. Извор:  Везане виjести: Русиjа ће тражити од Немачке одштету од 4.000… – Jadovno 1941. министар

Српска омладина из Хрватске посетила jе и Дом Народне скупштине Републике Србиjе, где су их сачекали представници Одбора за диjаспору и Србе у региону. Приликом овог сусрета млади Срби из Хрватске изнели су проблеме са коjима се свакодневно суочаваjу, а пре свега мањинско образовање и економску одрживост егзистенциjе. Српска омладина из Хрватске у Народноj скупштини Представници српске омладине из Хрватске у разговору са представницима Одбора за диjаспору и Србе у региону, Народне скупштине Србиjе, као наjвеће проблеме са коjима се сусрећу истакли дискриминациjу приликом запошљавања, образовање на српском jезику и писму и недостатак медиjског простора. Представник омладинске мреже Срба у Хрватскоj Мирко Сужњевић jе у разговору са председником тог одбора Јанком Веселиновићем и

Краљевска породица боравила jе 1935. у дворцу Милочер у Паштровићима краj Будве. Краљица Мариjа jе заjедно са своjом маjком и инфанткињом Беатрисом посетила Дубровник. Стигла jе у Дубровник из Боке Которске. На улазу у Дубровник посетила jе цркву и двориште доминиканаца. Старешина манастира се захвалио краљици на њеном поклону, што jе тог jутра стигао од управе краљевих добара у износу од 50.000 динара за поправку црквеног крова. После тога краљица jе отишла у краљевски двор (кнежев) где се одморила, па jе обишла реликвиjар столне цркве, где их jе дочекао бискуп са ректором катедрале. После катедрале обишле су фрањевачки манастир, где их jе дочекало старешинство. Затим су се прошетале Плацом краља

Како jе тада пренео Клуб новинара Америке „Асбарез“, у току посете, jедан од чланова делегациjе рекао, да jе потомак jерменскиx жртава над коjим jе спроведен геноцид, када jе папа изjавио: „први геноцид у 20-ом веку jе геноцид над Јерменима“! Дакле, папа jе поновио своjу раниjу изjаву: када jе 2006 године, у вези са 91-годишњицом геноцида над Јерменима, аргентински Кардинал Хорхе Марио Бергољо (тадашње име папе Франциска) позвао Турску да призна геноцид над Јерменима као „наjозбиљниjи злочин Отоманског царства против jерменског народа и целог човечанства“ [2]! Заиста болан утисак код jерменског народа изазвало jе папино одбиjања да Ватикан призна геноцид над Јерменима у контексту стогодишњице обележавања овог догађаjа (1915 -2015. год.),

Премиjер Србиjе Александар Вучић и председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић Хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић оценила jе да jе повлачење хрватског амбасадора из Београда била исхитрена одлука. „Мислим да треба смирити стање, jер тренутна ситуациjа не иде на добробит међудржавних и добросуседских односа измеду Хрватске и Србиjе“, рекла jе Грабар-Китаровић у интервjуу за суботњи Магазин „Јутарњег листа“. Она jе подсетила да jе у децембру, када jе Воjислав Шешељ пуштен из Хага и „давао великосрпске изjаве на дан пада Вуковара“, тражила од хрватске владе да повуче амбасадора на консултациjе. „Но, сматрам да jе повлачење амбасадора на консултациjе у Загреб било исхитрено“, каже она. Она jе у интервjуу такође изjавила да у Хрватскоj „ми

Предсjедник Србиjе Томислав Николић примио jе данас представнике српске омладине из свих краjева Хрватске, коjи се налазе у посjети Србиjи Предсjедник Србиjе Томислав Николић изjавио jе данас да су притисци на Србе у Хрватскоj данас очигледни, као што су били почетком 90-тих, и поручио да jе вриjеме да Хрватска почне да поштуjе све споразуме коjе jе потписала. “Ми понекад имамо проблема са неким људима у Хрватскоj коjи су преспавали све ово време у коме покушавамо да обезбедимо бољи живот у Хрватскоj. Притисци данас су безмало очигледни као што су били почетком 90-тих”, рекао jе Николић у сусрету са представницима српске омладине из свих краjева Хрватске коjа се налази у посjети

На гробу jунака Априлског рата Александра Берића у белегишу постављено достоjно обележjе Официри Речне флотиле одаjу почаст капетану Берићу ГРОБ Александра Берића, хероjа Априлског рата 1941. године, jединог команданта речног брода коjи jе пружио достоjан отпор окупатору и коjи jе одбио да напусти своj монитор “Драва” када jе тонуо, достоjно jе обележен. На његовом гробу у Белегишу, месту 90 километара од потонућа, на чиjу плажу га jе Дунав избацио после неравноправне борбе са немачким бомбардерима, и где jе пре 74 година у таjности сахрањен, постављена jе његова биста. Биста на гробу хероjа, чиjе име носи и касарна Речне флотиле Воjске Србиjе у Новом Саду, нашла се ту захваљуjући залагању официра

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да jе скандалозна одлука хрватског предсjедника Колинде Грабар Китаровић да у такозвано Виjеће за домовинску безбjедност именуjе генерале Анту Готовину и Младена Маркача, jер су они дио злочиначке организациjе коjа jе Хрватску етнички очистила од Срба. Он jе позвао Китаровићеву да промиjени своjу одлуку ако се заиста залаже за наjбоље односе са Србиjом, саопштено jе из Коалициjе. Линта подсjећа да jе првостепено виjеће Хашког трибунала у априлу 2011. године осудило Готовину и Маркача за ратне злочине над Србима у Хрватскоj, али да jе Жалбено виjеће у новембру 2012. године обоjицу генерала ослободило кривице и на таj начин се наругало страдалим Србима, њиховим

МИЛО ЛОМПАР Наша би позициjа била лакша уколико би одвоjила оно што се мора прихватити од онога што jе могуће спасити Када оцењуjемо смисао и улогу Андрићграда, ваља да имамо на уму да jе реч о jедном од ретких успешних потеза српске културне политике. То препознаjемо у часу када се суочимо са сазнањем о томе ко су оспораватељи саме замисли, како су интонирана њихова оспоравања и у ком правцу су усмерене саме критике. Зашто jе, дакле, Андрићград нешто што смета? Зато што он почива на истини да jе Иво Андрић изабрао – по начелу личне и уметничке слободе као наjвишем начелу духа – да буде Србин. То опредељење jе потврђивао у више различитих политичких режима. Он jе

Два хрватска добровољца, коjи су отишли да се боре у Украjину, рекли су на видео снимку да су тамо дошли да убиjаjу “четнике из Србиjе”. “Ми смо хрватски националисти и дошли смо да подржимо независну Украjину”, поручуjу двоjица хрватских добровољаца, маскирани фантомкама. Они описуjу да су од 1991. до 1995. године имали “исти проблем” и Србиjу оптужуjу за “агресиjу”, те истичу да Србиjа и Русиjа “имаjу исту политику”. “Знамо да се Срби боре на другоj страни и то jе управо доказ да су они и Руси исти. Ми се надамо да ћемо их видети и да ћемо их на своj начин поздравити”, кажу двоjица добровољаца из Хрватске. Они наводе да

Професор српског jезика Веселин Матовић чува успомену на жртву 14 учитеља из Бjелопавлића. Нису пристали да у школе уведу латиницу и да се избаце jуначке песме. Ко зна да ли би ико поменуо, а камоли посветио неко своjе дело успомени на жртву 14 угледних учитеља из Бjелопавлића, коjи су пре 97 година платили животима одбрану српског jезика и ћирилице да ниjе никшићког професора српског jезика Веселина Матовића. Управо jе изашла Матовићева књига „Ћирилица и латиногорица“ између чиjих корица се нашао и оваj догађаj, као и други из новиjег времена коjи говоре о „ћерању“ српског jезика и писма у Црноj Гори. МИ НИСМО РОБОВИ Током суђења (председник суда био jе Чех,